Tamara Grujić: Učenje je najbolji botoks || Hello Magazin!

Da u životu ne treba uvek igrati na prvu, saznali ste ako ste prošlog vikenda bili uz Prvu i kviz "Toga se niko nije setio". Kako i naziv sugeriše, od takmičara, koji nastupaju u paru, traže se ne samo tačni, već i najmanje očekivani odgovori. Kroz ovu avanturu vode nas "genijalac" Dragan Ilić i Tamara Grujić, koja ističe da je cilj kviza zabava, ali i promocija znanja.
- Želimo da pokažemo mladima koliko je "kul" biti obrazovan i svestran. Napraviti dobar i zabavan kviz nije nimalo lako. Ja od centralnog pulta ne smem da mrdnem,a Dragan ne sme da ustane, vrlo smo statični. Međutim, sve je to izazov. U zavisnosti od takmičara, mi ćemo da se nerviramo, navijamo, učimo i čudimo se, da zapevamo ako treba. Tek smo na početku, lepo smo krenuli. I takmičari su fenomenalni. Dosad smo imali mame i sinove, tate i ćerke, prijatelje, pašenoge, kumove,i očekujemo predstavnike svih rodbinskih veza bilo da su krvne ili ne.

Ovaj kviz od takmičara traži da razmišljaju na neuobičajen način. Da li smo inače skloni tome ili smo naučeni da idemo utabanim stazama jer je tako lakše?

- Naše podneblje je još veoma konzervativno i svako odstupanje od pravila rezervisano je samo za hrabre. Ima previše tabu tema, nema seksualne ravnopravnosti, slobode u načinu oblačenja i izražavanja. Govorim generalno, ne mislim samo na Beograd. Međutim ako govorimo o znanju, stvarno moram da pohvalim dosadašnje takmičare. Dati odgovor koji nije na prvu, nego na treću ili petu loptu, pokazuje koliko je široko njihovo znanje. Divno je kad vidim roditelje koji dolaze sa decom da se igraju sa nama i koji su veoma sigurni u znanje svojih naslednika.

Kako izbegavate upadanje u rutinu u svakodnevnom životu?
- Vrlo jednostavno - namećem sebi nove obaveze. Ne volim kolotečinu ni na poslovnom ni na privatnom planu. Prošle godine sam upisala produkciju na Akademiji umetnosti, drugim rečima, ponovo sam student. Osim uobičajena tri treninga na koje idem svake nedelje, sada krećem i na jogu. Pored španskog, sad ću početi da učim i nemački jezik. Učenje i fizička aktivnost najbolji su botoks za telo i mozak, a ujedno, štitite se od gluposti, jer za njih prosto nemate vremena.

Vaš put je, za današnje vreme u kom se "zvezde" rađaju preko noći, neuobičajen, jer ste, od BK do danas, išli stepenik po stepenik. Na šta prvo pomislite kad se setite svog početka?
- Da parafraziram Sokrata: sećam se koliko sam znala da ništa ne znam. Ono što mi danas malo smeta je koliko su mladi ljudi, većina, koji dođu da rade na televiziju, nadobudni i često nevaspitani, umesto da ćute i uče od starijih kolega. Da ne pominjem one koji dolaze preko veze. To je naravno jedan od odraza društva u kojem živimo. U vreme kad sam ja počela, pre deceniju i po na BK, radili smo bar godinu dana u informativi da bi nam bilo dozvoljeno da uradimo običan "stend ap" u prilogu. Danas, svi koju dođu na TV odmah žele da imaju ni manje ni više nego autorsku emisiju. Što je najgore, neki je i dobiju.

Šta biste onda rekli nekim novim klincima - isplati li se strpljivo graditi put do uspeha?

- Da su vremena normalna, to bi bio logičan i jedini ispravan savet koji sam i ja svojevremeno dobila od starijih kolega. Ali, pošto zaista živimo u okolnostima koje su van svake logike - ne znam. Sve zavisi šta želite. Danas mladi nemaju nimalo strpljenja. Ne znam da li su za to krivi mediji koji prave zvezde preko noći, pa imamo situacije da su srednje strane dnevne štampe pune ljudi koji su skoro nepoznati ili eventualno imaju jedan hit. U jedno sam ipak sigurna: ako čovek želi da napreduje i da traje, mora da radi na sebi, da stiče iskustvo, da bude strpljiv i da se ne bruka u karijeri. Dakle, korak po korak. Ne može ništa da se nauči ili stekne preko noći.

Izvor: Novosti