Ljubavna priča Gabi i Arsena || Hello Magazin!

Njihova priča je započela još pedesetih godina prošlog veka. Sreli su se ispred bivšeg televizijskog studija na uglu Šubićeve i Zvonimirove ulice u Zagrebu.

- Ja sam tada bio tek estradni početnik, a Gabi je pevala s muzičarima kao što je ni manje ni više nego Luis Armstrong - rekao je svojevremeno Arsen u intervjuu.

Muzika ih je i spojila. Počeo je da piše za nju i njihov je odnos s početka bio strogo poslovni. No, poslovni odnos je sa vremenom prerastao u prijateljstvo, a kasnije i u ljubav i brak.

Kad su se upoznali oboje su bili u braku. Arsen je tada bio oženjen za Vesnu Matoš (nećakinja pisca Antuna Gustava Matoša) s kojim je imao i kćerku Sandru, a Gabi u braku sa Stipicom Kalogjerom koji joj je bio drugi suprug (pre toga je bila u braku s Bogdanom Debenjakom).

- Prvo što sam napisao za Gabi bio je prepjev Geršvinove 'Someone to Watch Over Me' (Netko bdije nada mnom). To je bilo '58. godine. Dakle, sve nam se veže - opisao je svojevremeno Arsen govoreći o tome na koji je način njihova saradnja najavila i njihov odnos.

- Najvažnije za pevačicu je da je lepa. Istina, Gabi ima ugodan i lep glas, ali da nije bila i ostala ovako lepa ne bih nikad bio s njom. Ne bih joj pisao - našalio se Arsen.

O njihovoj romansi počelo je da se piše tek krajem sedamdesetih. Novinarka Plavog vjesnika saznala je i da je na pomolu brak i to pred sam njihov odlazak u SSSR, na turneju s koje je iznenada "uklonjena" Josipa Lisac. Na njeno mesto je "upala" Gabi i tako pošla na put s Arsenom.

Na brak sa Arsenom pristala je tek nakon rođenja sina Matije, 1973. godine

Sretan bez primisli

- Kad sam počeo život s Gabi, oboje smo napravili veliku profesionalnu promenu. Hteli smo se donekle pomaeriti iz sve te priče, tog urnebesa, tog vašara taštine, tog bezumnog šljaštrenja, tih čudnih tipova, muvaroša oko te profesije, te vrlo često čudne žurnalistike koja nas je pratila. Gabi i ja smo se povukli, stvorili dosta čvrstu porodicu, posvetili se deci, roditeljima, braći, i - autorskom radu - rekao je Arsen u jednom od intervjua.

O braku i deci, Arsen je rekao

- Naša deca počinju da nam objašnjavaju naš mentalitet, postaju naš zavičaj, počinjemo da se sagledavamo kroz njih... Naša deca nas obavezuju na naš budući, pa, rekao bih, i na prošli život. Kad sam ja jednog dana shvatio, kad sam dobio sina, da je važno igrati se s njim, da je važno imati jednu brigu koja zanemaruje sve ostalo, i samog sebe zanemarimo ... Ja sam se počeo, prvi put posle toliko godina, da se napokon smejem punih ustiju da budem sretan bez primisli, bez zrna sumnje koja prati sve naše osećaje.

- Najsretnije i najstabilnije, ono što najviše čuvam, jeste život s Gabi. Mi smo već jedno. Bio sam nedavno u vrtiću i pitao jednu curicu kako se zovem. Rekla mi je: 'Znam vas jako dobro, vi ste Arsen Dedić i Gabi Novak - rekao je Arsen.

Pesma za Gabi

Godine su prolazile i živeli su mirnim životom sve do 2004. godine kada je Arsen prebačen u Padovu gde mu je presađena jetra. U tim je trenucima upravo Gabi bila najveća podrška.

Tako je bilo i posle operacije kuka.

- Sve vreme sam bila uz njega jer teško mu je zbog odlaska u bolnicu. Tamo će provesti pet dana, a onda dve nedelje rehabilitacije u Krapinskim toplicama - rekla je tada optimistična Gabi govoreći da jedva čeka da se oporavi pa da se zajedno mogu pomeriti od galame i odu na more.

Nažalost, to nisu imali prilike da učine. Arsen je preminuo 17. avgusta, a iza njega su ostale pesme. Mnoge od njih posvećene su upravo Gabi, a s jednom ćemo od njih i završiti ovu priču:

"Učinila si, srce moje,
Što nisu znale druge žene,
Od prvog dana, prve smjene,
Ti si ko vojnik stala uz mene.

Ja nisam znao zlatne oči
I nisam sreo svijetlog lica,
Dok nisi plaho prišla meni
I postala mi suložnica.

Jer mislio sam, kakva iskustva,
Da nisi stvarna, da si sjena,
Sve dok mi nisi dala usta
I dok mi nisi postala žena.

Sad iza nas su godine divlje
I iza nas je bezumna hajka,
Prašnjavi puti, morske milje,
Jer mi smo danas otac i majka.

Nama je uvijek bilo svejedno
Da li smo na dnu il' na vrhuncu,
Dok moje lice Mjesec gleda
Tvoje je okrenuto Suncu.

Jer mislio sam, kakva iskustva,
Da nisi stvarna, da si sjena,
Sve dok mi nisi dala usta
I dok mi nisi postala žena.

Ona me opet diže i hrabri
I moje vječne rane vida,
Sad nam je lakše, sad nam je ljepše,
Otkad smo smjerni baka i dida"