Saša Popović: Izgubio sam svu ušteđevinu || Hello Magazin!

Direktor „Grand produkcije“ i medijski mag, za šta ga smatraju mnogi pevači, Saša Popović, otkriva koliko je njegova moć uticala na kulturu u Srbiji, zašto je Lepu Brenu odabrao za pevačicu „Slatkog greha“ i kako je svu ušteđevinu izgubio u Dafininoj banci. On ne krije da mu prija epitet zavodnika i otkriva da mu je neostvarena želja da obuče dres fudbalske reprezentacije naše zemlje.

- Uvek sam mislio da ću se u životu baviti sportom i da sam zapravo predodređen da postanem fudbaler. Sportski znalci kažu dam sam bio veoma talentovan, ali znate kako kažu – pravite planove i nasmejaćete Boga. Tako mi je danas jedini nedosanjani san da kao sjajan fudbaler ponesem dres reprezentacije Srbije - kroz osmeh priznaje Popović i priseća se kako su počeli njegovu muzički koraci.

- Otac mi je kupio harmoniku, a kada su moji nastavnici u školi shvatili da lepo sviram, veoma često sam tokom časa muzičkog bio zadužen da uveseljavam drugare i profesore. Moj prvi nastup bio je upravo u školi i neću kriti da mi je tada veoma godila pažnja gotovo svih devojčica u razredu. Bio sam veoma važan kada sam shvatio da me gledaju sa simpatijama zato što umem da sviram. Od tada nisam prestao to da radim - ističe Saša i otkriva zašto je baš Lepu Brenu pozvao da bude pevačica u njegovom bendu „Lira šou“, a kasnije su zajedno oformili i „Slatki greh“.

- Osim nenormalne energije, koja vas uvek obuzme u njenom prisustvu, nemoguće je ne poštovati njen talenat, upornost i profesionalizam koji je pokazala već prilikom prvog nastupa. Da sam bio u pravu pokazuje i činjenica da je Brena i dan danas najveća muzička balkanska zvezda - priča Popović, koji je zajedno sa njom kasnije otvorio „Grand produkciju“.

- Ponosan sam na sve što sam u životu radio, od samostalne karijere do „Granda“, ali za sve je bilo potrebno mnogo odricanja i rada. Najlepše u svemu tome je to što nikada nisma bio sam. I dan danas imam oko sebe saradnike i ljude sa kojima volim da radim. Među njima je i mnogo onih koji su tu od samih početaka. Više od četiri decenije profesionalno se bavim muzikom i bilo je trenutaka kada sam želeo da dignem ruke od svega i kažem: „Dosta mi je!“. Ipak, ovo je jedini posao koji toliko volim i za koji znam da znam da ga radim - kaže direktor muzičke produkcije i dodaje da je svestan svoje moći koju ima na estradnom nebu.

- Činjenica je da „Grand“ proizvodi najbolje i najgledanije emisije kod nas, pa samim tim ja odlučujem šta će narod gledati i brinem o kvalitetu televizijskog programa. Pošto sam trideset godina na estradi, normalno je da se priča da imam veliki uticaj, hteo ja to ili ne. Poslednjih godina smo zbog odgovornosti koju osećam podigli kvalitet muzike u odnosu na ono šta smo puštali 1998. ili 1999. godine kada je „Grand“ osnovan - priznaje Popović, ali odbacuje tvrdnje onih koji mu na teret stavljaju da je turbo folkom uništio srpsku kulturu.

- Ne bih rekao da sam upropastio muziku u Srbiji, već da je posao koji radim mnogo težak. Prvo, nije na Saši Popoviću i jednoj privatnoj produkciji da određuje kulturnu politiku u Srbiji. Kada je naša produkcija 1998. počela da radi, zatekli smo muzičku scenu punu turcizama, puno arapskih melodija, indijskih, obrada, krađa, svega. Tada nismo mogli da utičemo na muziku koju su pevači donosili da objavimo, jer su oni snimali ono što im je obezbeđivalo dobre tezge. I tako je bilo sve dok nismo 2003. godine stvorili zvezde „Granda“, kada smo napravili ugovor sa tom decom i kada smo mogli da kontrolišemo šta će oni pevati, kako će pevati i koje će pesme snimati, sve je krenulo drugim tokom. Očistili smo muziku od svega što smo zatekli, a to je bio jedan dalekosežan, odgovoran i pre svega težak posao. To je proces koji još traje - objašnjava Saša, koji svoju poziciju opisuje kao punu rizika koja se na kraju ipak isplati.

- Rizikujem svaki dan. Jer, ljudima je veoma teško udovoljiti. Zadovoljan sam što sam zdrav, što su mi porodica i prijatelji na okupu, što radim posao koji volim, što putujem i verujte mi, to je mnogo važnije od zarade. Zarade budu i prođu, pa ih opet bude, ali treba biti čovek! - tvrdi ovaj medijski mag kojeg su, kako kaže, nerpijatelji i oni koji su želeli njegovu poziciju zaobilazili u širokom luku.

- Ne obazirem se na takve ljude, jednostavno ih ne primećujem. A i sami se vremenom povuku, jer veoma brzo shvate da je lepo, ali nije lako biti Saša Popović. Zdrav sam i prav, potpuno oran i sposoban za ovo što radim, a posao mi daje dodatnu energiju. Kada ljudi pišu nešto što nije istina, to vam daje dodatni motiv da uspete i istrajete - otkriva formulu uspeha i šta mu daje vetar u leđa Popović.

Popovićeva supruga, pevačica Suzana Jovanović, sa kojom je u skladnom braku više od deceniju, otvoreno priča da ga je smirila nakon venčanja i da je do tada imao hiljadu žena sa kojima je bio.

- Prijaju takvi komplimenti, neću lagati! Šalu na stranu, ali Suzana je to naravno rekla šaleći se na račun takvih priča, koje me prate godinama i koje više nisu zanimljive - kroz osmeh kaže Saša.

Saša ne krije da pojedine odluke koje je doneo nisu bile dobre i da su ga koštale, ali da zbog jednog pada nije posustajao.

- Odrastao sam u jednoj dobroj, normalnoj i zdravoj svešteničkoj porodici i od malih nogu imao sam sve što sam poželeo. Tokom zlatnih godina Lepe Brene i „Slatkog greha“ odlično smo zarađivali, ali pare koje sam uštedeo uložio sam u banku pokojne Dafine Milanović i kao većina štediša ostao bez svog kapitala. U mom slučaju, čuvena izreka mogla bi da glasi „imati, pa nemati, pa opet imati“, jer sam sa Brenom i Bobom Živojinovićem nekoliko godina nakon toga osnovao „Grand“ produkciju - kaže Popović.

izvor: Alo!