Milorad Kapor: Povratak u srpsku realnost || Hello Magazin!

Dok je bio klinac, gledao je Šona Konerija i Batu Živojinovića. Kada je odrastao, Beograđanin sa privremenom adresom u Novom Sadu držao je pištolj uperen u Džejmsa Bonda u 23. filmu o čuvenom britanskom agentu 007! On je Milorad Kapor, član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Prvi srpski glumac koji je držao na nišanu Džejmsa Bonda!
Od premijere filma “Skajfol” prošlo je dva meseca, da li ti se život vratio u normalu? Da li te ljudi češće prepoznaju?
- Tačno je da je višestruko pojačano tapšanje po ramenu, interesovanje za moj rad i privatni život, ali iako sam povisok, lako se zakamufliram. Ne bavim se umetnošću da bih bio poznat, već da bih imao priliku da kažem i da se čuje moja reč.
Rođen si u Beogradu, ali si se afirmisao u Novom Sadu, lalinski naglasak ti leži. Gledali smo te i u seriji “Jagodići”, ko je ubio Loćiku?
- Hercegovcima, kao i Ličanima i Crnogorcima, lako legne lalinski, pogotovo od 1945. na ovamo. Za saznanje o Loćikinom ubici ćete još da sačekate. Radoznalost utiče na gledanost, a gledanost na zaradu producenata, a s obzirom na činjenicu da nas nisu još isplatili za davno urađen posao, razumljivo je zašto ću da prećutim ko je moj lik ubio.
Da li si kao klinac gledao filmove o Džejmsu Bondu, ko su bili tvoji idoli?
- Moj klinački period i jeste propratio red Šona Konerija i Rodžera Mura, pa red Bate Živojinovića i Ljubiše Samardžića. Fakat je da sam kao klinac, a i dosta kasnije od svih najboljih svetskih filmskih franšiza najviše želeo da se nađem u onoj o agentu 007. Više u ulozi Džejmsa Bonda nego njegovog oponenta, ali normalno, Džejmsov lik je rezervisan za Britanca, a ostali, ako imaš sreće i talenta.
Ko je ostavio najjači utisak na tebe - Danijel Krejg, Havijer Bardem ili reditelj Sem Mendes?
- Nije mi prvi put da radim sa svetskim zvezdama iz takozvane prve postave. U filmu „Lokaut“ Lika Besona igrao sam sa Gajom Pirsom, a i pre toga sa našim vrhunskim glumcima koji nimalo ne zaostaju za gore pomenutim. U filmu „Skajfol“ odgovornost svakog člana ekipe je bila enormna jer će taj film pogledati skoro svaki četvrti stanovnik sveta i tu nema prostora za ostavljanje „slabog utiska“. Neverovatno talentovan, skladan, hrabar i pažljiv tim!
Kako ti kao glumcu koji dolazi iz Srbije, gde je uspeh kada ima grejanja u pozorištu ili struje na setu, izgleda biti deo holivudske mašinerije i filma čiji je budžet 200 miliona dolara?
- Lako je bilo navići se na bolje, sad ćemo videti kako stoje stvari kada se vratim u srpsku realnost.
Kako idu zajedno gluma i mašinstvo? Jesi li najbolji glumac među mašincima ili obrnuto?
- Često ističem činjenicu, a to ću činiti i ubuduće, da su od svih tehnički obrazovanih lica, najviše umetnički nastrojeni inženjeri mašinstva. Na mojoj katedri za mehanizaciju predaju i predavali su doktori mašinstva, a pri tom sjajni džez i rok muzičari, izuzetni poznavaoci filma i pozorišta. Bojim se da je ta vrsta profesora u izumiranju u Srbijici. Sistem razmišljanja, rešavanja problema, a bogami i vaspitanja na Mašinskom fakultetu velika je pomoć na mom putu u umetnosti. Sigurno sam najbolji mašinac među glumcima, ali glumac međ mašincima...