Pako de Lusija: Slavni flamenko gitarisita preminuo na plaži tokom igranja sa decom || Hello Magazin!

Pako de Lusija, najznačajniji svetski flamenko gitarista, preminuo je jutros u 66. godini od posledica srčanog udara koji ga je zatekao u igri sa svojom decom na plaži u meksičkom letovalištu Kankun, javljaju svetske agencije.

Lusija je živeo na dve adrese - u Španiji i Meksiku. U svojoj karijeri je mnogo sarađivao sa španskim rediteljom Karlosom Saurom čiji je film “Karmen” 1985. godine dobio Bafta nagradu za najbolje ostvarenje van engleskog govornog područja.

Pako je rođen kao Francisko Sančez Gomez 21. decembra 1947. godine. Njegov otac poznati flamenko gitarista Antonio Sančez bio je romskog porekla. Pako je svoje umetničko prezime preuzeo od majke koja se zvala Lusia Sančez.

- Moja porodica je živela uz cigane i stalno sam slušao oca i braću kako sviraju flamenko. Pre nego što sam prohodao i progovorio osećao sam ritam flamenka. Kada sam prvi put uzeo gitaru u ruke osetio sam koliko je flamenko divan način komunikacije sa ljudima i ta strast me nikada nije napustila - kazao je Pako de Lusija 1994. godine za specijalizovani muzički časopis "Guitar Player".

Širom sveta je postao poznat 1973. godine posle objavljivanja kompozicije “Entre dos Aguas”, koja se 20 nedelja nalazila na vrhu španske top-liste.

Pravo međuradodno priznanje stiče 1981. godine sa albumom “Friday Night in San Francisco”, koji je snimio zajedno sa Džonom Maklohlinom i Alom di Meolom. Poznat je i po tome što je snimio verziju čuvene kompozicije Koncert za Aranhuez, delo kompozitora Hoakina Rodriga.

Voleo je da svira u Beogradu. Posle fenomenalnog koncerta u Centru „Sava“ 20. oktobra 2012. godine u okviru programa 44. Bemusa Pako de Lusija je u pratnji muzičara svog benda i starog poznanika Tome Pantersa otišao na čuveni beogradski splav „Pantersi“.

- Pako je naš drugar odavno. Treći put je kod nas na splavu jer voli autentičnu muziku i naše improvizacije na licu mesta. Uživa u našem izvođenju ciganskih standarda. On razume ono što mi sviramo jer oseća muziku. On je Španac, zna šta je strast, Mediteran, korida... Osećajan čovek koji ume lepo da se provede. Kada smo počeli da sviramo „Đelem, Đelem“, zaiskrile su mu oči i onda smo dodali glas i zajedno otpevali do kraja - opisao je tada druženje sa slavnim gitaristom Toma Panters.