Lea Kiš-Jokić: Nisam željna glamura || Hello Magazin!

Posle višemesečne pauze u radu na televiziji “Pink”, voditeljka Lea Kiš-Jokić vratila se radu u studiju.

Uprkos spekulacijama da je zbog kandidature za mesto urednice „Zabavnog programa“ na „Radio-televizije Srbije“ pala u nemilost čelnika “ružičaste” televizije, voditeljka emisije “Nedeljno popodne sa Leom Kiš” povratkom na male ekrane demantovala je ove tvrdnje i pokazala da ne brine za svoju medijsku poziciju.

Odmorna i usredsređena, četrdesetsedmogodišnja Beograđanka raduje se novinama koje planira da uvede u format koji vodi duže od jedne decenije, a u međuvremenu s nestrpljenjem iščekuje odbranu doktorata na Fakultetu dramskih umetnosti iz oblasti pozorišne produkcije.

Suprug Momčilo i kćerka Sara Mia glavne su zvezde života poznate voditeljke, a skladni porodični odnosi rezultat su velike ljubavi, nežnosti i nesebične posvećenosti.

U iskrenom intervjuu za magazin “Hello!” Lea govori o svemu što čini njen život, od najlepših do najbolnijih detalja, a na početku razgovora otkriva da li će posle više od decenije voditeljskog angažmana u istom formatu izvršiti neku promenu u onome što radi.

- Promena će biti, uvodimo ih spontano i već u februaru napravićemo osveženje. Ipak, iako emisija traje već više od deset godina, ove sezone nećemo menjati ono što je zaštitni znak nedeljnog popodneva, ono što je prepoznatljivo kada uključite televiziju “Pink” nedeljom u šesnaest časova.

Za razliku od mnogih vaših kolega, retko se pojavljujete na gradskim dešavanjima. Zbog čega?

- Nisam ljubitelj odlazaka na dešavanja gde idete da budete viđeni. Naravno da sve što me zanima propratim, i dobru predstavu, i film, i izložbu, i promociju. Vodim lep i urban društveni život, kakav mi prija. Nisam željna “glamura”, retko se družim sa ljudima koje poznajem sa posla, a privatno više volim drugačiji način opuštanja.

Da li ste u međuvremenu odbranili doktorsku disertaciju?

- Ovih dana očekujem da mi odrede datum odbrane. Veoma sam uzbuđena zbog toga.

Pratite li rijaliti-programe i da li biste prihvatili poziv da učestvujete u jednom od njih?

- Pratim sve što se emituje na televiziji, tako da pogledam i šta se desava na “Farmi”, ali nisam osoba koja bi mogla privremeno da izgubi slobodu. Nisam adaptivna ličnost.

A kada bi vaša kćerka Sara Mia dobila i prihvatila takvu ponudu?

- Sara Mia je uradila dokumentarni film “Javna kuća,” na temu rijaliti-programa, koji je dobio specijalnu međunarodnu nagradu “Interfer” festivala. Kroz film je objasnila fenomen ovakvih programa i zašto su toliko popularni. Nju je kao reditelja zanimao psihološki i sociološki presek društva kroz rijaliti-programe, mislim da je uradila zreo i dobar film.

Ona se opredelila da snima filmove, iako je odrasla uz dva novinara. Priželjkujete li da se ipak odluči za posao u medijima ili mislite da je režija idealan poziv za nju?

- Mislim da je sebe pronašla u ovome što radi. Nije izabrala lak poziv. Biti mlad reditelj u današnje vreme težak je i neizvestan put, a ako ste uz to i žena, čini mi se da je još teže. Ali ako je od mog supruga i mene nasledila karakterne osobine da bude uporna, istrajna i da opstaje, verujem da će sebi prokrčiti put i stići do cilja koji je zacrtala.

Pribojavate li se dana kada će Sara poželeti da se odseli iz porodičnog doma?

- Ni suprug ni ja nemamo takve strahove. U životu je najbolje kada sve ide svojim logičnim tokom. Separacija, koju morate da napravite, deo je zrelosti koju morate da podnesete kao roditelj. Posesivnost i želja da sve držite pod kontrolom zapravo je nemoć i nesigurnost vas samih. Ako verujete da ste u dete uspeli da ugradite najbolji deo sebe, i pri tom mu ostavili slobodu da samo donosi odluke o svom životu, onda ste uradili pravu stvar.

Trudite li se da utičete na njen emotivni izbor?

- Izuzetno smo bliske, među nama nema tajni, ali emocije su samo njene.

Dozvoljavate li da svoje momke dovodi kući ili ste po tom pitanju konzervativni?

- Kod nas je kuća uvek puna, iako je Sara jedinica, poneki put imam osećaj da i nije, jer su njeni prijatelji uvek tu. Suprug i ja ni po jednom pitanju nismo konzervativni, naprotiv. Sada već govorimo o zreloj devojci koja ima dvadeset jednu godinu. Ono u čemu smo se uvek slagali je da ljubavi i nežnosti nikada nije dovoljno. Tako smo je i odgajili.

Da li vam je žao što joj niste podarili brata ili sestru?

- Naravno da jeste, ali Bog je odlučio tako. Za vreme bombardovanja izgubila sam bebu, a sudbina je, nažalost, odredila da Sara bude jedinica.

Naredne godine suprug i vi proslavićete srebrnu svadbu. Čini li vam se da je to vreme proletelo ili ste svesni godina koje su za vama?

- Kada sam bila mlađa, kada čujem da je neko dvadeset pet godina u braku pomislila bih: “Bože, pa ovaj par je ceo život zajedno”. Sada se ne osećam tako, već pomislim: “Ma, daleko nam je zlatna svadba”.

Da li je u vašem braku, kao što se na prvi pogled čini, uvek sve bilo idealno ili ste samo imali hrabrosti i odlučnosti da prevaziđete ozbiljne krize?

- Jedino što je postojano i stabilno u našem odnosu je ljubav, koja je danas ista kao i pre dvadeset četiri godine. To je osnov za svaki odnos, posebno za brak. Ako ima ljubavi, sve se prevaziđe.

Kada dođe do sukoba mišljenja, ko od vas dvoje prvi popušta?

- Ja sam eksplozivni Ovan, a moj suprug analitična Devica, pa ja uvek reagujem na “prvu loptu” ili idem “glavom kroz zid“, a onda me sačekaju njegove analize i argumenti. Tako da nije važno ko popusti, važno je naći najbolje rešenje.

Osmeh je vaš zaštitni znak. Šta je to što može da vam ga skine sa lica?

- Samo stvari na koje ne mogu da utičem. U životu se vodim maksimom: “Misli pozitivno, radi ispravno i želi dugima isto što i sebi”. Ako uskladiš svoje želje sa zahtevima onih koje voliš, zašto ne bi imao osmeh.

U kojim aktivnostima van poslovnog ambijenta najviše uživate, čime ispunjavate svoje vreme?

- Najviše vremena provodim kod kuće i najsrećnija sam kada nigde ne moram da idem. Mnogo sam bila angažovana oko doktorata, posla, svakodnevnih obaveza. Sve mi je relaks, i kuvanje, i spremanje, i peglanje. A kada je lepo vreme, najviše me opušta boravak na Avali, u našoj maloj oazi mira nadomak Beograda.

Čemu u ovom trenutku najviše težite?

- Da uspostavim lični balans. U nekim godinama je najvažnije da budete u skladu sa sobom. Ako u tome uspete, uspeli ste u svemu.