Ivan Golušin: Voleo bih da čitam što više lepih vesti || Hello Magazin!

Novinar informativnog programa televizije “Pink” Ivan Golušin poznat je po svom nepretencioznom stavu i savršenoj dikciji, a odmerenost u javnim nastupima prenosi i na privatni život.

Tridesetosmogodišnji prezenter pasionirani je ljubitelj knjiga, kroz koje konstantno usavršava svoje znanje, a nedavno je nadogradio i formalno obrazovanje - magistrirao je književnost. Iako kao svaki dobar novinar mora stalno da bude na raspolaganju svojoj redakciji, na to ne gleda kao na žrtvovanje.

Priželjkujete li u 2016. promene na profesionalnom planu?

- Lagao bih kada bih rekao da ne priželjkujem. Ali ne priželjkujem da se promeni ništa krucijalno, jer sam prilično zadovoljan svojim radnim mestom na televiziji “Pink”. Ali, naravno, kao većina nas, svakodnevno težim da ono što radim bude najbolje i da se jednog dana taj naš trud što više isplati. Konkretno, voleo bih da vodim formu vesti u kojoj će biti više gostiju, više autorskih reportaža, gde bih pokazao i iskustvo iz mojih nekadašnjih autorskih emisija.

Kakve vesti biste voleli da čitate u ovoj godini?

- Voleo bih da što manje čitam obećanja a, što više realizovanih investicija, da su nam svima plate i penzije povećane, da su nam porodični odlasci na letovanja i zimovanja normalna pojava, da smo kao narod postali bolji - da ne maltretiramo i ne povređujemo druge ljude, posebno životinje, i da smo više nasmejani. Znam da ovo zvuči kao dobar scenario za neki film, ali ako ne verujemo, ne može nam se ništa lepo ni desiti.

Postoji li kulturni događaj za koji biste voleli da se desi ove godine u Srbiji?

- Iako možda kaskamo za svetom u mnogim stvarima, čini mi se da u kulturnoj ponudi ne zaostajemo mnogo. Svakako bi trebalo da imamo više pozorišnih i filmskih dešavanja, na kojima će gostovati najveća imena svetske umetnosti. Našoj zemlji potrebni su događaji poput čuvenog "Festa". Voleo bih da u Beograd dođe Adel ili Tina Tarner. Voleo bih i mjuzikle sa Brodveja, ali bih se zadovoljio i nekim gostovanjem britanskih pozorišta.

Koliko vam posao ostavlja vremena za vas?

- Svaki posao, uz dobru organizaciju, ostavlja vreme samo za nas. Kad ne radim, bar jednom dnevo pratim vesti na televiziji i odnedavno na našem portalu televizije “Pink”. Mislim da je neophodno da uvek budem obavešten i da ne dozvolim sebi da nisam upoznat sa aktuelnim zbivanjima u zemlji i svetu. Trudim se da svakog vikenda napravim plan za sledeću nedelju, te tako uspevam da ostavim dovoljno vremena za sebe i meni drage ljude. Prednost mog posla je rad po smenama, nekad rano ujutru, nekad kasno uveče, i što mi nijedan dan nije isti. U tako netipičnom radnom vremenu uvek ostaje vremena za sve.

Kako najradije provodite slobodno vreme?

- Okružujem se ljudima koje volim i koji me vole. Nije važno da li odlazim na večere sa voljenom osobom, u pozorišta, da li nazdravljam sa prijateljima uz dobro vino u nekom klubu ili idem kod kumova u Pančevo, gde se beskrajno smejemo dogodovštinama njihove dece. Uvek sam srećan što smo zajedno i što imamo jedni druge. Posebno volim da idem u kafane, prave kafane sa muzikantima, da pevam do zore i naručujem pesme. Imam odličnu ekipu za takav provod. Pošto poslednjih dvadeset godina četiri do pet puta nedeljno odlazim na treninge, pre bih rekao da mi je to postala obaveza i način života, iako i to spada u slobodno vreme. Volim i da ostanem sam kod kuće, često u tišini, samo sa svojim mislima. Ta samoća, koju sebi obezbeđujem nekoliko sati nedeljno, mi je duševna hrana. Tu sabiram ono što sam uradio, gledam gde sam pogrešio, kako to ne bih ponovio. Ovo se ne odnosi samo na posao već i na sve ostale životne stvari. Uvek hoću da sutra budem bolji nego što sam danas.

Da li zbog poslovnih obaveza često žrtvujete privatni život?

- Rad u informativnom programu podrazumeva da ste stalno u pripravnosti ukoliko se desi vanredna situacija. Većina zanimanja podrazumeva neko žrtvovanje, a kad radim u jutarnjoj smeni, onda je to što ustajem ujutru u četiri sata. Zato često uveče ne mogu da ostanem dugo u gradu, jer moram da budem spreman i odmoran. Ali, kad radite posao koji volite, žrtve praktično i ne postoje.

Koliko je neprestani rad na sebi važan?

- Rad na sebi je važan bez obzira čime se bavite. Trudim se da svakodnevno budem u toku sa novom tehnologijom i informacijama. Ono što me zanima, pored knjiga, često nađem na internetu, pa shodno tome usavršavam svoja znanja iz različitih oblasti života. Od ljudi do čijeg mišljenja mi je stalno tražim savete i pitam kad nešto ne znam. Imam mogućnost da to što sam naučio prenesem mlađim generacijama, jer predajem u školi novinarstva “Oficina” i radujem se svakom času, pošto i ja od tih mladih ljudi, koji su često i duplo mlađi od mene, mogu nešto novo da naučim.

Šta biste rado promenili u programskim šemama današnjih televizija?

- Nedostaju mi oni crtani filmovi i pametne dečje emisije vikendom, kada smo kao deca sedeli u pidžamama bukvalno do podneva i provodili vreme ispred televizora. Osim toga, uveo bih više emisija koje imaju sadržaj i poruku, u kojima se vidi da su precizno osmišljene, sadržinski bogate, i da vas nateraju na razmišljanje kada ih odgledate. Voleo bih da ima manje onih koje su rađene samo da se popuni minutaža i onih kojima je jedini motiv „igraj i za pojas zadeni“. Ja jesam i za igru i za pojas, ali pre tog odmora za mozak, mora da postoji i nešto što će ga „uposliti“.