Zdrava duša važna kao i zdravo telo || Hello Magazin!

Iako se u svetu kod psihoterapeuta ide redovno, preventivno, kada ne postoji konkretan problem, kod nas se pomalo zazire od ove vrste terapije.

Po pomoć se odlazi tek onda kada loše emocije toliko preovladaju da nismo u stanju da funkcionišemo, da se izborimo sa problemima, frustracijama i strahovima, kada ne vidimo drugi izlaz.

Međutim, na psihoterapiju bi trebalo otići mnogo ranije, čak i kada nema velikih problema, već samo dilema oko nekih važnih odluka, izbora, odnosa... Postoje različiti pristupi, a stručan psihoterapeut vrlo brze može da proceni koji odgovara kom pacijentu.

Istraživanja pokazuju da stres, užurbani ritam, nedostatak novca i vremena ostavljaju tragove na svakom od nas, a nagomilana negativna osećanja, ukoliko se ne prazne i ne prihvataju, stvaraju duševni nesklad koji može da ima velike posledice. Zašto je važno na vreme potražiti pomoć, kome kakva terapija odgovara i ko najčešće traži pomoć, objašnjava psiholog Milica Zarin.

- Naziv psihoterapija nastao je od grčkih reči i u prevodu znači "lečenje duše". To je složen postupak pružanja psihološke pomoći, zasnovan na određenoj teoriji i tehnici, i sastoji se u planskom i sistematskom verbalnom i neverbalnom uticaju psihoterapeuta na klijenta. Cilj je da se on oslobodi simptoma, oduči od patološkog načina doživljavanja i nepoželjnih obrazaca ponašanja, ali i da se izazove pozitivna promena ličnosti.

Važno je da ljudi znaju da je psihoterapeut osoba koja je pored humanističkih ili medicinskih studija završila i edukaciju za psihoterapijski rad koja traje najmanje četiri godine. Tek posle toga može dobiti licencu za rad. U zavisnosti od vrste problema zbog kojih se osoba javi za pomoć, terapija se može sastojati iz medikamentozne i psihoterapije, ali je važno znati da terapiju lekovima sme da prepiše isključivo psihijatar. Vanklinička primena psihoterapije razvija ličnost, emocionalnu odgovornost, samoprihvatanje, toleranciju na frustracije... Takođe, rade se i preventivni programi edukacije u školi, trening radne efikasnosti, trening psihološke pripreme sportista, trening veština traženja posla....]

Koji su najčešći problemi zbog kojih ljudi traže pomoć?

- Psihoterapija je sredstvo u borbi protiv emocionalnih tegoba i blokada, pa su razlozi uglavnom različite vrste depresije, anksioznost, fobije, panični napadi, bes, poremećaji ponašanja dece i adolescenata, loši rezultati ili teškoće u učenju, problemi motivacije, teškoće u donošenju odluka, odlaganje obaveza, poremećaji u bračnim ili partnerskim odnosima, poremećaji u ishrani (anoreksija, bulimija), problemi sa spavanjem, nesanicom, tikovima, mucanjem, noćnim mokrenjem, seksualne disfunkcije, stres, hipohondrijaza, zdravstvena anksioznost, problem u prilagođava...itd.

Problemi variraju od jednostavnih blokirajućih emocija kao što su povređenost, osećanje krivice, bes, pa sve do veoma kompleksnih poremećaja gde je uključeno više simptoma i problema. Mentalni problem je znak da pojedinac nije u stanju da se izbori sa određenom tegobom, tj. znak je da problem prevazilazi njegove trenutne mentalne resurse i onemogućava funkcionisanje. Donošenje odluke i suočavanje sa time da postoji problem i traženje pomoći stručnjaka najvažija je i prva stepenica na putu rešenja.

Koje vrste psihoterapije postoje, u čemu je razlika i na osnovu kojih parametara se odlučuje koja će se primeniti?

- Psihoterapija može da bude površinska, simptomatska i usmerena je na uklanjanjje simptoma, i dubinska, kauzalna, koja uklanja patogene uzroke i menja strukturu i dinamiku ličnosti.

U zavisnosti od uloge klijenta ili pacijenta u procesu lečenja, psihoterapija se deli na direktivnu (terapeut direktno instrukcijama pomaže klijentu da shvati uzroke emocionalnih poremećaja) i nedirektivnu, gde terapeut sugeriše, ali prepušta klijentu da sam dođe do zaključka. U zavisnosti od broja uključenih pacijenata psihoterapija može biti individualna, grupna, terapija partnera, bračnih parova, porodice, radnih timova, radnih organizacija...

U toku poslednjih nekoliko decenija, psihoterapija se izborila za svoj profesionalni identitet nezavisne struke. Porastom potrebe za ovim vidom lečenja povećao se i broj različitih teorija i tehnika, pravaca i škola, odnosno orijentacija. Mnogo ih je, ali na našim prostorima najpoznatiji su - psihoanaliza, terapijski koncept koji podrazumeva eliminisanje uzroka koji su doveli do određenih simptoma, uključuje spoznaju i duboku restrukturaciju ličnosti.

Ova koncepcija pridaje dosta važnosti nesvesnom, uvidima, potisnutom sadržaju, snovima. Preporučuje se onima koji žele dubok nivo samospoznaje, onima koji su spremni da ulože i vreme i napor. Sledeća je geštalt psihoterapija koja se rukovodi principima uspostavljanja “dobre forme” u mentalnom smislu. Akcenat je na “sada i ovde”, a cilj je uspostavljanje izgubljene ravnoteže i dinamička restrukturacija ličnosti kroz razumevanje zapostavljenih želja i osećanja.

Transakciona psihoterapija proučava tri različita ego stanja (roditelj, odrasli, dete) u istoj ličnosti i u načinu na koji komunicira sa drugima. Psihodrama, sa duge strane, oblik je terapije zasnovan na uverenju da je klijentu korisnije da svoje problem neverbalno izrazi i dramski odigra na sceni pred publikom (pacijenti i terapeut). Posle izvođenja psihodrame (izabranog problema) analizira se odigrano, dolazi do zaključaka i tako ljudi postaju zdraviji, autentični, spontani i kreativniji. Egzistencijalistička psihoterapija za cilj ima razumevanje sveta konkretne osobe. U centru interesovanja klijenta i terapeuta je doživljaj sveta konkretnog pojedinca, uz preispitivanje problema slobode, odgovornosti, identiteta, smisla života i osećanja koja su u svakom čoveku - usamljenost, nada, strah, krivica...

Bihejvioralna psihoterapija polazi od pretpostavke da su simptomi pogrešno naučeni pa se učenjem mogu i ukloniti. Racionalno-emotivno-bihejvioralna i kognitivno-bihejvioralna psihoterapija (REBT I KBT) su psihoterapije koja pomažu klijentu da prepozna i koriguje pogrešne i iracionalne obrasce ponašanja koje je usvojio, što rezultira zdravim emocijama i funkcionalnim ponašanjem. Sistemska porodična terapija porodicu shvata kao otvoren i dinamičan sistem, pa se na probleme koje klijent ima gleda kao na disfunkciju porodice u celini. Cilj ili promena se sastoji u pružanju podrške i ohrabrivanju članova porodice da uspostave drugačije odnose koji će svima prijati. Konstruktivistička psihoterapija je nastala pod velikim uticajem postmoderne filozofije, pa se stvarnost svakog pojedinca sagledava kao rezultat saznanja i odnosa sa spoljnim svetom.

Hipnoza je postupak uvođenja klijenta u stanje duboke relaksacije uz određene instrukcije koje za cilj imaju aktiviranje dela nesvesnog. Jako je efikasna kod ostavljanja cigareta, alergija, u sportskoj psihologiji, povećanju koncentracije, redukciji telesne težine... EMDR (Eye Movement Desensatiation and Reprocessing) je veoma efikasan metod kod otklanjanja traumatična iskustva. Ali onaj koji bira vrstu terapije je sam klijent, a da biste odlučili koja vam vrsta ili koji terapeut najviše odgovara, potrebno je informisati se (najbolje preporukom) preko osoba koje su imale slična iskustva. Veoma bitan i nužan preduslov efikasne terapije, pored veštine i znanja terapeuta i motivacije klijenta i njegove spremnosti da uloži napor, jeste terapijski odnos koji će se izgraditi. Ukoliko poverenje izostane, uspeh će biti manji.

U našem narodu još uvek je prisutna neka vrsta otklona, odnosno predrasuda prema psihoterapiji. Menja li se taj pristup?

- U našem društvu ne postoji svest o odgovornosti za sopstveno mentalno i fizičko zdravlje, pa se ljudi obraćaju lekarima tek kada im je zdravlje ozbiljno ugroženo, a o mentalnim problemima se ne usuđuju da pričaju ni sa najbližima. Preuzeti odgovornost za svoj život podrazumeva i brigu o mentalnom zdravlju. Ako dobijete temperaturu koja je danima visoka, obratićete se lekaru, a ako imate problem sa lošim osećanjima i emocijama, takođe bi bilo logično potražiti pomoć. Tek poslednjih godina situacija se malo promenila nabolje. Psihoterapija daje izuzetno dobre rezultate, iskustva se prenose, i na taj način se ljudi ohrabruju da potraže psihološku pomoć. Osoba sa mentalnim smetnjama nije ni “kriva”, ni “manje vredna“, niti manje čovek od ostalih. Osoba koja potraži pomoć je osoba koja je procenila da joj je potrebna i koja je motivisana da unapredi svoj život i svakodnevicu.

Da li na psihoterapiju dolaze češće žene ili muškarci, mlađi ili stariji? Koliko im je potrebno da se opuste, da počnu da veruju svom terapeutu?

- Statistike govore da se žene češće obraćaju za pomoć, ali je sve više i muškaraca koji se javljaju. Na psihoterapiju dolaze deca od preškolskog, školskog uzrasta, adolescenti, ali najčešće osobe starosne grupe og 25 do 45 godina. Dolaze i oni kojima je potrebna pomoć i koji se suočavaju sa "svakodnevnim problemima življenja". To su uglavnom nezdrave emocije i strahovi, bes i depresija.

Kako izgleda seansa?

- Počinje razgovorom (procenom), upoznavanjem klijenta i terapeuta, razgovorom o tome šta klijenta muči, kakve su smetnje i problemi. Klijentu se zatim daju psihološki testovi koji pružaju veliku količinu informacija, a u isto vreme štede vreme i omogućavaju da proces bude efikasniji. Nakon toga se dogovaramo o ciljevima i željenom ishodu terapije, planu i strategiji. Svaka psihoterapijska orijentacija ima svoj teorijski okvir, metode i tehnike, ali one moraju biti prilagođene svakome posebno. Brzina postizanja ciljeva zavisi od veštine terapeuta, motivacije i spremnosti klijenta da uloži napor. Odnos između klijenta i terapeuta je uvek drugačiji, autentičan. Kada postoji iskrenost, motivacija i volja da se problem reši, ulože se napori, postigne disciplina, rezultati su najbolji. Svako od nas može da promeni sebe, jer te promene obezbeđuju dugoročnu korist, kako u terapiji, tako i u životu.

RAZVODI, GUBITAK POSLA, SELIDBA...

Šta je preporuka za "zdrave" ljude, odnosno one koji nemaju psihičke probleme koje ste naveli. Koliko bi oni često trebalo da posećuju psihoterapeuta?

- O mentalnom zdravlju obično se govori tek kada su problem već vidljivi i ometajući, ali je upravo prevencija mentalnog zdravlja koncept kojeg bi svi trebalo da se drže. Dobro je obratiti se psihoterapeutu i kada nemate velike i blokirajuće probleme, već samo dileme šta je najbolje učiniti i odlučiti, kako bi se određeni periodi u životu što efikasnije prebrodili. To mogu biti razvodi, promene radnog mesta, mesta stanovanja, adaptacija na novonastale planske ili neplanske situacije... razne životne okolnosti.

Izvor: kodren.com