Zdravko Čolić: Praznična radost u domu punom topline || Hello Magazin!

Pevač Zdravko Čolić već godinama božićne praznike dočekuje u krugu porodice na Zlatiboru.
- Mnogo volim Božić i svake godine se radujem tom prazniku. Veliki sam tradicionalista i obožavam duh koji nosi najradosniji hrišćanski praznik - kaže Zdravko.
Čolić je proslavio četrdeset godina svoga rada.
- Svakako mi je lepo što sam proslavio četrdesetogodišnjicu svog rada. Od 1972. sam u igri. Ja sam narodni čovek. Pevam popularnu muziku. Trudim se da svojim ponašanjem i energijom uvek udovoljim publici od sedam do sedamdeset i sedam godina. Zaista me sluša i staro i mlado. Ja ih opet sve volim. Kada pevam na velikim koncertima, nikada se ne obraćam samo jednoj osobi. Trudim se da pevam za sve koji su došli, da ih primetim koliko mogu. U velikoj masi se često iznenadim kada mi se neko osmehuje, primetim na primer nekog čoveka u paraplegičarskim kolicima, pa pokušam da i njemu dam mali deo svoje pažnje i energije. Najviše me okružuju žene, njih najčešće vidim u prvim redovima. Nekada vidim neku erotiziranu ženu, fino obučenu i onda volim malo da koketiram, da joj se osmehujem. Uvek je jaka tenzija na koncertima.
Deluje da, kada pevate, uvek pokušavate da date maksimum?
- Pre svega mi je važno da mi monitoring bude dobar. U velikoj masi sveta ima puno buke sa strane. Kada su tehnički uslovi zaista dobri, kada se sve poklopi, kontakt s publikom, bend koji nadahnuto svira, ja poželim da neke pesme otpevam još emotivnije, još bolje. Međutim, na osamdeset odsto koncerata imam problema s monitoringom. Tada se trudim da budem maksimalno pevački korektan. Biološki je nemoguće da uvek budem iste energije, nekad sam naspavan, nekad ne, nekad sam rasterećen, nekad ne. Od svih tih faktora zavisi i moj nastup. Pokušam da sve to zaboravim pred koncert uz neki konjačić ili šljivku kako bi mi se popravilo raspoloženje. Kad izađem na binu, trudim se da uvek budem dobar. Koncerti su uvek različiti. Nedavno mi je na koncertu u Slavonskom Brodu jedna devojka rekla da je prethodno bila na mom koncertu u Zagrebu i da sam tamo napravio bolju atmosferu jer sam više puštao publiku da peva. Ali to su zaista subjektivni doživljaji. Teško je udovoljiti svakome ili ponoviti uvek fantastičnu atmosferu s nekih koncerata.
Poznato je da vodite računa o svom fizičkom izgledu i da redovno trenirate.
- Ovako kad dođe zima i padne sneg, malo se čovek ulenji. Manje vežbam. Leti igram košarku na Adi, trčim u Košutnjaku. Trudim se da svakog dana nađem za sebe dva, tri sata. Bilo da treniram nešto ili da sednem s prijateljima u kafani.
Porodicu ste uvek držali daleko od javnosti, ali uvek ističite da vam je značajna i da sve vreme posvećujete supruzi i kćerkama.
- Volim da se opustim kod kuće. Uključim TV i gledam dokumentarne programe. Volim „National Geographic“ ili „History“, naučim nove stvari koje nisam mogao da saznam tokom školovanja. Uvek ima novih podataka. Uživam da gledam programe sa kćerkama. Starija kćerka ide u prvi razred, a mlađa samo što nije pošla u školu. One odrastaju u domu punom topline.
Čola je nedavno sa aranžerom Vojom Aralicom počeo da radi pesme za novi muzički projekat.
- Imam nekih petnaestak pesama koje sam počeo da razrađujem sa Aralicom. Sve su to fine melodije koje pravim uz gitaru kod kuće. Poslednjih godina sam imao veće probleme sa dobrim tekstovima nego s muzikom. Ne mogu uvek da očekujem da će vrhunski tekstopisci kao što su Balašavić, Merlin i drugi imati pesme za mene.