Ivan Tomić: Komičar u bokserskim rukavicama || Hello Magazin!

Kada su ga najavljivali kao novo pojačanje za „Bulevar B92“, u biografiji su naglasili i jednu duhovitu pretnju: „Njemu ćete verovati i njega ćete voleti, a možda je tako i pametnije, jer je trenirao streljaštvo i boks.“ Glumac Ivan Tomić ima mnogo strasti, a jedna od njih je i popularna emisija koju je počeo da vodi pre nekoliko meseci. Ostvario je mnoge značajne uloge na pozorišnim scenama širom zemlje, dok ga radoznalost i želja da više učestvuje u procesu stvaranja nije odvela stendap komediji, koja pored glume zahteva pisanje i pripremu materijala. I dok ovom scenskom formom, malo zastupljenom kod nas, publici pokušava da izmami osmeh na licu, u „Bulevaru“ ima nešto drugačiji zadatak - da unese dozu ozbiljnosti.

- U „Bulevaru“ zajedno sa kolegama uspevam da održim balans između ironije, žaoke i bezazlenosti, što mi se u emisiji najviše dopada. Možemo da zbog nečijeg kupaćeg kostima govorimo o političkoj situaciji, a takođe povodom izjave nekog političara možemo da pričamo o frizurama i silikonskim usnama. Najbolji smo kad plešemo na finoj granici između poštovanja i nepoštovanja. Rekli su mi i da me kvalifikuje to što radim stendap komediju, poseban način glume i nastupa koji mi omogućava direktan kontakt sa publikom širom Srbije i Evrope, na scenama od klubova do velikih pozorišnih sala. Neprocenjivo iskustvo, koje ću imati priliku da ponovim 22. avgusta u Nišu, u dvorištu Univerziteta - kaže Ivan, naglašavajući da ekipa „Bulevara“ neće praviti pauzu i da će biti vredni i tokom leta.

Za glumu ste se školovali, ali da li vam se ponekad učini da je voditeljski poziv teži od vaše izvorne profesije?

- Težak je svaki posao ako se njime ozbiljno bavite. Ovaj u “Bulevaru B92” zahteva da mi voditelji iznesemo svoj stav o događajima i temama koje komentarišemo. To ponekad nije lako formulisati, jer traži hrabrost i taktičnost. Gluma, svakako, ima svoje lepote i izazove, ali na drugi način. Ovaj voditeljski poziv, koji uključuje i razgovor sa gostima, za šta nikad nisam obučavan, smatram sjajnom vežbom improvizacije, jer sve što čujete posle najava i priloga izrečeno je tu, u živom programu. Zaista je uzbudljivo. Već prvi ili drugi izazov bio mi je razgovor sa Kebom koji se branio od optužbi da je kupovao kokain od upravo uhapšenog dilera. Za mene je to bio pravi rolerkoster, a nisam adrenalinski zavisnik. Kako onda da me publika ne voli? Jednostavno moraš da voliš zbunjenog i uplašenog čoveka, kao u onoj narodnoj “našla se vila u čem' nije bila”. Ova emisija ima smisla jedino ako smo iskreni.

Zbog čega ste otišli u glumce i uskratili nam još jednog reprezentativca u streljaštvu?

- Boksom se bavim rekreativno, a to je daleko od bilo kakvih takmičarskih ambicija. Ta vrsta treninga mi pomaže da se probudim i malo “protresem”. Nije u vezi sa javnim poslom, a i retko sam se tukao. Da sam se streljaštvom ozbiljnije bavio, možda sam i mogao da postignem neke rezultate. Uostalom, trenirao sam u Kragujevcu, u klubu koji je iznedrio mnogo „olimpijaca“. Ali, u sedamnaestoj godini sam otkrio glumu i poslušao staru kinesku poslovicu “Drži se onog što ti ide”.

Prva ljubav bila vam je fotografija, a onda ste se odlučili za drugu stranu objektiva. Sa koje strane kamere svet izgleda lepši?

- Fotografija, crtanje, pisanje pesama i lupanje bubnjeva, do sviranja nisam stigao, bile su neke važne stanice u mom mladalačkom traženju. Da nisam upisao glumu, verovatno bih se bavio pisanjem. Posmatram svet oko sebe, ugledam nešto i kažem da bi to bila dobra scena ili replika. Sve mi ostaje negde u glavi i kasnije biva ubačeno u predstave, stendap komediju ili emisiju. Sve uloge koje sam ostvario došle su u pravi čas, pomogle su mi da se razvijam kao glumac i kao osoba, oslobodile su me na sceni i dale mi snagu.

Oženjeni ste i imate decu. Šta ste sve naučili otkako ste u braku? Ko tu obično navlači bokserske rukavice?

- Kad smo već kod borilačkih veština, da - oženjen sam. Sve se nekako brzo dešava, a moja porodica se suočava sa brzim promenama. Klinci rastu, dok trepneš već im ispadaju mlečni zubi. Onda trepneš još jednom, i evo ih na maturi. Svašta sam naučio u braku. Da pravim mafine, da prepovijam bebe, da vozim, da paradajz nije baš toliko neukusan, da popravim cevi ispod sudopere. Naučio sam se i neverovatnim pregovaračkim veštinama.

S obzirom na brojne obaveze, da li ste morali da pristajete na kompromise kako biste sačuvali dragoceno vreme koje provodite s porodicom?

- Kad mi se rodilo prvo dete, nisam hteo da radim, odbijao sam poslove da bih bio kod kuće. Uživao sam. Kada se rodilo drugo, priča se ponovila. Porodica mi je pružila sigurnost, “uzemljenje”, a to može da bude dobro. Onda sam osetio ponovni zov ambicije, glad za ulogama, za dešavanjima, radom. Dešavalo se da provodim premalo vremena sa suprugom i decom. Najviše volimo da zajedno gledamo Spilbergove filmove, da naručimo picu, čitamo, odlazak u park ili odmor. Obožavamo terme i u stanju smo da se skuvamo u toploj vodi.

Čemu učite decu?

- Nastojim da im objasnim da je sve na neki način povezano, da je porebno da poštuju prirodu, da imaju prava da odluče da li postoji Bog ili ne, da se upornošću i treningom gotovo sve postiže, da su sjajni takvi kakvi su, da uvek ima izlaza i da stvari mogu da se poprave. Oni su osnovci, pohađaju peti i treći razred, i imaju svoj deo života, u školi. Dolaze kući sa pitanjima, sa problemima i radostima, i zajedno preturamo uobičajeni haos preko glave.

Da li je istina da obožavate da im pričate strašne priče?

- Istina je, jer sva ta čudovišta su i smišljena da bismo ih razumeli i da bismo se manje plašili života. Imam još jednu pasiju, a to su filmovi. Ponekad im pustim neki horor. Često se ispostavi da je to bila loša ideja. Te postupke plaćam tako što me primoraju da im pravim društvo u kupatilu, ali nije mi žao. Moraju da upoznaju Kjubrika, pogotovo ako je reč o detetu sa telepatskim sposobnostima u napuštenom hotelu koje juri psihotični otac. Neprocenjivo.

Intervju: Snežana Ilić

Foto: Boško Karanović

Stilistkinja: Vanja Pantin

Mesto snimanja: Bar „Pevac“, Cara Lazara 16, Beograd