Dejan Jelača: Život u Americi me je očvrsnuo || Hello Magazin!

Njemu je uspelo da ostvari američki san. Završio je Fakultet dramskih umetnosti i zaputio se preko okeana pre više od deset godina. Dejan Jelača je srpski glumac koji sebe može nazvati Njujorčaninom, a kad se umori od glamura i života na visokoj nozi u društvu najvećih faca Holivuda, vrati se u Srbiju gde je uspešno TV lice sa autorskom emisijom "30 minuta".

Kako vam se iz ove perspektive čini kada pogledate iza sebe i shvatite da ste stigli do Holivuda?

- Nemam osećaj da sam stigao do Holivuda, ali sam na sigurnom putu. Iako me mnogi pitaju kako je to raditi sa vrhunskim glumcima, nikada nisam preispitivao sebe kako se osećam povodom toga. Volim glumu i naravno da mi je drago da sam koliko toliko uspeo na američkom tržištu koje je i te kako surovo. Naporno sam radio, imao sam kontakte sa ljudima koji su mi pomogli da uplivam u te vode i eto kao što kažete, blizu sam Holivuda. Slagao bih kada bih rekao da mi to ne imponuje, naravno da mi znači, ali ovo je tek početak.

Da li bi vam, prema vašem mišljenju, bilo lakše da se probijete da ste, recimo, iz Velike Britanije, Francuske ili neke treće države gde se pridaje veća važnost kulturi?
- Nikada nisam imao problema zbog toga što sam iz Srbije. U Americi je to potpuno drugačije. Ako ste talentovani i spremni da radite, potpuno je nebitno iz koje zemlje dolazite. Mislim da bih podjednako napredovao da sam iz Bugarske, Španije ili Italije. Na zapadu se priznaje samo rad i disciplina, ostalo je manje bitno.

Boli li penjanje do cilja ili je išlo sve po planu?
- Ne mogu da kažem da je sve teklo po planu. Naravno da sam imao i padove, ali mi je to uvek davalo vetar u leđa da budem još bolji i da radim na sebi i svom obrazovanju. Kada sam završio master studije u Los Anđelesu, to mi je dosta pomoglo kada je reč o glumi. Tada sam upoznao svog današnjeg agenta koja mi je na početku rekla da moram da budem spreman i na razne vrste odbijanja. Dešavalo se da ne dobijem ulogu u nekom filmu koju sam toliko priželjkovao, ali sledeći put bi me pozvali da radim mnogo veće projekte. Mislim da svako dobije svojih pet minuta. Možda je ovo moje vreme, pa ću se truditi da ga iskoristim.

Šta ste naučili o sebi i ljudima, a da to niste znali kada ste počinjali i imali zapisane želje i ambicije?

- Upoznao sam mnoge ljude, različitih nacionalnosti, veroispovesti, boje kože, karaktera. Svi su mi oni pomogli da shvatim i mnoge stvari o sebi. Postao sam fleksibilniji, na život i probleme gledam drugačijim očima. Skinuo sam ružičaste naočare i kada je reč o poslu, a pogotovo o međuljudskim odnosima. Shvatio sam da ne smem mnogo da verujem ljudima, ali i da treba da čuvam svoje iskrene prijatelje. Takođe, naučio sam da porodica treba da bude ispred svega, jer evo već 11 godina živim na relaciji Beograd-Njujork i možda bolje od mnogih znam kakav je to osećaj. Život u Americi me je veoma očvrsnuo.

Jesu li žene kojima se divimo kroz filmove stvarno fatalne dame ili je to mala varka okom kamere?
- Imao sam prilike da igram sa mnogim stranim glumicama, a isto tako da upoznam i najveće holivudske zvezde. Moram da priznam da su potpuno prirodne kada je reč o ponašanju. Ne vole spektakularne prijeme, već kada se ugase kamere, kada odrade svoj posao, povlače se u svoje domove i žive normalan život. Lepe jesu, to ne mogu da poreknem, ali mnogi misle da je njihov život pravi Holuvud. Možda jeste kada se pojavljuju u medijima ili na nekim prijemima, posle toga su obični ljudi kao i svi mi.

Ko vas je oborio s nogu kad ste ih videli iz blizine, a ko razočarao?
- Moram da priznam da je Adrijana Lima jedna od najlepših devojaka koje sam imao prilike da upoznam i intervjuišem. Prirodno lepa žena, opuštena, druželjubiva i pre svega iskrena. Ostavila je veoma prijatan utisak na mene. Niko me nije posebno razočarao, jer sam navikao i da ih gledam bez šminke. Niti su uobraženi, niti ljude gledaju s visine, već su pravi profesionalci u svom poslu.

U poslednje vreme neprestano nešto snimate. Da li ćete do kraja godine postati milioner?

- Kako je krenulo to je sigurno. U Beogradu snimam film "Hladna ulica" Branislava Cernjeva sa sjajnom ekipom mladih taletovanih ljudi. Uradio sam nekoliko filmova do sada u Americi a to su "The Distance", "The Soul has no Ethnic Origin" (američko-bugarska koprodukcija), "The Life", i poslednji koji sam snimio, a koji je na mene ostavio najveći utisak je "22 Jump Street". U pitanju je nastavak filma "21 Jump Street", u režiji dva mlada i talentovana reditelja Fil Lorda i Kris Millera. Reč je o akcionoj komediji čiji je prvi deo doživeo veliki uspeh i popularnost kod publike u produkciji velike i moćne "Columbia Pictures" iz Holivida. Premijera ovog filma se očekuje 13. juna 2014. godine u Americi. Moram da priznam da je ovo jedan od mojih najznačajnijih i najvećih projekata koje sam uradio u inostranstvu. Moja uloga je mala, ali meni kao nekom ko se probija na američko tržište, koje znamo da je najveće i surovo, veoma korisna i važna. Igram ogromno, ružno čudovište koje pokušava da pojede glavni lik, kojeg igra Džona Hill. Sve se dešava kada pod dejstvom jakih droga glavni junaci počnu da haluciniraju. Bila mi je velika čast da ih upoznam. Mislio sam da su uobraženi, s obzirom na popularnost koju imaju, ali kada sam ih upoznao i razmenio po koju reč sa njima shvatio sam da grešim. To su sjajni ljudi, pre svega pravi profesionalci, a zatim i duhoviti i skroz opušteni. Dosta su doprineli tome da se osećam kao kod kuće, da ni u kom trenutku nemam tremu zbog toga što glumim sa njima. Odlični su, sve reči hvale za njih. Sve smo snimili u specijalno opremljenom studiju u Nju Orleansu. Ovo je nešto potpuno drugačije od svega što sam do sada imao prilike da radim i verujem da će mi otvoriti mnoga vrata. Veoma lepo i korisno iskustvo, jer nisam imao prilike da snimam takav žanr. Iskreno, jedva čekam premijeru, iako ću biti u Srbiji u to vreme, siguran sam da će sve ispasti kako treba, jer je dosta novca uloženo i produkcija je ogromna, tako da očekujem pozitivne komentare.

Garantuju li ljubav, odricanje i žrtva uz rad i adekvatno obrazovanje uspeh ili je to samo varka?
- Ako želite da uspete, u kom god poslu, morate malo da žrtvujete i porodicu, voljenu osobu, izlaske, provod... Kroz sve to sam prošao, pogotovo kada sam otišao u Ameriku. Sa 23 godine sam počeo da živim sam, bez igde ikoga, u ogromnom gradu sa slabim poznavanjem jezika. Vremenom sam se navikao, ali bilo je trenutaka kada sam želeo da spakujem kofere i vratim se u Srbiju. Kada te očvrsne takav život, spreman si da napreduješ. Tada sam rekao sebi da moram da ostanem, jer sam želeo nešto drugačije, želeo sam da uspem. Polako, ali sigurno počeo sam da se probijam na američkom tržištu.

Kakvim novitetima ćete nas obradovati uskoro?
- Uveliko pripremam šestu sezonu emisije "30 minuta" koja se emituje na Art Kanalu. Premijera je zakazana za 21. februar u 20:30 sati. Moram da priznam da se još uvek dvoumim koji gost će mi otvoriti novu sezonu. Potrudiću se da to bude neko ko se ne pojavljuje toliko često u medijima, neko koga publika zaista nije dugo videla. Mislim da je to i moj cilj kada je odabir gostiju u pitanju. Ne trudim se da dovedem nekoga koga svi zovu u emisije, jer šta on ima novo da kaže što već nije rekao. Neću da otkrivam ko je prvi gost ove sezone, ali samo ću reći da je veliki umetnik. U Beogradu snimam film "Hladna ulica" i uskoro serijal "Zaboravljeni umovi Srbije" na RTS-u.

Piše: Milan Popović, Life Content