Pola sata sa... Maja Nikolić || Hello Magazin!

Kako stoje stvari u novinarstvu danas?

- Ne bude li bolje, neće biti dobro. Stepen zagađenosti rijaliti-programima na televiziji uništava naš moral i vrednosti. Zapanjena sam odsustvom reakcije nadležnih i onih čiji se glas čuje.

Mislite li da će 2016. godina biti vaša najbolja godina do sada?

- Neka donese neka lepa nova iskustva, sreću i zdravlje svima nama, neke interesantne poslovne izazove. Rasterećeniji život, manje napetosti. Nisu male želje, znam.

Verujete li u novogodišnje odluke?

- Ne baš, odluke i promene u životu više donosim inspirisana nekim trenucima i situacijama, nego Novom godinom.

Po čemu ste tipična Beograđanka?

- U Beogradu sam duže nego što sam živela u Sarajevu, i Beograd je u svakom smislu moj grad.

Po čemu ste tipična Sarajka?

- Sarajevo je ostalo moja maštarija, moje ušuškano mesto u kome sam bila presrećna, bezbrižna, mesto koje nisam napustila svojom voljom, mesto u kome je ostalo mnogo ljubavi u prijateljima, komšijama i mesto u kome nisam bila dvadeset pet godina. Sarajevo je grad koji me je formirao, koji mi je odredilo muzički ukus, ponajviše humor.

Umete li da se opustite u kafani?

- Kada mi je lepo i kada sam u dobrom društvu, opuštanje i dobar provod idu sami po sebi, nebitno da li je to kafana ili neko drugo mesto.

Šta vam je izduvni ventil?

- Treninzi, duge šetnje i kratka putovanja bez dece.

Ko u vašem domu češće ume da lupi šakom o sto, suprug ili vi?

- I on i ja lupamo o sto, ali nam nešto i ne ide. Mislim da smo navikli i da svi bolje funkcionišemo na lepu reč i molbu. Odnedavno imamo i kucu, i tek smo na nju svi slabi, i postavljanje autoriteta nam vrlo slabo ide.

Koju ste poslednju lekciju naučili od svoje dece?

- Ja od njih stalno učim, i zbog njih težim da budem što bolja verzija sebe.

Kada ste poslednji put zaplakali i zbog čega?

- Suze su OK.

Šta vam uvek vrati osmeh na lice?

- Dobri ljudi. Mislim da me danas jedino oni iznenađuju, kada ih prepoznam, i ispune mi srce kada ih imam u blizini. A ima ih, samo nam se ponekada čini da su ovi drugi glasniji.

Čime sebi popravite dan kada ustanete na levu nogu?

- Treningom, kafom, razgovorom, zagrljajem. Moj muž čini čuda po tom pitanju.

Da li je čokolada savršen antidepresiv?

- Nije, još od septembra. Sada je to suvo voće i malo badema, ponekad pirinčane galete.

Šta biste uradili da osvojite premiju na“Lotou”?

- Znala bih da se obradujem, i sebe i svoje najbliže. Prvo mi pada na pamet dugo putovanje za celu širu porodicu, to bi baš bilo divno. Drugo, kuća na moru.

Možete li sebe da zamislite kao glumicu?

- Posle uloge u “Pozorištu u kući", kada sam imala epizodu sa Tanjom Bošković, mislim da to nije za mene. Nisam umela da odglumim da nisam potpuno oduševljena što su me pozvali i sve vreme sam imala blesavi osmeh na licu.

Verujete li da živimo onako kako nam je suđeno ili smatrate da je svako tvorac svoje sudbine?

- Verujem u karmu, u dobrotu - da se dobro dobrim vraća, verujem u nesebičnost. Verujem da se sve dešava s razlogom i da moramo da budemo zahvalni, što često zaboravimo.

Šta je vaša životna krilatica?

- Psi laju, a karavani prolaze.