Sandra Perović: Glamur me ne fascinira || Hello Magazin!

Uz njeno ime ide i reč - ekskluziva. Monika Beluči, Anđelina Džoli, Antonio Banderas, Penelope Kruz, Hali Beri, Brus Vilis - samo su neke od zvezda s podugačkog spiska slavnih koje je intervjuisala. Ali, filmska novinarka RTS Sandra Perović sa zvezdama se upoznala mnogo ranije. Njen otac Slavko Perović obeležio je šezdesete i sedamdesete svojim pesmama, prodao 1.000.000 ploča i zaslužio opis - legenda. Upravo zbog njega, Sandra je zavolela televiziju.
- On je bio među prvim učesnicima eksperimentalnog programa TV Beograd. Njegovo pojavljivanje na malom ekranu mi je bilo fascinantno i tada se javila moja opsesija televizijom - priča Sandra.
Od oca je nasledila i muzički talenat. Predviđali su joj uspešnu pijanističku karijeru, ali priznaje da nikad nije bila u stanju da vežba osam sati dnevno. Pošto voli da isteruje pravdu, htela je da bude javni tužilac. Završila je Pravni fakultet, ali ipak je pobedila ljubav prema malom ekranu.
- Ovo mi je jubilarna, 20. godina na RTS. Kad se okrenem unazad, pomislim kako život brzo teče. Iza mene je trnovit put, koji sam sama krčila trudom, znanjem, radom i energijom. Ništa mi nije palo s neba i ponosna sam na to - kaže Sandra.
Navikla je da hoda po crvenom tepihu najpoznatijih filmskih smotri, ali glamur je ne fascinira. Kako kaže, ne ide na festivale da bi bila viđena i da bi komentarisala kome je štikla viša od 20 santimetara, već da bi uradila ekskluzivne intervjue sa priznatim autorima. Zaključila je da je istinita ona izreka da su najveće zvezde, poput Entonija Hopkinsa, Majkla Kejna i Olivera Stouna, ujedno i najskromnije. Jedino što još nije uradila jeste izveštavanje sa dodele Oskara.
- Teško je doći do akreditacije. Prioritet daju velikim tržištima, a i taj put mnogo košta. Bilo bi lepo da se i to upiše u „minuli rad“, ali nemam više fascinaciju Oskarom koju sam možda nekad imala - ne krije Perovićeva.
Dok šetamo po mestima njenog detinjstva, od crkve Svetog Marka koju gleda i iz stana i iz kancelarije, do Tašmajdanskog parka u kom je prohodala (ali i doživela nezgodu kada su je izujedali psi lutalice), primećuje da Beograd više nije ono što je bio:
- Promenio se devedesetih i otad ne može da se povrati. Mnoge vrednosti su, čini mi se, nepovratno izgubljene. Drugi ljudi sada prolaze ulicama. Mislim da nam je svakodnevna nadgradnja i u duhovnom i u kulturološkom smislu preko potrebna.
Ipak, jedno mesto ostalo je isto. Poslastičarnica „Petković“, u kojoj Sandra zadovoljava svoj najveći porok - želju za slatkišima.
- Od detinjstva dolazim tu. Najviše sam volela kad posle muzičke škole „Mokranjac“ svratim s mamom ili tetkom na išlere, rum tortu, najlepše na svetu korpice sa šamom od malina ili čuveni „triglav“. I sad, kad se vraćam s posla, svratim i „zgrešim“ sa nekim od kolača - priznaje novinarka.
U slobodno vreme, Perovićeva obilazi galerije i pozorišta, koncerte omiljenih bendova ne propušta, a iako joj je film posao, u njemu uživa i privatno. Fascinacija pokretnim slikama nije je napustila, a jedini žanr koji ne voli su ljubavni filmovi.
- Volim društveno angažovane, nezavisne filmove, ali prija mi da pogledam i nešto komercijalno, moćne blokbastere kao što je saga o Džejmsu Bondu. Ja sam umetnička duša, a film je sublimacija svih umetnosti. Zato je tako moćan. Savršen - zaključuje Sandra.