Pola sata sa: Tijana Dapčević || Hello Magazin!

Da li je promena boje kose znak da ste u duši mladi?

- Promena boje kose je kod mene uglavnom znak da mi je stara dosadila. Oduvek sam volela da eksperimentišem kosom, to bar može uvek da se menja, nije noga - porašće. Ljudi to često vezuju za godine, ne znam iz kog razloga, ali dobro, ja sam mlada svakako.

Kako biste sebe opisali slepom čoveku?

- Verovatno bih mu nešto otpevala i odsvirala, a onda bih mu napravila palačinke. Muzika najbolje opisuje sve. I palačinke, takođe.

Koja je najgora opklada koju ste izgubili?

- Nije najgora, ali jedna od većih opklada je kada sam rekla mojoj sestri Tamari da joj ne verujem da će diplomirati za određeno vreme. Ona je odgovorila: “Hajde da se kladimo: ako diplomiram, kupuješ mi povratnu kartu za Njujork”. Nekoliko meseci posle te rečenice Tamara je otputovala u Njujork.

Pevate li dok se tuširate?

- Naravno, to se podrazumeva, mislim da ne postoji osoba koja nije održala koncert u kadi. Pogotovo što je u našem kupatilu držač za tuš taman na visini da, kad završiš sa tuširanjem, izgleda kao da ostavljaš mikrofon.

Uz kakvu muziku vam ne smeta ni saobraćajna gužva?

- Obično putujem sa „Stingom“, ali kad padne kiša, ljudi kao da zaborave i da hodaju i da voze. Tad ni Bah ne pomaže.

Kako je izgledalo vaše prvo pijanstvo?

- Ne sećam se, pretpostavljam da je bilo odlično.

Postoji li greška koju ponavljate?

- Redovno verujem ljudima koji uopšte ne zaslužuju moje poverenje. Koliko god puta da tresnem glavom o zid, posle nekog vremena opet se nekako nađem ispred tog istog zida.

Čitate li novine od početka ili od kraja?

- Od sredine. Od početaka u novinama zaboli me glava, a kraj, odnosno sport me baš i ne zanima.

Da li je lakše glumcima ili pevačima da zabave publiku?

- Najlakše je onome ko ima šta da (po)kaže. Što se mene tiče, ne mogu da izaberem šta mi je lakše jer se podjednako dobro osećam i kad glumim i kad pevam. Meni je bitno da sam na sceni, to mi je dom. Ko god ume da zabavi publiku potpuno je svejedno šta radi, može i da štrika na sceni, i da to svi žele da gledaju.

Zašto je dobro imati sestru?

- Zato što su sestre sve(t) i zato što nema boljeg prijatelja u životu od sestre, zato sam ja svoju i tražila jedanaest godina. Tamara je bukvalno moj drugi deo. Takođe, kad imaš sestru, možeš da se poslužiš njenom garderobom. Ali, bolje je da je ne obaveštavaš o tome.

Kada ste se najviše ponosili sinom Vukom?

- Ponosna sam na njega od kada je došao na svet, ali najviše se ponosim kada vidim kako se ophodi prema drugima. Pažljiv je, pošten, pametan, voli društvo i voli da zabavlja društvo. Ljubi ga majka. Najvažnije nam je da je bude čovek.

Šta suprugu Milanu najčešće zamerate?

- Baš ništa.

A on vama?

- To morate njega da pitate.

Koju repliku iz filmova najradije ponavljate?

- “Ajde!”, koju je izgovorio Bili Piton (Zoran Radmilović) u filmu “Maratonci trče počasni krug”.

Na kakve komplimente i danas pocrvenite?

- Uvek mi prija svaki kompliment.

Koju supermoć biste voleli da posedujete?

- Da sam nevidljiva. Svuda si, a nisi, niko te ne vidi.

Čije ste postere imali u sobi kada ste bili tinejdžerka?

- Nisam nikada imala idole, niti nekoga “sa televizije” na koga sam htela da se ugledam. Slušali smo mnogo muzike, ranije je bilo više dobre “nove” muzike, tako da smo uživali slušajući je.

Koji makedonski specijalitet bi svi stranci trebalo da probaju?

- U Makedoniji treba da se proba apsolutno sve što ima oblik hrane. Sve je preukusno i šta god da jedeš - tražićeš još.

Da li ljubav ulazi na usta?

- Ljubav uvek ulazi isključivo u srce.

Čega se najviše plašite?

- Bolesti i kružnog toka na Slaviji. Ne dišem kada prolazim tuda.

Koji vaš blam ćete uvek pamtiti?

- Onaj, više puta prepričavan, kada sam se, pre nekoliko godina, na nastupu “prosula” na bini svom svojom dužinom.

Kako zamišljate sebe za deset godina?

- Sebe za deset godina vidim na nekom ranču u Vojvodini, kako uzgajam domaće životinje i obrađujem zemlju, dišem punim plućima i uživam u životu.