Džiboni: Moja muzika sluša se kožom, a ne glavom

Zlatan Stipišić Džiboni uživo je onakav kakav je i na sceni. Komplikovan, a jednostavan. Priznaje da je nekad radio na njivi, ali da mu bina više prija.
- Mnogo sam bolji kao muzičar, nego kao poljoprivrednik ili vajar. Snagu čuvam samo za nastupe. Ne rasipam energiju. Da radim suprotno, to bi bilo neozbiljno - rekao je Džiboni i pokušao da nam objasni svoj sistem rada.
Uz jutarnju kafu govorio je i o tri akustična koncerta zakazana za kraj meseca u Sava centru.
- Velika mi je želja da se pokažem na taj način. Kada se moje pesme skroz ogole, dese se neke čarolije koje se ne mogu dogoditi na velikoj bini - kaže muzičar.
Splićanin melodiju i reči vidi u malo drugačijem obliku.
- Muzika mi dođe kao neka slika. Samo je osetim. Ima i normalnih pesama, one mi dolaze kao grom iz vedra neba. Stalno šetam s gitarom po stanu i onda mi se dogodi da odsviram nešto super. Ne dešava se to zato što sam kao mnogo pametan, nego to rade moji prsti... Ne pišem glavom i ne preuzimam odgovornost za svoje rečenice. Moj pokojni brat Dino Dvornik pisao je muziku za noge, jer je znao da pleše. Postoji muzika za dušu, za glavu, za srce, za jetru... Moja muzika je muzika za kožu. Nije me briga da li je moja pesma patetična, bitno mi je da li je trenutak kada je napišem onaj trenutak koji ne bih menjao ni za šta. Obraćam se samo mojoj sorti ljudi. Zato se moja muzika sluša kožom, ne glavom. Kada je slušaju glavom, previše razmišljaju o njoj i onda mi pripisuju neke ideje koje nisu moje - dodaje on.

Izvor: Blic

Foto: Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +