Vanja Bulić: Supruga Slađana moj je najstroži kritičar || Hello Magazin!

Početkom maja u knjižare širom zemlje stigla je nova knjiga novinara i pisca Vanje Bulića pod nazivom "Teslina pošiljka". Istorijski fakti i uzbudljiv zaplet odličan su preduslov da se najnovije delo iz pera poznatog Beograđanina nađe na listi bestselera, čemu u prilog govori i činjenica da je na nedavno održanoj manifestaciji "Noć knjige" prodato pet stotina primeraka najnovijeg naslova sa njegovim potpisom. Šezdesetosmogodišnji Bulić za magazin "Hello!" govori o inspiraciji za svoje romane, podršci supruge Slađane i sinova Dušana, Ognjena i Ivana.

Kako se rodila ideja za knjigu "Teslina pošiljka"?
- Dok pišem knjigu i skupljam građu za nju uvek se pojavi neki podatak koji me zaintrigira. Tako sam došao do zapisnika iz 1941. godine o Narodnoj biblioteci, srušenoj 6. aprila za vreme bombardovanja Beograda. Ruševina je samo jednom otkopana i potom ponovo zatrpana. Pročitao sam i taj zapisnik i shvatio da nije izgoreo ceo fond od petsto hiljada knjiga, svezaka, istorijskih spisa, religijskih spisa, kulturno-istorijskog blaga koje je bitni dokaz o identitetu jedne nacije. Zaključak je bio jednostavan, ono najvrednije je ukradeno. Tako se rodilo pitanje gde se nalazi i kakvu ulogu je u svemu imao manastir "Blagoveštenje" u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. U priču je upleten Nikola Tesla i njegovi "zraci smrti", koje je bio namenio svojoj otadžbini ako izbije rat. Pitanje da li su se i projekti zraka smrti nalazili u biblioteci poslužilo je za maštanje i stvaranje trilerske priče. U tom delu najviše mi je pomogao sin Dušan, jer ima bezgraničnu maštu.

Da li je glavni junak, novinar Novak Ivanović vaš alter ego?

- Radio sam kao novinar u vreme kada se gajilo istraživačko, analitičko novinarstvo i kada su novinari na izvestan način bili i detektivi. To sam iskusio početkom devedesetih godina kada sam pisao o velikim špijunskim aferama "Labrador" i "Opera". Novak Ivanović je omaž novinarstvu koga više nema, a njegova koleginica Muška sastavljena je od najlepših osobina novinarki sa kojima sam radio u listu "Duga".

Budući da je ovo četvrta knjiga u serijalu priča o istragama novinara Ivanovića, mislite li da je i najbolja do sada?
- Teško je opredeliti se, jer, osim glavnog junaka, sve ostalo je potpuno različito. Ova je sigurno najmodernija, jer je uronjena u blisku prošlost, za razliku od prethodne tri, u kojima Novak rešava tajne iz ranog srednjeg veka, praćen budnim okom mafije, obaveštajnih službi, političara.

Slažu li se sa tim vaši najbliži, koji su vam najstroži kritičari?

- Moja supruga je moj najstroži kritičar. Čita sve naše žene pisce, u koje je i mene smestila, a to mi godi. Sinovi tvrde da su pročitali. Blizanci verovatno ponekad foliraju, jer su im moje knjige dobre kao pokloni kad idu na rođendane, pa tvrde pazar.

Hoćete li uspeti da ostvarite želju i ekranizujete neke od vaših književnih priča?
- Film je skupa igračka. Posle "Jovanovog zaveštanja" jedan naš čovek koji živi i radi u Holivudu ubeđivao me je da je to svetska priča i da će on to sigurno raditi. Bio je vrlo ubedljiv, a sada se veoma ubedljivo ne javlja. Svi koji ih pročitaju kažu da su moje knjige odlična filmska priča, ali ne odlučuju oni o tome.

Da li biste i sami zaigrali u tom ostvarenju?

- Možda samo kao monah koji ćuti i prolazi kroz kadar. Gluma je ozbiljan posao. Izuzetno poštujem naše glumce i da sam na njihovom mestu, moje pojavljivanje bih shvatio kao uvredu. U filmu "Lepa sela lepo gore" gotovo svi članovi ekipe su se pojavili u nekoj sceni, a ja sam čak imao da izgovorim nekoliko rečenica preko megafona ispred bolnice. Sasvim dovoljno za moju glumačku biografiju.

Svakom knjigom pomerate stvaralačke standarde i time uvećavate očekivanja čitalaca. Da li vas to opterećuje ili vam s godinama pisanje ide sve lakše?
- Ja pišem brzo i lako. Navika iz novinarstva, iako su to dve potpuno različite oblasti. Siguran sam da nikada neću početi da pišem knjigu dok ne budem siguran da njom neću razočarati one koji čitaju moje romane.

Imate li ideju za narednu knjigu?
- Već skiciram narednu knjigu i skupljam građu. U međuvremenu, očekujem da na "Filmskim susretima" promovišem knjigu o glumcu Miši Janketiću, dobitniku najvećeg priznanja za umetnost filmske glume. Družeći se sa Mišom i čitajući ono što je govorio u novinama u poslednjih pola veka, postao sam duhovno bogatiji čovek.

Intervju: Deana Đukić
Foto: Hello!