Masimo Savić: Alhemičar predivnih emocija || Hello Magazin!

U susret koncertu u Centru “Sava”, zakazanom za 14. februar, hrvatski kantautor Masimo Savić najavljuje “muzičku supernovu”. Alhemičar zvuka, kako sebe naziva, boravio je nedavno u Beogradu kako bi se uverio da sve teče po planu, a društvo mu je pravila supruga i najdraža profesionalna saradnica Eni, koja je agregat energije kojom popularni muzičar zrači na sceni.

Kćerka Mirna, plod roditeljske ljubavi koja traje dvadeset četiri godine, posvećena je studijama novinarstva i radu u medijima, iako se njen otac potajno nada da će njihova mezimica svoj muzički talenat jednoga dana odlučiti da podeli sa širom javnošću.

U razgovoru za magazin „Hello!“ pedesettrogodišnji muzičar otkriva kako teku pripreme za spektakl u Beogradu, kao i detalje iz privatnog života, koji je direktan uzrok uspeha i kreativnog nadahnuća.

Kakva su vaša očekivanja od beogradske publike?

- Mene je moja publika razmazila, na svim koncertima vlada neverovatan osećaj, jer ona zna da prisustvuje koncertu jednog alhemičara zvuka. Ja iz duše volim i radim svoj posao, tako da su moja očekivanja uvek samo dobra.

Na šta ste najviše koncentrisani u ovom trenuku?

- Najviše sam koncentrisan na rad „Zagrebačkih solista“ i na njihovo spajanje sa mojim bendom. To neće biti lak zadatak, jer želim da sve bude onako kako treba. Drago mi je da u Beograd dolazim posle tri koncerta u “Lisinskom”, pa neće biti onih porođajnih muka. Doći ćemo uigrani, već će sve biti istestirano i to me veseli.

Znači li to da će trema ovoga puta biti minimalna?

- To je malo drugačija priča. Nisam znao da objasnim taj osećaj i onda sam medijima rekao da je u pitanju trema. Međutim, reč je o nadbubrežnoj žlezdi koja proizvodi adrenalin onog dana kada imam koncert i kako se izlazak na scenu približava, počinje da proizvodi ogromnu količinu adrenalina. Zbog toga se osećam egzaltirano, ali ne na prijatan način, to je neprijatan stimulans, ali ne i strah od publike - ne osećam ga. Osećam samo stidljivost, jer nikada nisam mislio da sam toliko važan da bi me svi gledali. Ja bih najradije nastupao iza nekog crnog platna, to bi bili najbolji koncerti, jer ne bih bio opterećen zbog pogleda uprtih u mene. Ne uživam u tome specijalno, ne dozvoljavam taštini da se time zadovolji.

Koncert je zakazan za 14. februar. Kakvu simboliku za vas ima taj datum?

- Nemam poseban stav u vezi sa tim datumom. Volim da osećam dane, ne da ih brojim. Sve ono što se dogodilo kosenzusom nekih ljudi, dogovorom da taj dan proglase nekim danom, meni nije preterano interesantno. Ja svakog dana nešto poklonim svojoj supruzi, tako da nemam potrebe da baš taj dan osećam kao nešto posebno. Ali drago mi je da ljudi ljubav povezuju sa mojom muzikom, proslava ljubavi nekako ide uz ono što radim. Ja slavim muziku, a oni slave ljubav u njoj, tako da se to odlično spaja.

Supruga vam je izrazita podrška. Koliko je njena snaga vaš agregat energije koju emitujete?

- Ona je u stvari glavni pokretač. Ne samo da mi pomaže i da me kontroliše, nego i piše vrlo dobre tekstove. Srećan sam da imam takvu osobu pored sebe. Eni svi vole, ko god je upozna oseća da može da se osloni na nju, jer njena reč je njena čast. Kada nešto kaže, ljudi to uzimaju za ozbiljno. I onda pomisle da, ako je sa mnom, onda i kod mene mora nešto da bude dobro.

Da li je teško biti supruga Masima Savića?

- To uopšte nije lako. Ljude intrigira to što su svesni da u svakom gradu imam priliku da budem sa najlepšim ženama. Međutim, kada bih krenuo u to, žene koje dolaze na koncerte više me ne bi poštovale. Postoji, naravno, koketiranje između mene i publike, što mi je na koncertu potrebno, ali ne zato što sam neki seks-objekat ili su to one, to je deplasirano. Ljudi bi prestali da me slušaju kada bih bio takav. Mene ljudi ne slušaju samo zbog moje muzike, slušaju me i zbog moje životne filozofije. I kada ti neko kaže: “Ti si dobra osoba koju poštujem”, potrudiću se da učinim sve da ne izgubim to poverenje.

Koliko ste se u životu žrtvovali zbog ljubavi?

- Ljubav jeste žrtva i kompromis, ti moraš da se prilagodiš. Ljubav je razvijanje dve osobe koje s godinama, ako imaju sreće, postanu jedna, kao što smo Eni i ja.

Sledeće godine ćete obeležiti srebrnu svadbu. Kako vam to zvuči?

- Eni i ja smo i posle toliko godina još zajedno i još nam je jako, jako dobro. Znate, prvi seksualni nagon brzo prođe i ubrzo se čovek suoči sa prljavim vešom, a u braku i to moraš voleti. Međutim, ako ljudi ne komuniciraju, sve ode dođavola. Eni i ja još mnogo razgovaramo i osim što smo muž i žena - mi smo najbolji prijatelji. Toliko smo bliski da čak i našu kćerku nerviramo čvrstim zajedništvom, a kamoli druge.

Kćerka Mirna ne živi sa vama. Provodite li dovoljno vremena zajedno kao porodica?

- Često se viđamo, sve češće. Kako godine idu i kako je Mirna zrelija, sve smo bliži.

Iako ima izuzetne vokalne sposobosti, za životni poziv odabrala je novinarstvo. Da li vam je žao zbog toga?

- Vrlo je talentovana za novinarstvo, ali i peva neverovatno dobro. Međutim, ja nisam roditelj koji bi je terao na nešto. Ako ona to poželi, neka radi, ako ne, neka radi ono što joj se sviđa i biće potpuno slobodna u svom izboru, jer je tu tata da brine o svemu.

Jeste li strogi kada je reč o njenom izboru emotivnih partnera?

- Jesam, kritkujem ih i kažem ko mi se sviđa, a ko ne, ali kada ja kažem: “Ovaj je dobar momak”, ona kaže “Ali, tata, on nije dovoljno zgodan”. Tako neka ide svojim tokom. Moja Mirna je vrlo drago i inteligentno biće, biće ona dobro. Ne sumnjam u njen izbor.

Žalite li što nemate još dece?

- Bilo bi lepo da sam imao još jedno dete, da sam imao i sina, ali jednostavno se nije dogodilo. Ali verujte mi, Mirna je toliko energična da pomislim da ne znam kako bih izdržao još jedno takvo dete. Nama je ovako sasvim okej.