Ana Stanić: Momčilo je moj glas razuma || Hello Magazin!

Unutrašnji osećaj je najbolji saveznik Ane Stanić, svejedno da li je reč o njenoj muzici ili odlukama o privatnom životu koji poslednjih šest godina deli sa suprugom, nekadašnjim košarkašem Momčilom Lavrnićem, suvlasnikom lanca obuće “Labrador”, i njihovim sinom Vukom.

Jednom prilikom ste izjavili da su vam tridesete bile zabavnije od dvadesetih, šta su vam donele četrdesete?

- Tek sam ušla u četrdesete tako da ne mogu precizno da odgovorim na to pitanje, ali za sada mi deluje da će biti zanimljivije od tridesetih. Pred četrdeseti rođendan bila sam uplašena od te cifre i prilazila sam joj sa velikim strahom i nepoverenjem, a onda sam napunila četrdeset i intenzivno osetila značenje fraze „život je jedan“. Nekako sam počela više da tražim zabavu u običnim, nezabavnim stvarima i više ugađam sebi. Dobila sam na samouverenosti i postala sam još više svesna sebe, a sve to rezultiralo je time da ono što se dešava oko mene doživljavam na neki bolji, dublji način.

Šta radite kada želite da ugađate sebi?

- Ništa specijalno, to su male stvari kao što su druženja sa prijateljima sa kojima sada imam još kvalitetniji odnos i sve se bolje razumemo. Uživam i u odrastanju mog sina koji sada ima pet godina. Volim da upoznajem njegov mali personaliti kroz priče koje deli sa mnom. Svakako, tu je i moja muzika i sve druge stvari koje moj posao nosi sa sobom.

Koliko su iskrena prijateljstva značajna u vašem životu?

- Imam dugogodišnja prijateljstva koja negujem i to su osobe sa kojima, uz svog muža, prolazim kroz sve životne faze. Retko puštam nove ljude u život, mada sam u poslednje vreme stekla nekoliko odličnih prijatelja sa kojima se družim relativno kratko, ali su me obogatili na jako lep način. Spadam u osobe koje rešavaju probleme i donose važne odluke uz pomoć prijatelja. Veoma sam iskrena sa ljudima iz svoje okoline i volim da delim sve sa njima. Takođe, jako mi je važno da znam šta se dešava u njihovim životima, da ih pažljivo slušam i da ih posavetujem i opomenem ako mislim da greše. Izuzetno cenim i kada oni meni skrenu pažnju da nisam uradila nešto ispravno. Znam da postoje i prijateljstva “u rukavicama”, ali ja cenim iskrene ljude koji mi govore sve i sa kojima i sama mogu sve da podelim.

Da li vam je važan Momčilov sud kada imate dileme?

- Momčilo je moj glas razuma i zna da mi skrene pažnju kada vidi da u nečemu grešim. On ima racionalniji i prizemniji pristup životu dok sam ja sklona tome da me ponesu emocije tako mi on pokazuje i drugu perspektivu.

Znači li to da je u vašem braku on glas razuma, a vi emocija?

- Ne bih ja to baš tako rekla jer bi onda to značilo da on nije emotivan, a nije tako. Međutim, gledajući mene i moje poslovne odnose, on vrlo često zna da me urazumi.

Da li je vaš sin više zainteresovan za sport ili muziku?

- Dečaci njegovog uzrasta najviše uživaju u fizičkim aktivnostima, ali Vuk voli i muziku, kao i priče o devojčicama. Ja sam uvek njegov veran sagovornik kome može sve da kaže i bodrim ga da preda mnom nema tajni. Najsrećnija sam kada mi ispriča nešto što smatra svojom tajnom i kada mi naglasi da to ne smem nikome da kažem. To su mi najdragoceniji trenuci u kojima gradimo odnos drugarstva i poverenja.

Volite li da čitate knjige o roditeljstvu i odgajanju dece?

- Moram da priznam da sam prvih godinu dana Vukovog života bila neko ko je stalno čitao o odgoju beba, ali kako vreme prolazi sve se više oslanjam na svoj instikt, a sve manje na literaturu. U roditeljstvu se sve savladava u hodu, a dok ti učiš dete i ono tebi daje dragocene životne lekcije. Postupam prema svom unutrašnjem osećaju, ali uvek, čak i kada sam stroga prema njemu i kada ga opominjem, trudim se da mu pružim veliku ljubav. To mi je uvek na pameti, jer ni njega ni sebe ne želim da lišavam nežnosti.

Da li vam je Vuk u poslednje vreme najbolje društvo?

- Nisam od onih majki koje svuda vode svoje dete, ali činjenica je da se super zabavljamo kada odemo negde. On je sada već razuman dečak i sve je postalo mnogo lakše nego ranije.

Imate li privatne želje koje još niste ostvarili?

- Kada je reč o mom privatnom životu jedina mi je želja da svi budemo živi i zdravi.

Kakve su vaše muzičke ambicije?

- Moja razmišljanja i želje ne tiču se nekog konkretnog uspeha, već se svode na to da želim da nastavim da stvaram muziku koja me suštinski usrećuje i u kojoj će se i dalje prepoznavati večiti sanjari i nežni buntovnici poput mene, a sve to u jednoj zdravoj klimi za rad. Da imam dovoljno talentovanih saradnika oko sebe sa kojima ću moći da napravim pesme koje će nastaviti da traju, da bude novih televizijskih emisija i radio stanica koje će podržavati autorsku muziku, specifičan izraz neopterećen aktuelnim trendovima, koji neće morati da se svrsta u određeni format. I da nastupam u renoviranim pozorišnim salama širom naše zemlje, sa mnogo akustičnih instrumenata i sa medijskom podrškom za tako nešto. Nisu to neke krupne želje, a opet, mora ipak da se promeni princip da se od umetnosti, pa makar i popularne, očekuje da se stalno potvrđuje kroz nekakve brojke i uklapa u određene trenutno poželjne kalupe.

Koliko vam je bitan muzički sud osoba iz vaše okoline?

- Imam nekolicinu prijatelja koji su se, iako se ne bave muzikom, pokazali kao veoma relevatni komentatori. Zato volim da im pustim sve novo što uradim ne bi li čula prvi glas publike.

Pripremate li nešto novo za vašu publiku?

- Spremam novi singl u kome će doći do blagog muzičkog zaokreta, mada, neće to biti velika promena. Pesma će biti objavljena tokom zime.

S vremena na vreme pravite male muzičke pomake, šta vas najviše inspiriše na promene?

- Kako kad. Nekad inspiraciju pronađem u sebi, nekada me inspiriše neka nova muzika koju čujem, a desi se i da nastupim sa muzičarima koji se bave nekim drugim pravcem i tada dobijem nove ideje. Putevi inspiracije su različiti, ali ona uglavnom potiče iz moje potrebe da se izrazim na određeni način. Volim da osvežavam svoj rad i da ugađam sebi u smislu da muzika koju stvaram stvara uzbuđenje u meni. Kako uvek sledim svoj instikt, ma koliko se igrala sa stilovima, moje pesme uvek odišu mojim senzibilitetom i komuniciraju na jednom slojevitom nivou sa onima koji prate i vole moj rad.