Jelena Tinska: Ne delim polove na jači i slabiji || Hello Magazin!

Poznata balerina, glumica, novinarka, spisateljica i kolumnista Jelena Tinska u velikom stilu vratila se na male ekrane. U okviru novog televizijskog programa “Ženska TV” vodi emisiju, uz Snežanu Dakić, posvećenu nežnijem polu, a svojim primerom čitavog života dokazuje da ženska nežnost ne podrazumeva povlačenje pred životnim preprekama, naprotiv. Borbena i istrajna, lepota kojom još zrači inspirisala je jednog njenog prijatelja da je nazove “genetskom zagonetkom”.

Sa željom da se izdvoji iz proseka, tokom studija glume odlučila je da prezime Petrović promeni u Tinska, po prezimenu njene bake Trompčinske, koje je malo izmenila i dodala svom imenu.

Od aprila 2013. godine novosadsku adresu, posle čitave decenije života u Vojvodini, zamenila je današnjom, u rodnom Beogradu. U istom gradu živi i njena mlađa kćerka Ljubica, umetnica, sa sinovima Fedorom Krugierom, Artemonom Aleksandrom i Vidom Vladom Tinskim. Starija kćerka Milica vodi život glumice i lajn producenta u jednoj od najpoznatijih filmskih kuća “Duble Negative, u Londonu.

Na početku razgovora za magazin “Hello!” Jelena govori o povratku u televizijski studio.

- Osećaj je divan, to je moja krvna grupa. Moja drugarica sa klase glume Vesna Mrkić, a danas Vesna Fila, bila je veoma talentovana glumica, ali se odmah povukla. Udala se za Tomu Filu i “nestala” pre nego što se razmahala na glumačkom nebu. Jednog dana odem ja u Osnovnu školu "Vladislav Ribnikar" da pronađem decu za svoju školu za mjuzikl i zatražim da me primi direktor škole, kad tamo Vesna Fila. Direktorka. Ja u šoku. Pitam je kako sad to, i ona mi kaže: "Jednom glumac, uvek glumac. Sve su to naše uloge, uloga majke, sestre, profesorke. Ja se fantastično osećam u ulozi direktorke". To je objašnjenje, tako da se ja fantastično osećam u ulozi voditeljke.

Postaju li žene jači pol i kako to utiče na muškarce?

- Ne delim polove na jači i slabiji, ali je fakat da emancipovane žene koje drže do sebe, koje su realizovale sebe, nezavisne žene, zadovoljne sobom - za muškarce predstavljaju opasnost. Mislim da je za balkanskog muškarca idealna gluvonema nerotkinja. Ja imam jednog veoma moćnog i obrazovanog, zgodnog kuma, nema žene koja sa njim ne bi bila, ali on uvek bira neke mlade poluglupače. Pitala sam ga zašto je to tako i njegovo objašnjenje je bilo da mu pored njegove lične životne borbe, obaveza i problema nije potrebna žena sa istim mukama. On kaže da se uz te klinke oseća rasterećeno. One su vesele, bez problema, ne opterećuju ga, i njemu to odgovara.

U knjizi “Svi moji muškarci” otvoreno ste progovorili o svom emotivnom životu. Da li vam je neko zamerio zbog toga?

- Zanimljivo je da sam u svojoj prvoj knjizi, a napisala sam ih dvanaest, zaista progovorila o svojim mladalačkim ljubavima. U knjizi ih ima čak dvanaest. Ta knjiga se zvala "Od svakog koga sam volela", ali oni koji su je nisu pročitali prozvali su je "Svi moji muškarci". Manipulisalo se brojkom oko tri hiljade, i tako sam ja postala "arbitar za seks". U knjizi nema seksa ni vulgarnosti, reč je o ljubavi - prema deci, roditeljima, prijateljima, životinjama, profesiji. Ali čaršija je čudo. Mene je sve to zabavljalo i kako je knjiga imala nekoliko izdanja, ja sam joj promenila naslov u "Svi moji muškarci".

Radite na novoj knjizi. Šta vam je ovoga puta bila inspiracija?

- Koncept je tu, samo da mi stigne muza. Reč je o mojih deset novosadskih godina. Kada mi je umrla mama 2003, a ćerke bile u Londonu, osetila sam se veoma usamljeno u svom gradu. Tada mi je televizija “Panonija” ponudila emisiju i ja sam spakovala svoj život u kamion, povela svojih osam repatih prijatelja i preselila se u Novi Sad. Podstanar sam od 1994. kada sam prodala potkrovlje da bi moja deca završila poslednju godinu školovanja u Londonu, jer je ovde sve bilo stalo. Podigla sam ih sama, bez pomoći njihovog oca. A to potkrovlje mi niko nije poklonio. Dobila sam jedan “kara-tavan”, uzela kredit za adaptaciju i uspela da ga vratim od pozorišne plate.

Koliko vam je važno mišljenje kćerki o onome što radite?

- Najvažnije mi je njihovo mišljenje. One su moja najbliža bića. Kad god posumnjam u sebe, u ovoj zemlji gde je svaka vrednost devalvirana, pogledam njih dve i pomislim: “Ma, svaka ti čast Jelena Tinska”.

U kojoj meri vam je uloga bake oplemenila život?

- Kada dobijete decu, vama se u stomaku otvori jedna čakra koja treperi sve do vaše smrti i koja je zapravo stalna briga za vašu decu. Nikada više nemate mira, nikada više niste opušteni. Strepite za njih. A kada vaše dete dobije decu, duplo strepite jer se pre svega plašite da vaše dete ne doživi neku tešku brigu. Ja nemam taj osećaj baka-unuče u klasičnom smislu, rano sam dobila decu, pa sam rano dobila i unuke. Ne izgledam kao baka, ne štrikam, ne pravim slatko, nisam model balkanske bake. Radim i živim od svog rada. Beskrajno ih volim i tu ljubav ne odvajam od ljubavi prema svojoj deci.

Milica sa porodicom živi u Londonu, a Ljubica je sa porodicom u Beogradu. Koliko vam teško pada fizička udaljenost?

- Sa Milicom se viđam nekoliko puta godišnje i veoma mi nedostaje. Ljubica i deca sada žive ovde, Fedor je završio gimnaziju "Sveti Sava" i studira na “Institutu za film, kameru i režiju”. Ljubica je slikar, glumica, pisac, majka tri sina i to joj oduzima vreme za njenu nespornu kreativnost, ali ipak uspeva sa svim da izađe na kraj.

Milica se opredelila za glumu, a među njenim ulogama je i ona u filmu “Plaža” sa Leonardom Dikaprijem. Kako vam se dopao taj njen angažman?

- To je bilo divno iskustvo za nju. Film je neobičan i dopao mi se. Ona puno radi u Londonu, a radi i kao producent na vizulenim efektima u poznatoj filmskoj kući “Dabll negativ”. Sada vlada veliko uzbuđenje, jer je predvodila tim od šezdeset ljudi koji su radili vizuelne efekte za film “Eks mašina”, koji je u toj karegoriji nominovan za “Oskara”.

U čemu je tajna vaše mladalačke energije?

- Valjda je u pitanju genetika. Vodim zdrav život, nikada nisam pušila, ne pijem, ne jedem meso, ležem rano, ustajem rano, vežbam celog života i zahvalna sam Bogu za svoju energiju. Kažu da se trošenjem obnavlja. Možda je u tome tajna, što sam oduvek nemilice trošila svoju energiju. Tata mi je uvek govorio da ja gorim kao sveća upaljena na dva kraja, ali izgleda da je to ona smešna sveća koja se sama pali i kad je ugasite.

Šta vas trenutno najviše ispunjava?

- Mene sve ispunjava. Jutro, kafa, moja deca, životinje, prijatelji, komšije, vožnja tramvajima, odlazak na pijacu. Skoro će proleće, trava koja počinje da raste. Trenutno sam vrlo radosna što imam emisiju, što radim sa divnim ljudima, što sam deo okruženja nacionalne “Fondacije za igru”, u kojoj držim vežbe, što sam u kontaktu sa Ajom Jung koju veoma volim i cenim, i ponosim se što je poznajem. Život je lep.