7 faktora koji izazivaju lažnu glad || Hello Magazin!

Apetit ume da nas zbugni, lažno uznemiri i ubedi da smo gladni, čak i onda kada to nije realno. Postoji mnogo razloga za takozvanu lažnu glad, evo nekih od najčešćih

Koliko god da smo siti, stomak može glasno da “zakuka”. Istraživanja pokazuju da u ovome nismo usamljeni, jer je apetit i te kako prevrtljiva “kategorija”. Ume da nas zbuni, lažno uznemiri i ubedi da smo gladni, iako su svi realni parametri na drugoj strani. Postoji mnogo razloga za takozvanu lažnu glad, ali evo koji imaju “prevlast”.

Neispavanost

U ovoj priči, važna su dva hormona - leptin, koji mozgu šalje upozorenje o sitosti, i grelin - koji stimuliše apetit. Kada smo neispavani, dolazi do pada nivoa leptina, a pojačavanja grelina, čime se udvostručuje želja za hranom. Pošto gubimo energiju, najčešće je kompenzujemo tako što se nepotrebno “kljukamo” slatkišima.

Dehidratacija

Kada neredovno pijemo vodu, dolazi do dehidratacije organizma, a to najčešće mešamo sa osećajem gladi. Zato ubuduće - pre nego što posegnete za čokoladicom, bolje popijte čašu vode.

Alkohol

Budite oprezni sa alkoholom, jer svaki gutljaj može biti poguban po vašu liniju. Ispijanje omiljenih pića utiče na nivo leptina i stvara osećaj gladi, pa nas uporno mami da unosimo nepotrebne kalorije.

Previše šećera

Povećan unos slatkiša sasvim sigurno remeti hormonalnu ravnotežu creva, jer se usporava proizvodnja leptina, dok su receptori za glad pojačani. Umesto da smanjimo šećer, mi se vrtimo u začaranom krugu i samo ga “ređamo” u organizmu.

Stres

Svakog dana se suočavamo sa raznim problemima, rešavamo brige, branimo se od mračnih misli, ali - stres je tu, pa je tu. Na neprijatan osećaj nervoze za koji je on zaslužan, reaguje hormon grelin, tako što šalje signale povećanog apetita. Na njih obično odgovaramo unosom nezdravih namirnica.

Slike hrane

Učestalo posmatranje fotografija bogate trpeze aktivira centar za zadovoljstvo koji je smešten u mozgu. Posle ove “aktivnosti”, sledeći korak je - posezanje za specijalitetima sa slike ili nekim drugim ukusnim zalogajima. Važno je da se nešto “pregrize”.

Sedenje ispred TV-a ili kompjutera

Kada smo fokusirani na događaje sa malog ekrana ili monitora, do mozga ne stiže informacija da smo jeli. Zato se najčešće prejedamo, unosimo slatkiš za slatkišem ili nezdrava slana “zadovoljstva”.

Izvor: novosti.rs

Foto: freedigitalphotos.net