Svetlana Bojković: Život ne čine samo lepe stvari || Hello Magazin!

Njeno ime i prezime sinonim su za jednu od najomiljenijih srpskih glumica, ali i dama. Baš to drugo u svakoj njenoj roli, Svetlanu Cecu Bojković, učinilo je neizbrisivim pečatom jednog vremena, slikom društva čije je obrise danas sve teže prepoznati. Nije lako pronaći glumca koji može razdvojiti tri najveće ljubavi - pozorište, film i TV. I u svakoj od ove tri oblasti, Svetlana je ostavila trag - Mikom u filmu "Pas koji je voleo vozove", brojnim ulogama u teatru i čuvenim "ženama iz komšiluka" Siniše Pavića. I sve one nose njenu prepoznatljivu energiju, koje joj, kaže, nikada ne manjka. Ipak, našem narodu iz vremena kad su ti likovi nastajali nedostaje pomalo zaboravljena priča o svakodnevnim radostima, problemima, nadama i strahovima stanara jedne zgrade, koji se nisu otuđili jedni od drugih. Dudom u seriji "Ulica lipa", ona još jednom kreće u boj protiv tmurne stvarnosti i priznaje - nije pesimista.
- U zgradi u kojoj živim imala sam i imam jako dobre komšijske odnose. Zato su, naravno, potrebne obe strane. Verujem da se pružena ruka retko odbija i to je ono što može da nas sastavi. Uvek sam spremna da tu ruku pružim - poručuje slavna glumica, koja je beogradski komšiluk, poslednjih godina zamenila malo hladnijim u Helsinkiju, gde živi sa suprugom ambasadorom Slavkom Kruljevićem.
- Volim naš mentalitet sa svim manama, zato što u njegovoj suštini postoje srdačnost i toplina. Mnoge druge karakteristike bih mu menjala. U Helsinkiju često razmišljam o tome posmatrajući kulturu življenja Finaca. I ovde su tokom vremena iščezli bliski komšijski odnosi. Pripadnici starije generacije žale zbog toga, smatrajući da je tempo modernog života razlog te promene. Međutim, ono što se nije promenilo je istorijska ljubav i briga Finaca prema prirodi i okolini. U gradu ne možete da vidite prljavštinu. Nikad vam se neće desiti da vas neko gurne na ulici ili u gradskom prevozu, a pažnja i obzir prema drugima uočljivi su na svakom koraku.

I kao glumica i kao žena ispunili ste život. Uzmemo li u obzir sve kroz šta ste prošli, moglo bi se reći da ste u njemu sublimirali tri ljudska veka. Da li je to najveća sreća za vas?
- Ne znam da li je to baš sreća, ali ja ne umem drugačije. U životu nisam umela da budem pasivna. To što sam aktivna, stvara mi dobar osećaj i potvrđuje smisao postojanja.

Kažete da nije lako biti jak, jer to ima svoju cenu. U kojim trenucima ste poželeli da budete mazna i pritvorna žena, koja obično ima veću moć?

- Nije lako uvek biti jak, čovek bi da se odmori. Dešavalo mi se da kad se umorim od "snage" zažalim što nisam ta druga vrsta žene. Ali, to za mene nije moguće. Nije mi prirodno. Mogla bih samo da odigram takav lik i to bih učinila s velikim zadovoljstvom.

Ako biste imali mogućnost da ponovite život, koje momente biste izbegli?
- Ima ih, naravno, ali život ne sačinjavaju samo lepe stvari. Citirala bih Hamleta: "Biti spreman, to je sve".

A kojima ispunjavate svakodnevicu u Helsinkiju?
- To je jako lep i prijatan grad sa zanimljivom, sačuvanom i negovanom arhitekturom. More je kud god da krenem, a okolinu čine jezera, što me motiviše da često boravim u prirodi. Uživanje mi je da se šetam uređenim gradom sa mnogo zelenila. To u meni budi mir. Rado pratim kulturu ove zemlje, koja stvaraocima pruža podršku i otvara mnoge mogućnosti. Dosta čitam, a tu su i druženja sa kvalitetnim ljudima, uključujući i članove srpsko-finskog društva prijateljstva. U to sam uložila deo energije i sa suprugom postavila godišnju reviju srpskog filma na kulturnu mapu Helsinkija.

Izvor: Novosti

Foto: Life Content