Nevena Ignjatović: Priznaje da je najteže pobediti sebe || Hello Magazin!

Kada je kao tinejdžerka počela da donosi medalje sa najopasnijih svetskih staza, ovdašnja javnost shvatila je da tenis nije jedini „beli sport“ kojim možemo da se ponosimo. Nevena Ignjatović hrabro je srušila predrasude i svima stavila do znanja da i mi skijaše za trku imamo, o čemu svedoče brojna priznanja koja je do sada osvojila. Među njima je i zlatno odličje na nedavnoj „Univerzijadi“. Dvadesettrogodišnjoj Kragujevčanki ukazana je posebna čast da nosi zastavu Srbije na svečanoj ceremoniji zatvaranja do sada najskupljih i najspektakularnijih zimskih „Olimpijskih igara“, koje su održane u mondenskom ruskom letovalištu Sočiju.

- Još sam pod velikim utiskom i nema sumnje da će mi Soči ostati u divnom sećanju. Već sam učestvovala na „Olimpijskim igrama“ u Vankuveru, tako da sam očekivala savršenu organizaciju. Bilo je svega, i smeha, i suza, i uspeha, i razočaranja. Poseban je osećaj kada, posle svih napora i odricanja, uspeš da izboriš mesto na najvažnijem takmičenju na svetu.

Dok je Nevena vreme provodila u olimpijskom selu, njena majka Vesna bila je smeštena u „P&G Family home“, gde joj je svaki dan bio ispunjen kvalitetnim programom. Društvo su joj pravili roditelji ostalih sportista, s kojima je delila stres, iščekivanje i tremu pred nastupe u kojima su njihova deca učestvovala.

Nevena je imala jasan cilj - da uđe među trideset najboljih u veleslalomu. Zauzela je dvadeset osmo mesto i priznaje da zadovoljstvo nije potpuno, jer u slalomu, koji je njena jača disciplina, nije završila trku.

- U Soči sam otišla da postignem rezultat, a ne samo da se spustim niz stazu. Nije mi krivo, u sportu ipak mora da se rizikuje, ne može se igrati na sigurno. Ovaj ciklus je završen i sada je moja pažnja usmerena na naredne „Olimpijske igre“.

Imala je samo četiri godine kada je stala na skije tokom jednog od porodičnih odmora na Kopaoniku. Borbeni duh rodio se dok se, kao najmanja, trudila da na stazama stigne mamu, tatu i starijeg brata, inače vrsne skijaše. Zaljubila se u planinu i sneg, a već sa šest godina počela je da se takmiči. Tada je sport postao njen život. Iako je ponosna na kćerku, Vesna priznaje da nije lako biti majka jednog šampiona, jer, koliko god da je srećna zbog njenih uspeha, to u isto vreme predstavlja i veliku brigu.

- Nekad mi bude teško kad pomislim da je Nevena odabrala taj put. Volela bih da je uvek srećna, ali u profesionalnom sportu to nije moguće. Smenjuju se usponi i padovi. Kada pobedi, čestitke stižu sa svih strana, ali kada stvari ne idu baš najbolje, na nama je da je ohrabrimo i damo joj snagu da nadvlada sebe i nastavi.

Mlada skijašica takođe kaže da bez podrške porodice ne bi bila ovo što jeste.

- Prihvatili su moj izbor. To nije standardni model odrastanja deteta, ali oni su prepoznali da je skijanje ono čemu želim da se posvetim i nijednog trenutka me nisu odvraćali od sporta. Veruju u mene, na čemu sam im beskrajno zahvalna. Mama je tu da me smiri, da mi kaže da je sve u redu, da pruži utehu. Nismo često zajedno, jer sam zbog priprema uglavnom izvan zemlje. Zahvaljujući kampanji „Hvala ti, mama“ dobile smo priliku da podelimo posebne trenutke mog učešća na „Olimpijskim igrama“, što nikada neću zaboraviti - kaže Nevena, kojoj veliku podršku pruža i dečko Milan, profesionalni rukometaš.

- Imala sam sreće da nađem nekoga ko će imati razumevanja za moj stil života. On me potpuno shvata, jer i sam živi na isti način, tako da odlično funkcionišemo.

Nije joj teško da obaveze na „belim stazama“ usklađuje sa onima na fakultetu, budući da je odavno naučila šta su disciplina, odgovornost i dobra organizacija. Pri kraju je master studija, a budući da u Srbiji od skijanja ne može da se živi, veruje da će jednog dana upisati i sportski menadžment. Iako su „Olimpijske igre“ završene, sezona još traje, tako da Nevena nastavlja sa treninzima i takmičenja, kao i pripremama za Pjongčang 2018. Da nije skijašica, verovatno bi se oprobala u muzici, jer obožava da peva. Interesuje se i za modu, te planira da uskoro počne da kreira neobične stvari za skijanje. Biće to, kaže, veselo i jedinstveno, sa njenim pečatom. Naša najbolja skijašica tvrdi da svako postolje ima svoju težinu.

- Najteže je pobediti sebe. Svako ko se profesionalno bavi sportom nesporno ima talenat, a tu su i tehnike koje se s vremenom stiču. Ipak, do vrhunskih rezultata dovodi trenutak kada izađeš na crtu nekome ko je najbolji na svetu, bez straha i uveren da možeš da budeš bolji od njega. Pritisak je ogroman, ali to je ono što deli korektne od najboljih. Treba biti jak i spreman na sve, pa i na prelazak te granice. A u skijanju, razlika između prve i tridesete na planeti meri se sekundama.

Piše: Snežana Ilić

Foto: Janko Petković