Šetnja pospešuje kreativno razmišljanje || Hello Magazin!

Počnite da šetate ukoliko želite da prodrmate svoje kreativne sposobnosti, budući da je novo istraživanje pokazalo da šetnja pospešuje kreativno razmišljanje.

Istraživači sa kalifornijskog Stanford univerziteta otkrili su da su šetači zabeležili u proseku 60 posto bolje rezultate vezane za kreativnost divergentnog razmišljanja u donosu na rezultate ostvarene prilikom sedenja.
Nije tajna da šetnja može da pospeši kreiranje novih ideja, budući da su mnogi uspešni ljudi posvedočili da su neke od njihovih najboljih ideja bile proizvod šetnje. Na primer, i pokojni Stiv Džobs, jedan od osnivača kompanije Apple, i Mark Zakerberg, jedan od osnivača društvene mreže Facebook, poznati su po tome što su voleli da drže sastanke tokom šetnje.

Prema novoj studiji, objavljenoj u časopisu o eksperimentalnoj psihologiji: Učenje, pamćenje i spoznaja (Journal of Experimental Psychology: Learning, Memory and Congition), postoje razlozi zašto šetnja pospešuje kreativnost – a istraživači dr Marily Oppezzo i profesor Daniel Schwartz sa Stanford Graduate School of Education kažu da nije bitno da li se šetnja odvija na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, budući da će krajnji rezultat biti isti: pospešeno kreativno razmišljanje.
Dr Oppezzo se iznenadio ovakvim rezultatima, budući da je verovao da će šetnja na otvorenom rezultirati mnogo boljim kreativnim razmišljanjem nego šetnja po traci za trčanje u „maloj, dosadnoj sobi“. Ipak, istraživači su otkrili da, bez obzira na mesto gde se šetnja događa, ista je zapravo duplirala protok kreativnih misli u odnosu na sedenje. Štaviše, pospešeno kreativno razmišljanje traje određeni vremenski period – čak i pri sedenju nakon šetnje.

Eksperimenti u vezi sa istraživanjem

Tim je izvršio četiri različita eksperimenta sa 176 osoba među kojima su bili studenti i druge odrasle osobe koje su izvršavale različite zadatke, uglavnom rukovođene od strane istraživača kako bi se izmerilo njihovo kreativno razmišljanje.
Učesnici su izvršavali zadatke pri različitim unutrašnjim i spoljašnjim uslovima, kako bi se šetnja uporedila sa sedenjem. Na primer, kada su šetali u jednom od eksperimenata na otvorenom prostoru, učesnici koji su sedeli su bili u invalidskim kolicima, u kojima su gurani po stazi oko kampusa kako bi imali isto vizuelno kretanje kao i pri šetnji.
Takođe, postojale su različite kombinacije šetanja i sedenja, kao što su dva uzastopna perioda šetnje ili dva uzastopna perioda sedenja, kao i period šetnje praćen periodom sedenja, svi u trajanju od 5 do 16 minuta, a u zavisnosti od zadataka koji su učesnici trebali da završe.
Tri eksperimenta su testirala kreativnost divergentnog razmišljanja kod učesnika, što se odnosi na kreiranje ideja kao rezultata razmišljanja o različitim potenicjalnim rešenjima, pri čemu je velika većina učesnika imala bolje rezultate kreativnosti divergentnog razmišljanja kada su šetali, nego kada su sedeli.
Pri jednom eksperimentu u zatvorenom prostoru, tokom kog su učesnici šetali po traci za trčanje umesto sedenja, njihov prosečni rezultat kreativnosti divergentnog razmišljanja je bio 60 procenata veći.
Tokom četvrtog eksperimenta koji je testirao kompleksniji tip kreativnosti, istraživači su pokazivali učesnicima znakove koji su bili osmišljeni da za uzvrat podstaknu kompleksan odgovor. Kao rezultat ovog testa, istraživači su otkrili da je šetnja na otvorenom proizvela najmanje jednu visoko-kvalitetnu kompleksnu analogiju kod stoprocentnog uzorka učesnika, nasuprot samo pedeset procenata kada su učesnici sedeli na otvorenom.

Nije svako razmišljanje isto

Istraživanje je takođe pokazalo da postoje različiti načini razmišljanja koji nisu uvek isti. Na primer, divergentno razmišljanje ili pretresanje ideja se razlikuju od konvergentnog razmišljanja koje zahteva samo jedan tačan odgovor.
Sa druge strane, produktivna kreativnost uključuje više koraka, počevši od kreiranja ideja do implementacije, ali takvi koraci ne koriste istu vrstu razmišljanja.
Dr Oppezzo je takođe istakao da je studija otkrila kako šetnja uglavnom poboljšava kreativne korake divergentnog razmišljanja, iako profesor Schwartz priznaje da je neophodan dodatni rad kako bi se pronašli osnovni uzroci.
Ipak, profesor Schwartz je rekao da rezultati njihove studije pružaju „veoma čvrstu paradigmu koja će dozvoliti ljudima da započnu sa manipulacijama“, kako bi videli kako telo utiče na proces razmišljanja.

Izvor: kodren.com