Lepa Brena: Posle zdravstvenih problema oseća se bolje nego ikada || Hello Magazin!

Za razliku od mnogih koji svaku godinu posle tridesete doživljavaju kao neumitni proces starenja, Lepa Brena vrca od energije i entuzijazma i nimalo ne obraća pažnju na godine. Presrećna što će u društvu svih članova porodice provesti praznične dane, užurbano završava snimanje nove pesme „Ljubav čuvam za kraj“. Sada, kada su dani bolesti i neizvesnosti konačno iza nje, puna elana i vere, priseća se jednog novogodišnjeg dočeka, koji joj je zauvek promenio život.

Teško ste podneli odlazak sinova u Ameriku. Na koji način prevazilazite emotivne krize?

- U početku mi je bilo vrlo teško, ali sam se s vremenom navikla, a tu je i „skajp“, koji mi omogućava da ih vidim kad god to poželim. Emotivne krize, na sreću, nemam, jer i Boba i ja decu redovno obilazimo. Kada sam se uverila da im je u Americi dobro, laknulo mi je.

Koliko je u današnje vreme zahtevno brinuti se o troje dece?

- Ako ste odgovorni roditelji, zahtevno je brinuti se i o jednom detetu, a kamoli o više. Morate da osluškujete njihova razmišljanja i potrebe, da biste na vreme uvideli kako da ih usmeravate. Naši sinovi su poslušna deca i dobri đaci, imamo sreću da nisu postali razmaženi uprkos standardu koji smo im omogućili. Biti roditelj doživotno je zanimanje i s vremenom se naviknete na sve što ono nosi. Osim toga, smatram da roditeljstvo zahteva celog čoveka i veliku posvećenost. Samo sa takvim pristupom od dece možete da napravite ljude.

Jednom prilikom izjavili ste da su prve dve decenije vašeg braka bile neozbiljne. Na šta ste konkretno mislili?

- Boba i ja toliko brzo živimo, da ne stižemo da ne govorimo, da se posvađamo, uvek neko popusti prvi. Naše profesije su specifične, nekada se ne vidimo i po nekoliko dana, pa se tako lepo ispričamo i ismejemo da imam utisak da se u stvari zabavljamo.

Objavili ste album koji ste posvetili majci Ifeti. O kakvom je izdanju reč?

- U pitanju su izvorne i novokomponovane narodne pesme, kojima sam želela da udahnem lični pečat i otpevam ih kao uspomenu svojoj deci. Neke od numera su „Jutros mi je ruža procvetala, Ah, što ćemo ljubav kriti, Magla padnala, Mito bekrijo, Kad zaškripi kapija“. Posvetila sam ih svojoj majci koja me je naučila da pevam i volim narodnu muziku, zahvaljujući kojoj danas tako dobro razumem emocije koje te pesme nose. Na svakih pet, šest godina objavljivaću po jedno takvo izdanje. Privodim kraju i rad na pesmi „Ljubav čuvam za kraj“, novogodišnjem poklonu za sve moje obožavaoce.

Za tri decenije uspešne karijere postigli ste sve što se moglo postići. Šta vam danas predstavlja izazov?

- Kada čujem dobru melodiju ili tekst, imam potrebu da vidim kako zvuče u mojoj interpretaciji. Taj poriv me do danas nije napustio.

Da li ste videli kako vas je u šou-programu “Tvoje lice zvuči poznato” imitirala glumica Tamara Dragičević?

- Uvek me nasmeje kada me imitiraju i to mi je vrlo simpatično. Zanimljivo mi je da saznam kako me drugi vide, šta je to što je za mene specifično. Tamarinu imitaciju nisam videla jer sam bila u Americi, ali su mi prijatelji javili da je bilo vrlo zabavno.

Čime biste se bavili da niste uspeli u muzici?

- Šta god da sam odabrala, verujem da bih u tome bila uspešna. U poslu sam veoma disciplinovana, odgovorna i lojalna.

Iza vas su ozbiljni zdravstveni problemi. Kako se trenutno osećate?

- Bolje nego ikada. Osluškujem svoj organizam i ne radim ništa što me preterano umara. Nigde ne žurim, ništa ne moram. To je veliko olakšanje.

Jeste li bili uplašeni za svoj život?

- Nikome nije prijatno da čuje da mu je zdravlje ugroženo. To su situacije u kojima čovek shvata koliko je mali i koliko je snaga volje bitna da prevaziđe i takve trenutke.

Intervju: Nikola Golubović
Foto: Miloš Nadaždin