Kristina Radenković: Posao mi je važniji od svega, pa i od svadbe

Kristina Radenković: Posao mi je važniji od svega, pa i od svadbe

Autor: | 19/07/2014

0

Za voditeljku kviza "TV slagalica", Kristinu Radenković, letnja pauza još nije počela. Kaže da, kada radite u medijima, vreme predaha ne postoji. Ona najviše radi zimi i leti, pa na more uglavnom ode nakratko, a u više navrata.

- Posao mi je na prvom mestu. Za odmor imam ceo život pred sobom - kaže Kristina, koja je ove sedmice snimala finale novog ciklusa "Slagalice".

Govoreći o tome kako joj je ovaj kviz pomogao da "poslaže" neke stvari u svom životu, ističe da je zahvaljujući njemu medijski prepoznatljiva.

- Uvek je među prvih pet najgledanijih emisija dana. "Slagalica" mi je donela i profesionalno zadovoljstvo. Moram da priznam da tek sad, posle dve godine, mogu da se opustim i uživam snimajući je. Tek sada sam svoja na svome.

Nimalo joj ne smeta što je u javnosti sve češće nazivaju voditeljkom a ne glumicom, za šta se školovala.

- Kad sam se zaposlila na televiziji znala sam da je to životna odluka. Gluma je sada za mene hobi, a rad u medijima je moje zanimanje. Ni na sekund se nisam pokajala.

Vodila je i "Šljivik", a često uskače i u Jutarnji program. Iako spada u osobe koje vole da budu deo raznih društvenih događanja, pa i noćnih, ne pada joj teško ustajanje u cik zore.

- Karijeru posle „Evrosonga“ otpočela sam u Beogradskom programu. Osam meseci sam vodila Jutarnji program. Bačena sam u vatru, ali bio je to nauk za ceo život. Obožavam tu redakciju i ljude koji u njoj rade. Ne samo da mi nije teško da ustanem, nego ponekad od uzbuđenja uopšte ne spavam. Radoholik sam i za mene je RTS svetinja. Nijedan društveni događaj ne može da parira mom poslu, čak ni nečija svadba.

U medijima je najavljeno da će Nataša Miljković prestati da vodi Jutarnji program. Da li bi Kristina mogla da je nasledi? Ona niti potvrđuje niti demantuje ovu mogućnost.

- U Zabavnoj sam redakciji, ali nije mi problem da pomognem Beogradskom programu, kao "igrač na pozajmici". Uvek mogu da računaju na mene. A Natašu ćemo gledati u drugom programu, koji željno iščekujem i mnogo se radujem zbog nje.

Dok je proteklih mesec dana sve tresla fudbalska groznica, Kristina je bila imuna na zbivanja u Brazilu.

- Fudbal ne volim (i to je blaga reč). Tata me je kao malu stalno vodio na utakmice i nikad mi nije bilo jasno kakav je to sport u kom se sat i po ništa ne desi. Ignorisala sam fudbal ovih dana, i to lako, jer je Jutarnji program posle 30 godina dobio novi vizuelni identitet i ušao u novi studio, pa smo imali gotovo svakodnevne probe. A, kako je Marija na porodiljskom, ni "Slagalica" nije smela da trpi.

Prethodnog vikenda, Kristina je boravila u rodnom Novom Sadu, a povod je bio Egzit. Četiri dana ovog festivala u njenom kalendaru su, kaže, obeležena crvenim slovom. Kao najvažnije praznike još doživljava i rođendane članova porodice i njoj bliskih ljudi.

- Moja generacija je 2000. učestovala u nastajanju ovoga što je danas najbolji evropski festival. Tada je Egzit trajao 100 dana na Bećarcu, program je bio raznovrstan, a mi smo igrali predstave... Bio je to naš odgovor na tadašnja dešavanja u zemlji. Otad, nijedan nisam propustila. I danas većina Novosađana na more ide posle Egzita. Uživala sam i ove godine: moj omiljeni muzičar Dejmon Albarn prvi put je došao u Srbiju, "Rudimental" je održao koncert i oterao kišu i vetar, "Hurts" sam konačno slušala uživo...

Kod Kristine su, čim kroči u Novi Sad, uočljiviji tragovi "lalinskog" govora. Stalno mora da se "šaltuje" između blagog otezanja reči i govora kakav se očekuje od voditeljke RTS.

- Na glumi sam četiri godine učila dikciju i tehniku glasa. Profesori su svakom ponaosob ispravljali akcenat. Naučila sam tehnike koje mi omogućavaju da spuštam zadnje slogove, ali ponekad mi se, kad sam umorna, u programu otme lalinski. Nekad je toliko naporno da me neretko i glava zaboli, pogotovu ako provedem nekoliko dana u rodnom gradu.

Evo kako doživaljava gradove za koje je najviše vezana:

- U Beograd sam se zaljubila, a Novi Sad volim. Za oba me veže različito emotivno pamćenje. Svaki deo Novog Sada je uspomena, a delovi Beograda to tek postaju.

A na pitanje čiji lik u poslednje vreme zamišlja dok udara boksersku vreću, Kristina odgovara:

- Odnedavno sam toliko emotivno ispunjena da vreću poslednjih nedelja samo mazim i dođe mi da je zagrlim.

Izvor: Novosti

Komentari (0)

Loading
Goran Anicic hellomagazin