Biljana Srbljanović: Zbog čega je Zorannah izložena javnom linču? || Hello Magazin!

Dramaturg Biljana Srbljanović nije mogla da ne prokomentariše ono što smo svi videli i čuli. Radi se o ilustrovanoj knjizi/leksikonu koju je napisala modna blogerka Zorannah i koja je bila jedna od najprodavanijih na upravo završenom Sajmu knjiga. U jednoj emisiji su se “četiri muškarca” ismevala ne samo autorki, već i posredno i samim devojčicama koje su ili na pragu ili su tek ušle u tinejdžerske godine. Prenosimo vam u celosti Biljaninu reakciju:

- Sinoć su se, u veoma gledanom TV programu, petorica sredovečenih muškaraca petnaest minuta podsmevala dvanaestogodišnjim devojčicama koje uzbuđeno, u redu, čekaju da kupe “Zorannah-inu” knjigu na Sajmu. Neke od tih “Četiri i po muškarca” poznajem i mislim da su u životu napravili brojne važne stvari, ali mi se čini da ih je opšta atmosfera u gotovo svim medijima u kojima je sezona lova na Zorannah otvorena jednostavno usisala i da su nesvesno učestvovali u nečemu što nikako ne liči na njih. Oni su najpre su izložili javnom sramu tu decu (anketa među veoma
uzbuđenim mlađim maloletnicama koje govore koliko obožavaju Zoranu na samo njima svojstven rano-pubertetski način), pa onda detaljno podsmešljivo komentarisanje i paternalistički pristup, dociranje i spekulisanje o jadnom materijalnom stanju roditelja i osuđivanje dece što “bacaju” 1200 dinara (koje je “tata teško zaradio u nadnici”) na “ovo”

Prvo ne razumem kako je moguće emitovati razgovor sa maloletnim licima na televiziji bez dozvole roditelja, a pogotovo kada ih se izvrgava ruglu. Drugo, da li su ovi, očigledno nečiji očevi, pomislili kako će se devojčice sutradan osećati, šta će im se govoriti u školi, kakvom podsmehu mogu da budu izložene među i inače surovim vršnjacima? Zatim stvarno ne razumem zbog čega je autorka Zorannah do te mere izložena javnom linču? Ona se barem ne predstavlja kao književnica, nego blogerka, koja svoj proizvod (knjigu leksikonskog tipa sa modnim savetima upravo na nivou bilo kog glosi magazina, koje adolescentkinje i inače gutaju) ne nameće nikom, već prodaje na dobrovoljnoj bazi, uprkos ogromnom odijumu brojnih medija. Zašto je u redu da “tata nadniči” da bi kupio proizvode koje oni reklamiraju, (pivo, prašak, čips i binde) a nije u redu da pare potroše na ovu slikovnicu?

I na kraju, zašto kamera nije prošetala do, na primer, štanda Večernjih novosti, poludržavne firme koja je objavila “književno” delo jedne druge modno osvešćene autorke, Mirjane Marković, i zašto ovi muškarci nisu tamo pitali one sebi ravne – zbog čega dajete teško zarađen novac na opasan i podmukao projekat kojim se opravdava zločin, relativizuje pravosudni sistem države i sa odobravanjem gleda na ubistvo, kao najnormalnije sredstvo političke borbe? I ta knjiga ima slike i fešn kombinacije, ima poluhisterične fanove i to vrlo visoko u državnom i pravnom
sistemu, o vojsci i policiji da ne govorim. Što ne pitaju te budale na šta bacaju pare i zašto se Mirjani Marković ne podsmevaju u njeno “žensko lice” i ne pitaju da l joj sinu i dalje zebu noge kad u čarapama hoda po podnom grejanju, kao nekad? Možda zato što je priča o Marković i njenoj “knjizi” ozbiljna i opasna tema i što tamo nema uzbudjenih devojčica što se tresu kao kad puštaju video Džastina Bibera ili Čole, svejedno.

Možda i zato što je ta Zorana mnogo laka meta, gotovo kao i njeni fanovi, gotovo kao i svaka maloletna devojčica koja sanja da bude poznata po nečemu. Pa bolje da je poznata po mejkap tutorijalu nego po jami živog kreča u koju je bacala leševe ljudi koje je likvidirala. Da se razumemo.