Miloš i Mirjana Krasić: Sofija, nova radost u porodici || Hello Magazin!

U domu fudbalera Miloša Krasića i njegove supruge Mirjane ove godine praznici su imali posebnu draž jer su se skladni supružnici po treći put ostvarili u ulozi roditelja. Maloj Sofiji, koja je rođena 5. janura, jako su se obradovali starija sestra, petoipogodišnja Mila i jednoipogodišnji brat Mihajlo.

Pošto su svi zajedno proslavili Božić, naš uspešni fudbaler otputovao je na pripreme sa saigračima iz kluba “Lehija”, a već u martu u Poljskoj pridružiće mu se i ostatak porodice. Srećni supružnici tvrde da su se već navikli na povremena razdvajanja.

Dok iščekuju trenutak kada će ponovo biti na okupu, zahvaljujući modernoj tehnologiji Miloš je upućen u sve aktivnosti svojih mališana kojima, kada su zajedno, ispunjava svaku želju.

Koliko vam se život promenio od kada ste dobili treće dete?

Mirjana: Ne zna se ko je srećniji, da li Miloš i ja sa njih troje ili sestra i brat sa najmlađom sestricom. Sofija se rodila pred Božić, pa nam je to bio najlepši praznični poklon. Ja sam već uigrana mama i sve poslove obavljam kao od šale. Nisam mogla ni da zamislim da je ovako lepo sa troje dece. Potpuno sam ispunjena i beskrajno srećna.

Ovo je prvi put da ste bili u Srbiji u periodu kada ste postali otac, da li je to uvećalo vašu sreću?

Miloš: To mi mnogo značilo, kako zbog bebe, tako i zbog Mirke. Konačno sam mogao da budem uz nju posle porođaja, da sa prijateljima i rodbinom proslavim rođenje kćerke i da mamu i bebu izvedem iz porodilišta. Beba je veoma dobra i zahvalna za čuvanje, a moja supruga je, kao uvek do sada, sve odlično podnela. Vrlo sam ponosan na svoju ženu koju volim najviše na svetu i mogu samo da joj kažem: “Svaka čast na svemu”. Svestan sam da mnogo puta nisam bio uz nju kada je trebalo i da je sama prolazila kroz mnoge situacije, na čemu sam joj zahvalan. I sada sam posle Sofijinog izlaska iz porodilišta otišao na pripreme, a ona je ostala sama sa njih troje. Mirjana: Mnogo mi je značilo što je Miloš mogao da dođe u posetu posle mog porođaja i što smo bili zajedno kada nam se dogodila tako divna stvar. Konačno smo i Novu godinu proslavili zajedno, bio je tu tokom praznika i ova njegova pauza mi je najlepša do sada, iako smo godinama zajedno.

Mirjana i Sofija izašle su iz porodilišta na Božić, koliko je ta činjenica za vas bila posebna?

Miloš: To je bio još jedan razlog da budemo srećni. Sofija se rodila pred veliki hrišćanski praznik, a Božić smo proveli u krugu porodice. Bilo nam je lepo što smo celog dana bili zajedno, a Mirka je bila toliko poletna i srećna tog dana da mi se činilo da se vratila sa sportskih priprema, a ne iz porodilišta.

Mirjana: Bio je to poseban dan tokom kojeg su padale krupne snežne pahulje koje nikada neću zaboraviti. Miloš i Mila su došli po nas u porodilište, a kod kuće nas je sačekao Mihajlo. Imali smo uobičajenu proslavu Božića, ali sa jednim članom više.

Jeste li sada opušteniji nego sa prvim i drugim detetom?

Mirjana: Kada čovek dobije prvo dete, nema iskustva i stalno se plaši da li je sve dobro uradio. Sa drugim sve postaje rutina, dok sa trećim poslove obavljate usput. Mila je sada već velika i donosi mi stvari koje su potrebne za seku, zna da je pripazi dok ja pravim mleko i baš se uživela u ulogu starije sestre. Malo je nosi, malo presvalači, a mi se prekrstimo i pomolimo se Bogu da sve bude u redu. Mihajlo je, takođe, obožava, vrlo je pažljiv prema njoj i stalno je ljubi.
Miloš: Za Milu smo znali da će lepo prihvatiti bebu, ali i Mihajlo je oduševljen sestrom. Stalno je ljubi, a ponekad se i ljuti kada je Mila više sa njom, zbog čega zna da nastane haos u kući, ali sve su to vrlo lepe stvari.

Imate li običaj da se stalno čujete tokom dana?

Mirjana: Mi smo stalno na vezi i na desetine puta tokom dana Milošu šaljem slike sve troje dece. Oboje spadamo u one dosadne roditelje koji samo razmišljaju i pričaju o svojim mališanima. Miloš je najbolji tata na svetu. On je tu samo da ih razmazi i ljubi, vodi ih gde god žele i kupuje im sve što mu zatraže. Ja sam tu babaroga koja postavlja granice, dok ih on samo mazi.
Miloš: Moram da priznam da je to istina i Mirka me često kritikuje zbog toga. Međutim, nisam sa njima onoliko koliko bih želeo tako da kada smo zajedno, kod tate sve može. Kod mene sve može, pogotovo kada je reč o željama moje mezimice Mile. Njoj je sve dozvoljeno, a supruga je tu da uvede red.

Na koga liči Sofija?

Mirka: Još nismo ustanovili, ima plave okice i ne liči ni na Milu ni na Mihajla u njenom uzrastu. Sve troje su preslatki, svako na svoj način. Mila je prava devojčica sa dugom zlatnom kosom, dok je Mihajlo sada već dečkić koji po čitav dan šutira loptu.

Jeste li ponosni što vaš sin od svih igračaka najviše voli loptu?

Miloš: Svakako da mi je drago kada ga gledam kako šutira loptu. Još je jako mali da bismo mogli da pričamo da li je talentovan, ali ume sa loptom, nije poput većine dece koja je samo preskaču.

Mirjana, brzo ste uspeli da skinete višak kilograma, kako vam je to uspelo?

Mirjana: Kada imate troje dece, nema potrebe za dijetama, jer ste stalno u pokretu i smršate i više nego što želite.

Zbog čega ste odabrali da vam se deca rađaju u Novom Sadu, a ne u inostranstvu?

Mirjana: To je bio moj izbor, jer mi je tako bilo jednostavnije. Mnogo sam zahvalna mom doktoru Draganu Stajiću i svom osoblju porodilišta “Betanija”, koje je bilo veoma predusretljivo. Mogli smo da izaberemo da se Mila rodi u Italiji, Mihajlo u Francuskoj, a Sofija u Poljskoj, ali bilo mi je jednostavnije da to bude u mom gradu.

Mila će uskoro krenuti u školu, razmišljate li već o tome gde će se školovati?

Mirjana: Mila ove godine kreće u predškolsko, a sledeće u školu i već smo se dogovorili da to bude u Novom Sadu. Tada više nećemo moći tako često da budemo zajedno, ali sve je to prolazno.
Miloš: Novi Sad je definitivno grad gde ćemo nastaviti da živimo po završetku moje karijere, pa je logično da Mila tamo krene u školu. Ja sam već na izmaku karijere, tako da to razdvajanje neće dugo trajati.

Razmišljate li već o tome čime ćete se baviti po okončanju fudbalske karijere?

Miloš: Kada “okačim kopačke”, prvo planiram da se godinu ili dve dobro odmorim i posvetim porodici. Posle toga ću razmišljati o tome čime ću se baviti, ali svakako planiram da ostanem u sportu, u fudbalu. Iza mene je duga karijera, stekao sam mnoge kontakte, tako da ću ostati u tom svetu, iako još nisam odlučio šta će tačno biti moje zanimanje.

Kada ćete zajedno otputovati za Poljsku?

Mirjana: Sada smo u fazi predavanja papira za Sofijin pasoš i čim budemo sredili papirologiju, idemo u Poljsku. Mislim da će se to desiti početkom marta.
Miloš: Posle priprema tri dana sam proveo u Novom Sadu i glavni zadatak je bio srediti papire za Sofiju. Jedva čekam da mi se sve četvoro pridruže.

Jeste li zadovoljni životom u Poljskoj?

Miloš: U Poljskoj sam se iznenađujuće dobro snašao. Iskreno, nisam se nadao da će biti tako lepo. Gdanjsk je grad sličan Novom Sadu i vrlo je lep, imam odlične uslove za trening, klub za koji igram je stabilan, a živimo u lepom delu grada. Ostaćemo tamo do leta, a posle ćemo videti da li će se nešto promeniti.
Mirjana: Možda nije lepo kao u Torinu ili Istanbulu, ali gde god da smo zajedno, ja sam presrećna. Nisam osoba koja se vezuje za mesta.

Koliko je za vaš posao važno da uz sebe imate stabilnu suprugu i sređen porodični život?

Miloš: To je ključna stvar za svakog sportistu i zahvalan sam svojoj supruzi što je uz mene. Kada smo zajedno, sve je lepše, imam više volje da radim i veće mi je samopouzdanje. Ne kaže se uzalud da sve kreće iz kuće.

Zbog čega ste odlučili da se sami brinete o deci iako imate uslove da zaposlite i nekoliko dadilja?

Mirjana: Meni je vreme provedeno sa mojoj decom najdragocenije, a sve ostalo mi je gubljenje vremena. Sa njima sam dvadeset četiri sata, a od Mile sam se, recimo, prvi put odvojila kada sam otišla da se porodim sa Mihajlom. Svake večeri kada se uspavaju, volim da ih posmatram i obavezno zahvalim Bogu na tom blagoslovu.

Da li česta razdvojenost vašem odnosu daje posebnu draž?

Mirjana: Mi smo toliko dugo zajedno da smo već navikli na povremena razdvajanja. U početku je bilo teško kada za rođendane ili praznike nismo zajedno, ali čovek s vremenom sve prihvati. Uostalom, to neće trajati večno.
Miloš: Ipak, najlepše nam je kad smo zajedno. Tada sve ima smisla.