Kašičica meda čini čuda || Hello Magazin!

Za dobro zdravlje, raspoloženje i elan, ali i za blistav i čist ten, med može da učini čuda! Savremena medicina ga je označila kao korisnu i zdravu namirnicu, dok je prema narodnoj medicini med “najbolji prijatelj želuca”.
Dobro deluje na proces varenja, podstiče rad creva i normalizuje stolicu. Ispitivanja su pokazala da med blagotvorno deluje na želudačno-crevna oboljenja koja su praćena povećanjem želudačne kiseline. Kod čira, primera radi, dokazano je da pomaže zaceljenju želudačne sluzokože, kada med treba uzimati jedan i po do dva časa pre jela, ili tri sata posle obroka.
Nutricionisti naglašavaju da med sadrži važne aminokiseline neophodne u svakodnevnoj ishrani. Od esencijalnih ima tirozin, treonin, histidin, lizin, cistin, valin i metionin, a od neesencijalnih glutaminsku kiselnu, serin, alanin, prolin, arginin, glicin. Poseduje i minerale kalcijum, fosfor, hlor, fluor, nikl, gvožđe...
Svi ovi sastojvi su "građevinari" ljudskog organizma. Minerali su važni jer predstavljaju sastavni deo ćelija i učestvuju u varenju hrane, lučenju mokraće i znoja, a imaju i značajnu ulogu u stvaranju enzima i hormona.

Med je savršena namirnica jer zadovoljava mnogobrojne potrebe organizma i blagotovrno utiče na očuvanje zdravlja. Sa medom se može pripremiti i lagana večera koja ne opterećuje rad creva, a omogućava da se postigne sitost i čovek dobro oseća. Treba uzeti pola litre mleka, tri kašike meda, po 30 grama suvog grožđa, suvih šljiva i suvih smokava. Šljive, očišćene od koštica i smokve, prethodno se potope u vodi i ostave da prenoće. Onda se sitno iseckaju, u njih doda grožđe, a zatim sve dobro izmeša sa medom i mlekom, ručno ili mikserom.
Pčelinji med sadrži i hidrosolubilne i liposolubilne vitamine, aneurin - B1, riboflavin - B2, pantotensku kiselinu - B3, folnu kiselinu- BE, piridoksin - B6, filoksinon - K, askorbinsku kiselinu - C, tokoferol - E, B - karoten... Bogat je i organskim kiselinama kao što su jabučna, vinska, limunska, mlečna, oksalna.

Med je i univerzalno sredstvo protiv nazeba. Koristi se sam ili u kombinaciji sa drugim prehrambenim proizvodima i lekovima. Preporučuje se uzimanje meda sa toplim mlekom, i to jedna kašika meda na šolju mleka. Može i sa sokom od limuna, gde se ceo limun iscedi u sto grama meda, ili sa sokom od rena, u odnosu jedan prema jedan.

Za srčane bolesnike uzimanje meda višestruko je korisno. Dugotrajno uzimanje 50 do 140 grama meda dnevno, dovodi do poboljšanja opšteg stanja, povećanja nivoa hemoglobina, pročišćavanja krvnih sudova...

Med je još u Drugom svetskom ratu korišćen kao lek za zarastanje rana, jer dovodi do naglog povećanja glutationa u sekretu rane, a glutation pomaže zaceljivanje. Pod uticajem meda pojačava se dovod krvi i limfe do rane, pri čemu limfa mehanički ispira bakterije, a fagociti (ćelije bele krvne loze) ih pojačano ubijaju, što se može videti prilikom skidanja mednog zavoja. Ovo je vrlo važno znati, pogotovo za rane čiji je uzročnik rezistentan na klasičnu terapiju. Međutim, čak i ako u ranama nema bakterija, proces zarastanja je ubrzan, jer med predupređuje upale i podstiče obnavljanje tkiva. Mrtve ćelije koje otežavaju zarastanje rana brže se odbacuju. Osim toga, previjanje je znatno olakšano jer se zavoj lako skida i ne povređuje novostvoreni sloj kože. S obzirom da poseduje visok sadržaj šećera, ostavlja izazivače bakterija bez vode koja im je neophodna za razmnožavanje. Osim toga, pod dejstvom enzima glukoze - oksidaze koji pčele dodaju medu, iz šećera se neprekidno oslobađaju male količine vodonik-peroksida koji uništava bakterije. Dovoljne su veoma male količine meda da ubiju bakterije, tvrde naučnici.

Med neutrališe i neprijatne mirise koji se šire iz otvorenih rana i tumora, jer se menja metabolizam mikroba koji plivaju u šećeru. Više se ne stvaraju jedinjenja azota i sumpora neprijatnog mirisa, koja nastaju kada bakterije vare aminokiseline iz izumrlih ćelija. Zbog svih navedenih prednosti, ova zaboravljena metoda ponovo se primenjuje u nekoliko desetina evropskih klinika.

Postoje brojne vrste meda, zavisno od toga koja biljka u njima preovladava. Kod nas su najpoznatiji lipov, bagremov, suncokretov, kestenov...

Svaka vrsta ima karakterističan miris, ukus, boju, gustinu, način kristalisanja i posebna lekovita svojstva. Tako, na primer, lipov med podstiče preznojavanje, med od heljde učvršćuje zidove krvnih sudova, bagremov ima protivupalno dejstvo... Tamniji med je obično bogatiji mineralnim materijama u odnosu na svetli.

Savremena medicina smatra da je med apsolutno poseban proizvod, ali samo pod pretpostavkom da je potpuno prirodan i bez ikakvih dodataka. Najbolje je da je ceđen na hladno, odnosno vrcan, a ne topljen.

Kao zaslađivač životnih namirnica med ima veliku prednost u odnosu na šećer. Med ne nadražuje zidove želuca i creva, brzo se apsorbuje u krv, pruža vitalnost i snagu. Osim toga, olakšava pravilan rad bubrega, ima opuštajuće dejstvo, odnosno smiruje nervni sistem. Ljudi srednjih godina koji redovno konzumiraju mešavinu meda i cimeta u jednakoj razmeri, pokretljiviji su i boljeg zdravlja.

Kilogram meda vredi kao tri kilograma ribe, šest kilograma pomorandži, 50 jaja, deset do dvanaest kilograma povrća. Upravo iz ovih razloga, svaki novi dan i stari i mladi trebalo bi da započnu sa supenom kašikom meda na prazan želudac. Najmlađi treba da uzimaju pola kašike manje, savetuju stručnjaci. Med ne treba progutati odmah, već ga polako otapati na jeziku jer samo tako oslobađa sve korisne sastojke. Med nikada ne treba uzimati metalnom kašičicom, već samo plastičnom i drvenom, jer u dodiru sa metalom gubi mnoge korisne sastojke.

izvor: Novosti

foto: Freedigitalphotos.net