Olivera Kovačević: Moj privatni život nikada nije ispaštao zbog posla || Hello Magazin!

Posle dugogodišnje karijere u informativnim redakcijama prvo u štampi, a potom i na televiziji, novinarka i voditeljka Olivera Kovačević zakoračila je u novu etapu profesionalnog života, mesto glavne i odgovorne urednice Zabavnog programa Radio-televizije Srbije. Pre samo mesec dana malo ko je mogao da zamisli "čeličnu ledi" na čelnoj poziciji Zabavnog programa na Javnom servisu. Ali ona je odlučna da se ozbiljno pozabavi ovim naizgled lakšim poslom od suočavanja sa vodećim ljudima u zemlji. Ponuditi kvalitetnu zabavu u vreme kada jeftina nikada nije bila dostupnija u medijima, čak i u onima sa nacionalnom frekvencijom, nije lak zadatak, ali je Olivera odlučna da dokaže suprotno. Iako se njeno istupanje na javnu scenu uglavnom vezuje za početke na televiziji "Politika" i kasniju afirmaciju prvo na televiziji "Pink", potom BK i na kraju na Javnom servisu, prve javne nastupe imala je sa horom "Branko Krsmanović", u kome je kao mecosopran pevala prateće vokale Bilji Krstić. Kaže da je bavljenje novinarstvom za nju više sticaj okolnosti, što potkrepljuje i diploma Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde je diplomirala sociologiju. Radeći kao anketar nedeljnika NIN odomaćila se u zanimanju koje je odredilo njen profesionalni put. Premda su mnogi pomislili da će nova funkcija značiti i prestanak emitovanja njene autorske emisije "Da, možda, ne", sa kojom je ušla u osmu sezonu, u razgovoru za magazin "Hello!" televizijska zvezda otkriva sudbinu ovog autorskog formata, kojim je unapredila standarde političkih talk show emisija. O privatnom životu nikada nije govorila javno ili je u odgovorima vešto izbegavala da otkrije ono što studijske kamere ne mogu da zabeleže. S obzirom na to da je rođena u Zrenjaninu, beogradski asfalt i život u sopstvenom stanu u centru grada često menja boravkom u rodnom Banatu, a trenutke u krugu porodice i emotivnog partnera sebično čuva za sebe.

U prvom intervjuu od stupanja na novu funkciju razgovor sa Oliverom počinjemo upravo o novom angažmanu.

Mnoge je iznenadila vaša kandidatura na poziciju glavne i odgovorne urednice Zabavnog programa. Šta za vas predstavlja dolazak na tu funkciju i šta vam je glavna motivacija?

- Logično je da su mnogi iznenađeni, s obzirom na to da već dvadeset godina radim u informativnim programima. Međutim, televizijom kao fenomenom bavim se isto toliko. Kada sam došla na Radio-televiziju Srbije, moj zadatak bio je da osmislim emisiju koja će biti suverena u svom terminu. Tako je nastalo "Oko". Moj sledeći zadatak bio je da stvorim pametan talk show, koji se emituje već osam sezona. Radio-televizija Srbije veliki je sistem koji se samo na prvi pogled sporo menja. Njegov opstanak i uticaj održaće vrenje ideja i kreativnosti.

Da li je odluka o kandidaturi posledica zasićenja radom u Informativnoj redakciji ili je posredi neki drugi razlog?

- Kada ste dugo u jednoj istoj formi, koža vam postane tesna i javlja se potreba za promenom. Potrebni su vam drugačiji horizonti, novi ljudi, ideje. Ja sam televizijski čovek i sve pratim. Namera mi je da afirmišem pristojan zabavni program. Kad je reč o sadržaju, želim pre svega da učinim nešto da i žene dobiju svoj deo televizijskog programa. Trudiću se da ponovo pronađemo omiljene komičare i zanimljive autore. Odmah da kažem da Radio-televizija Srbije2 neće pokleknuti i prikloniti se lakšem putu, kroz rijaliti-programe i podilaženje najnižim ukusima.

Kojim sadržajima Zabavni program „Radio-televizije Srbije“ može da parira rijaliti-programima i muzičkim takmičenjima koja obaraju rekorde gledanosti?

- Radio-televizija Srbije godinama odoleva takvoj vrsti konkurencije i još drži prvo mesto po gledanosti među svim domaćim televizijama. Mnogi javni servisi u okruženju, kao, na primer, Hrvatska radio-televizija, nisu održali lidersku poziciju. Tradicionalne formate Radio-televizije Srbije potrebno je unaprediti i dodati nove, modernije sadržaje. Javni servis ne sme da afirmiše ljudske slabosti zarad rejtinga i zarade. On mora da, kao lider, pokaže da je moguće na talentu, znanju i vrlinama napraviti kvalitetan i gledan zabavni program.

Koja imena biste voleli da vidite u Zabavnom programu, a koja trenutno nisu u vašem medijskom jatu?

- Srbiji svi veruju da bi baš oni najbolje radili sve poslove, a naročito javne. Kada dođe do situacije da vam je potreban dobar voditelj, urednik ili, ne daj bože, komičar, tražite ga svećom. Ima ljudi koje odavno pratim i podržavam i volela bih da su u timu Radio-televizije Srbije, ali o tom potom.

Šta je, prema vašem mišljenju, prava mera televizijske zabave?

- Humor, a ne geg. Znanje, a ne dosetka. Talenat, a ne prostakluk. Autentičnost, a ne povlađivanje. Ideja, a ne interes.

Da li ćete nastaviti da vodite i uređujete vašu autorsku emisiju "Da, mozda, ne"?

- Generalni direktor Dragan Bujošević insistirao je da nastavim da radim "Da, možda, ne", jer ne želi da se odrekne tog formata. Mnogi su me pitali da li je reč o begu iz informative i politike i to moram odmah da razjasnim. Nisu u pitanju nikakvi suptilni mehanizmi da se mojim unapređenjem skloni sa programa emisija koju je teško nositi i zbog koje ponekad može da boli glava. Imaću pune ruke posla na obe strane.

Kako danas gledate na novinarske početke na televiziji "Politika" i šta biste posavetovali tu Oliveru na početku svog profesionalnog puta?
- Da se na vreme mane tog posla. Ali ne vredi sada savetovati, kako je, tako je. Napredovala sam postepeno, nisam preskakala nijednu stepenicu i drago mi je zbog toga. Podržavali su me zbog mene, a osporavali zbog drugih. Sada sam došla u fazu da imam više iskustva i znanja, a manje strpljenja. Moj savet mladim novinarima je da što više ulažu u sebe i svoje znanje, da budu otvoreni i dobronamerni, bez gorčine i ostrašćenosti.

Nekadašnji ste dugogodišnji član hora "Branko Krsmanović" sa kojim hor Radio-televizije Srbije odavno sarađuje. Raduje li vas što su i oni deo programa koji će te uređivati?

- Mnogo puta sam nastupala sa horom Radio-televizije Srbije. U novonastaloj situaciji mogu samo da bolje razumem njihov položaj, potrebe i značaj i to ne samo na RTS-u, već i u javnom životu Srbije.

Verujete li u ravnopravnost polova i smatrate li da ona ženama donosi isključivo dobro?

- Ravnopravnost je neophodan, ali ne i dovoljan uslov da mi žene doživljavamo dobre i pravične stvari. Ravnopravnopst znači da vas društvo neće sputavati u realizaciji ličnih potencijala i talenata samo zbog toga što ste drugog pola. To nije malo, ali nije ni garancija uspeha i lične dobrobiti.

Da li to što ste jedina dama među glavnim urednicima Javnog servisa vidite kao olakšavajuću ili otežavajuću okolnost?

- Ako vam kažem da su na pozicijama direktora finansija, marketinga i tehnike upravo žene, shvatićete gde je moć i ko "dreši kesu" u Radio-televiziji Srbije. Mnoge žene pre mene i velika imena utabale su nam put.

Imate izuzetno uspešnu karijeru. Koliko je vaš privatni život ispaštao zbog toga?

- Nikada se ničega nisam odricala zbog toga što imam poslovne obaveze. U šali sam govorila: "Da sam se poslom bavila koliko svojim privatnim životom, samo bi mi nebo bilo granica".

Koliko vam je zadovoljstvo na emotivnom planu preduslov za uspešne poslovne rezultate?

- To su odvojeni svetovi. Ne podrazumeva emotivni red i poslovni napredak. Često se u našem životu dešava i suprotno. Nekad je haos na obe strane, a nekada samo na jednoj. Najređa je harmonija na oba polja.

Da li ste trenutno emotivno ispunjeni?

- Potpuno.

Kako vam uspeva da emotivni život držite daleko od očiju javnosti?

- Veoma jednostavno, nisam slala novinama fotografije sa letovanja ili rođendana, niti iz svoje dnevne sobe. Zvaničan papir za mene ne znači mnogo. Reč sloboda asocira na pozitivne vrednosti i, prema društvenim merilima, kada niste u braku, vi ste slobodni. Ja sam ovako slobodna, čvršće emotivno vezana nego što bi me mogli privezati bilo koji bračni i slični ugovori. Kao u priči Edgara Alana Poa o ukradenom pismu: svi ga traže na skrivenim mestima, a on je na najvidljivijem - pored mene.

U svojim intervjuima često citirate pesnike i književnike. Jeste li se u životu vodili njihovim viđenjem stvarnosti ili ste je samo proveravali?

- Zahvaljući svemu pročitanom stvarala sam svoj pogled na svet i bolje razmevala stvarnost oko sebe.

Novinari vam često postavljaju pitanja o deci i porodici. Kada će žena na Balkanu moći da živi bez stalnog opravdavanja ličnih izbora?

- Danas i kada čitate knjige, uvek volite da pogledate biografiju nekog velikana. Često vas njegov privati život najviše zanima. Kako se razvodio Čajkovski, zašto je Hajdeger ostavio Hanu, zašto Simon nije htela da se uda za Sartra, kako je Andrić nosio ljubavnu tajnu u sebi, da li je Tesla bio zaljubljen, zašto su se posvađali Žorž Sand i Šopen, da li je Frida Kalo zaista bila sa Trockim. Ulazeći u tajne i slabosti velikih ili poznatih ljudi, mi sopstveni život i naše postupke opravdavamo i razumevamo preko sudbina drugih. Po principu „kad je mogao Tolstoj, mogu i ja“. Značajniji smo u svojim očima ako se merimo sa nekim velikim.

Kakvi ste kada vam dođe "žuta minuta"?

- Crvena. Tada izbegavam bilo kakve razgovore.

Šta radite kada ste dovedeni u situaciju da se pravdate?

- Tada samo govorim istinu.

Sumnjate li ikada u svoje odluke i izbor?

- Teško donosim odluke. Predugo sve analiziram, mučim sebe i sve oko sebe, ali kada odlučim, preuzimam odgovornost i više se ne osvrćem.

Mnogi vas doživljavaju kao ledenu kraljicu srpskog javnog života. Da li biste voleli da razuverite ljude u to ili vam se dopada takvo mišljenje većine?

- Ništa ja tu ne bih menjala.