Nina Janković: Matija i ja jedva čekamo da postanemo roditelji || Hello Magazin!

Početak godine za glumicu Ninu Janković obeležilo je putovanje na Šri Lanku u društvu supruga Mateje Dičića i prijatelja, gde su nakratko pobegli od niskih beogradskih temperatura.

Najveći utisak na lepu brinetu ostavila su nasmejana lica lokalnog stanovništva, kao i mališani koje je imala priliku da vidi tokom posete vrtića i budističkog hrama.

Dok s nestrpljenjem iščekuje početak prikazivanja svoje nove serije “Vere i zavere”, u koju polaže velike nade i sprema se za gostovanja koja je očekuju sa predstavom “Teško je reći zbogom”, Nina je sa suprugom proslavila šest godina ljubavi i otkrila nam da bi volela da se uskoro ostvari u najvažnijoj životnoj roli - ulozi majke.

Nedavno ste sa suprugom i prijateljima bili na Šri Lanki, kakve utiske nosite sa tog putovanja?

- Bilo nam je divno, kao i svaki put do sada na putovanjima. Mateja i ja mnogo volimo da putujemo i shvatili smo da je mnogo pametnije trošiti novac na putovanja nego na krpice, jer su to uspomene koje zapravo jedino i ostaju. Pošto volim sunce i more uglavnom biramo destinacije prema tome, ali je ovo prvi put da idemo u tople krajeve u vreme kada je kod nas zima. Sada se polako privikavamo na beogradsku temperaturu, ali smo srećom izbegli najhladniji talas.

Zbog čega je izbor pao baš na Šri Lanku?

- Imamo prijatelja koji tamo radi i već sedmu godinu zaredom ide na Šri Lanku. On nam je još prošle godine pričao o svim čarima te zemlje kao što su kišne šume i druge atrakcije, tako da nas je ubedio da odemo. I zaista je bio u pravu, bilo nam je savršeno.

Šta je na vas ostavilo najjači utisak?

- Nismo posećivali mesta koja su atraktivna za turiste, osim što smo išli da gledamo kitove i bili na safariju. Zahvaljujući pomenutom prijatelju, uglavnom smo bili na manje atraktivnim, ali predivnim mestima. Možda me je najviše oduševila upravo ta kišna šuma koju smo posetili i u kojoj postoji budistički hram, gde smo videli mnoge preslatke klince koji su budući sveštenici. Imali smo priliku da posetimo jedan privatni vrtić, što je takođe bilo predivno iskustvo, a sa našim ambasadorom za Indiju i Šri Lanku i kolegom sa klase Urošem Jakovljevićem imala sam priliku da uručim donaciju jednom vrtiću, zbog čega sam vrlo srećna. Taj susret bio je pun smeha i pozitivne energije, a zapravo mi je možda i najjači utisak sa ovog putovanja ostavilo to koliko su oni nasmejan narod.

Jeste li već napravili planove za 2016. godinu?

- Više ne pravim planove, naročito u poslu, već se radije prepuštam životu. Trenutno s nestrpljenjem iščekujem mart i početak prikazivanja serije “Vere i zavere”, u koju ulažem velike nade. Reč je o priči po romanu Aleksandra Tišme, koju sam prošle godine sa sjajnom ekipom snimala u Novom Sadu i verujem da će to biti odlična serija.

Kakva je vaša uloga?

- Igram Nemicu Inge, što je moja najteža uloga do sada. Mnoge replike su na nemačkom, osim toga naučila sam da jašem konja, što do sada nisam imala priliku da radim, osim kad sam bila baš mala uz pomoć instruktora. Volim kada zbog uloge moram da savladam nove veštine, takve stvari me najviše pokreću. Osim toga, i sam lik je dosta zahtevan i nisam imala prilike da se do sada susretnem ni sa čim sličnim. Ja sam zadovoljna kako sam odgovorila zadatku i jedva čekam da vidim kako će se dopasti publici.

U seriji igrate sestru dobre prijateljice Dragane Dabović, da li vam je to bila olakšavajuća okolnost?

- Uvek je lepo kada radiš sa nekim sa kim si privatno blizak, tako da mi je prijao rad sa Draganom. Međutim, sa svim ostalim glumcima, među kojima su i Goran Bogdan, Ivan Đorđević, Bojan Žirović, Nikola Rakočević, radila sam prvi put i nema reči kojima bih mogla da opišem koliko nam je bilo lepo.

Pripremate li se za gostovanja sa predstavom “Teško je reći zbogom”?

- Da, već u februaru gostujemo u Nišu i Novom Sadu. Reč je o komadu koji je napisao Miro Gavran, a koji smo u decembru premijerno izveli. To je putujuće pozorište “Teatar Vihor”, u kome radim sa Nevenom Ristić, Ivanom Mihailovićem i Draganom Dabović. Osim toga, igram i svoje predstave “Veliki talas” u “Zvezdara teatru”, “Upoznaj mog tatu” u “Akademiji 28” i “Anu Karenjinu” u “Madlenianumu”.

Trudite li se da sami sebi stvorite obaveze u periodima kada čekate na novu ulogu?

- Spadam u osobe koje ne mogu da ne rade ništa, pa mi nikada nije dosadno. Kada ne radim ništa novo, volim da čitam knjige i gledam filmove i serije, ali i sama sebi zadajem mnoge obaveze.

Volite li da slobodno vreme provodite u šopingu?

- Svaka žena voli šoping, pa se i ja po tome ne razlikujem mnogo. Međutim, kada s namerom krenem u kupovinu garderobe uglavnom se to završi neuspešno ili tako što kupim mnogo stvari koje mi nisu mnogo potrebne. Zato najviše volim slučajne šopinge, one koji se dese tokom šetnje ili u pauzama kada ubijam vreme između dva sastanka.

Spadate li u žene koje “leče” probleme kupovinom?

- Ne, kada imam neki problem, nije mi do šopinga, a raspoloženje može da mi popravi samo njegovo rešenje.

Šta najčešće nosite ove zime?

- Različite haljinice ili kombinaciju komotnih džempera i farmerki. Volim opuštenu garderobu u kojoj se lepo osećam dok trendove ne pratim previše. Kada treba da se pojavim na nekim javnom događaju, volim da angažujem stilistkinju Ivanu Rabrenović.

Koliko vam je bitno da izgledate lepo na javnim događajima i jeste li imali “promašaje” na početku karijere?

- Srećom, od početka karijere upoznala sam Ivanu i počela sam sa njom da sarađujem, tako da nije bilo mesta za greške. Svakako da mi je važno da izgledam lepo na javnim događajima, svaka žena to voli. Ali, bitno mi je da ja budem zadovoljna svojim izgledom, a ne da se trudim da udovoljim drugima. Mislim da je nemoguće udovoljiti svima i uvek će se naći neko kome se nećete dopasti i ko će vas kritikovati.

Imate li običaj da birate i kupujete odeću za supruga?

- Da, to radim često i već bih mogla da kažem da sam preuzela taj posao na sebe. Uvek mu odlično izaberem veličinu, a jedino mi je teže da mu kupujem obuću jer nosi broj četrdeset sedam.

Nedavno se navršilo šest godina otkako ste zajedno, da li ste obeležili taj datum i po čemu pamtite period od kada ste sa Matejom?

- Obeležili smo na simboličan način, a proteklih šest godina prvenstveno pamtim po mnogim lepim stvarima koje su nam se desile. Svakako najlepši događaj bila je naša svadba, ali je i veridba bila jako lepa, kao i svako naše zajedničko putovanje, a bilo ih je dosta i sigurna sam da će ih biti još mnogo.

Jeste li spremni da se ostvarite u ulozi majke ili smatrate da je još rano za taj korak?

- Ne mislim da je rano za majčinstvo i jako bih volela da se ostvarim u ulozi majke. Biću presrećna kad se to desi.

Idete li često kod roditelja u Šabac?

- Ne idem onoliko često koliko bih volela i žao mi je što ne mogu da ostajem duže i da se vidim sa svim drugaricama. Ali, kad god imam priliku, idem da vidim roditelje i familiju.

Spadate u veoma vitke žene, kako održavate dobru formu?

- Ne vodim računa o ishrani, jedem sve što mi se prohte. Najviše volim kuvana jela, ali u nekim situacijama je to nemoguće. Za sada, ne vežbam, ali nameravam da krenem na časove joge. Na Šri Lanki sam sa drugaricom Ninom Krako vežbala svaki dan. Ona je, pored svog posla, i joga instruktor, tako da smo vežbale, što mi se mnogo dopalo i sigurno ću nastaviti da praktikujem ovu veštinu. Od kada smo se vratili sa putovanja uglavnom sam se privikavala na Beograd i klimu, ali sada je već došlo vreme da se vratim svakodnevnim aktivnostima.

Kuvate li često?

- Volim i prilično često to radim. I mama i tata divno kuvaju, tako da bi bila velika šteta da to nisam naučila od njih. Spremam mnogo toga, uvek kada imam priliku, a sada sam na Šri Lanki za čitavo društvo pravila česnicu.

Postoji li jelo koje uvek spremate kada hoćete nekoga da zadivite?

- To su svakako lovačke šnicle, po maminom receptu. To je njen specijalitet, a sada je postao i moj.