Zdravko Čolić: Dom je svuda gde te ljudi vole || Hello Magazin!

Zdravko Čolić je na turneji "Vatra i barut", koja traje nešto manje od dve godine, gostovao u 40 gradova i nastupio pred 400.000 ljudi. Ono što je zanimljivo je da na svakom njegovom koncertu možete videti publiku svih generacija.

Kako objašnjavate činjenicu da se na vašim koncertima okupljaju sve generacije? Ljubavna tematika uvek prolazi, publika se na ovim dramatikom prožetim prostorima poželela ljubavi, ili je nešto drugo u pitanju?

- Mislim da ljudi najviše vole ljubavne pesme, pogotovo žene. Ja ih pevam ceo život i mislim da je to osnovna tematika. Naravno, uvek je bilo i to muški pevač -ženska publika, iako je kod mene u poslednje vreme dosta izjednačeno u broju muškaraca i žena na koncertima. Same pesme su ljubavne tematike , ljudima je to najugodnije, publika se zato i opusti uz takve pesme koje manje-više svi pevamo. Važno je imati malo kvalitetnije tekstove. Ja sam imao sreću da sam radio s određenim pesnicima od Duška Trifunovića, Zmaja, Branka Radičevića i drugih. Žao mi je što nikada nisam otpevao Tina Ujevića iako je bilo nekih pokušaja, ali zato imam divnog Arsena Dedića, Balaševića, Bajagu , Marinu Tucaković... Sve su to vrhunski tekstopisci uz pesnike koji su opevani, pa do vrhunskih saradnika, muzičkih tekstopisaca i kompozitora. Imao sam sreću da dobijem i kvalitetne poetske tekstove na naše melodije koje smo radili, i ove komercijalne tekstove koji su deo popularne muzike kojii nisu uvek sadržajni, ali su vrlo efektni i opet uzburkaju strast. U dugoj karijeri imaš vremena da kvalitetno nešto otpevaš, a imaš vremena i za ove jednostavnije hitove.

Gde Vam je dom? Kako ga definišete na prostorima gde su ga mnogi, ne svojom krivicom, izgubili?

- Svuda gde te ljudi vole. Jednom prilikom su me iz jednih hrvatskih novina pitali da li se osećam kao domaći ili strani pevač. Onda sam ja rekao da pripadam domaćoj zabavnoj muzici. Nisam ja sada došao iz Bosne ili Beograda u Zagreb, u kojem sam inače živeo četiri godine, gde imam mnogo prijatelja i gde radim, snimam... To sam činio u prošlosti od Jugotona (današnji "Croatia Records"), pa se već smatram domaćim pevačem. Životne okolnosti nekada menjaju stanište, ali nikada se ne zna gde ćemo završiti.

Neki su svetski muzičari priznali da nakon nekoliko decenija na sceni ulaze u rutinu. Kako je s vama, gde je granica posla i uvek novog oduševljenja muzikom i publikom?

- Sigurno da postoji jedna rutina, ali na sreću ja nemam stalnu aktivnost koja bi bila dovoljan temelj za rutinu. Postoji izvestan period kada si više aktivan i kada si manje aktivan i zaželiš se publike i ona tebe. Ali objektivno, tu postoji i druga strana medalje, a to je što si više u poslu, veći si profesionalac, pokušavaš da budeš bolji i profesionalniji kad si na sceni. Upravo tih više decenija te obavezuju da nisi "tezgaroš" , nego si ozbiljniji čovek. Svaki nastup, ne mislim da se planira, ali moraš eventualno imati neki karantin i neke svoje hedonističke potrebe koje svi imamo moraš da staviš u tom momentu u drugi plan. Kod mene je ta rutina više vezana za periodične navale, a ne za stalne koncerte i pisanje pjesama, već imam te pauze koje me malo odmore na neki način, nešto se novo radi.