Miodrag Colić i Angelina Atlagić: U potrazi za lepotom po belom svetu || Hello Magazin!

Praznični predah od profesionalnih obaveza, koje podrazumevaju česta putovanja po svetu, poznati estetski hirurg Miodrag Colić i njegova supruga Angelina Atlagić, svetski priznata kostimografkinja, pronalaze u toploj oazi svog doma koji je njihova mirna luka. Angelinine premijere na svetskim pozorišnim scenama i Miodragova predavanja na skupovima posvećenim estetskoj hirurgiji samo su neki od povoda za pakovanje kofera, što je za njih postala prava rutina.

Svoj životni prostor, okupan svetlošću i svetlim koloritom, skladni bračni par oplemenio je brojnim zanimljivim detaljima koji prizivaju najlepše emocije i uspomene iz deceniju dugog zajedničkog života.

Budući da je ispunio svoj životni san i obišao svih sto devedeset pet država sveta, koliko se nalazi na zvaničnoj listi Ujedinjenih nacija, beogradski hirurg napisao je jedinstvenu knjigu putopisa "Moj put oko sveta", izdatu u dva toma. O avanturističkim, ali i profesionalnim podvizima, estetskim parametrima i lepoti života, ovaj usklađeni dvojac udruženim snagama govori za magazin "Hello!".

Jedan ste od retkih srećnika koji za sebe može da kaže da je proputovao ceo svet. Da li je to bila vaša životna misija?

- Ja sam tek pre sedam, osam godina postao svestan činjenice da je put oko sveta moj životni san, a moj prijatelj, reditelj Tomaž Pandur rekao je da je to i moja misija. Dopala mi se ideja da posetim baš sve zemlje sveta, pa sam počeo da, kao pazl, popunjavam zemlje koje su mi nedostajale.

Kada se i kako rodila ideja da svoje doživljaje pretočite u knjigu putopisa?

- Moram odmah da kažem da nisam jedini koji je u tome uspeo. Ima osamdesetak ljudi na ovom svetu, uglavnom iz Amerike i Zapadne Evrope, koji su to učinili, ali niko to iskustvo nije ovako opisao u slici i reči, u obliku ličnog atlasa ili intimne enciklopedije, i preneo svoje utiske o svakoj zemlji posebno. Ideju mi je dala moja supruga, koja je poželela da umesto u egzotične krajeve otputujemo na Mljet, misleći da ću pisanjem knjige usporiti svoju želju za putovanjima. Naprotiv, tada sam osetio potrebu da obiđem i opišem baš sve zemlje sveta, a na neka putovanja smo išli zajedno. Mislim da je ona retka osoba kojoj su dosadile peščane plaže i palme, jer su mi tada ostale za obilazak ostrvske zemlje Pacifika, Mikronezija, Vanuatu, Solomonova ostrva, Papua Nova Gvineja, Samoa, Tonga.

Kako ste se osećali kada ste shvatili da ste zatvorili taj krug i ostvarili svoj veliki san?

- U početku sam bio zadovoljan i srećan, kao kada se popnete na neki planinski vrh, ali ubrzo kao da je nešto počelo da nedostaje. Javio se osećaj da više nemam gde da idem. Međutim, tek sada se otvaraju novi prostori koje treba videti i posetiti i, ko zna, možda se tako otvori i novi krug putovanja u kome bi se odlazilo na najlepša i najpoželjnija mesta.

Šta vas sada motiviše kada birate destinaciju za putovanje?

- Motivišu me nepoznata mesta koja još nisam video. Ne mora da bude nešto prijatno kao tropska klima: more, sunce.

Koja mesta su vas posebno oduševila?

- Želeo sam da vidim Antarktik i to je bilo izuzetno iskustvo, zatim najseverniji naseljeni grad na ostvu Svalbard, gde su starosedeoci samo beli medvedi, afričke zemlje koje nisu baš uvek gostoljubive prema strancima. Holandski Antili su romantično mesto koje ima kuće pastelnih boja, bogatu istoriju i kolonijalni šarm davnih vremena, naravno, i plaže sa belim peskom i tirkiznim morem.

Da li je supruga Angelina često bila saputnica u vašim avanturama i da li deli vaš entuzijazam?

- Poslednjih godina često je bila moj saputnik, mada joj to nije uvek lako padalo. Posle teških i zahtevnih predstava bio joj je potreban pravi odmor, a to ova moja putovanja često nisu bila. Puno je tu bilo dugih, iscrpljujućih prekookeanskih letova u trajanju od po trideset sati, presedanja po raznim aerodromima, sletanja na poljane bez piste i rizičnih letova malim avionima za samo dva putnika kroz olujne oblake, borba sa malaričnim komarcima, sedenja na krateru aktivnog vulkana, jahanje po afričkim zabitima, pa i deportacija koju smo doživeli u Svazilendu, jer nismo imali vizu.

Kako posle dugih i mahom uzbudljivih putovanja doživljavate povratak u svoj dom?

- Svaki povratak je težak, posebno iz tropskih krajeva u beogradsku zimu i košavu, ali je ujedno i radost kada imate sa kim da podelite svoja saznanja o novom svetu.

U kojoj meri vaša porodična oaza odiše uspomenama sa putovanja?

- Kao većina muškaraca imam tu sakupljačku prirodu, pa sam sa putovanja donosio sve i svašta, od nakita i tepiha, do bizarnih suvenira. Posle sam se orijentisao na knjige i po jedan predmet koji je vezan baš za određenu zemlju. Deci uvek kupujem magnete za frižider, a za sebe majicu sa natpisom države, tako da sada imam pravu kolekciju koju planiram da izložim.

Gde ste ove godine proveli novogodišnje i božićne praznike?

- Božićne praznike proveli smo na Arubi i Kurasau, a za Novu godinu smo sa žaljenjem bili na minusu u Beogradu.

Da li vam je suprug već najavio neko novo zajedničko putovanje?

Angelina: Miodrag je uvek pun planova, za njega ne postoji prazan hod, čak ni sada kada je obišao sve zemlje sveta. Često spominje Murmansk, Vladivostok, Kareliju, Foklandska ostrva. Sada sam se već navikla da putujemo na mesta za koja često nisam ni čula da postoje ili sam smatrala da tamo nema šta da se vidi.

Prisustvujete li često premijerama vaše supruge na svetskim pozorišnim scenama?

Miodrag: Angelina je u Berlinu prošle godine radila scenu i kostime za balet „Uspavana lepotica“, a u Moskvi Šekspirov „San letnje noći“. Volim da prisustvujem njenim premijerama, ali još više probama koje su vrlo zanimljive i nedostupne za široku publiku. Taj pozorišni svet me je oduvek fascinirao, još kada sam kao student statirao u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u čuvenoj predstavi „Hrvatski Faust“ Slobodana Unkovskog, sa kojim sam kasnije postao i prijatelj.

Oboje se bavite poslovima koji su zasnovani na estetici. Šta je za vas definicija lepote?

Angelina: Lepota je univerzalni princip, mišljenje da postoje različiti tipovi lepote u različitim zemljama. Ali moje iskustvo je da je lepota ista na svim meridijanima i da na nju svi isto reaguju. Lepota postoji u ljudskom obličju, ali i u prirodi, životinjskom svetu i ona nam je potrebna kao hrana i vazduh, bez nje ne bismo mogli da živimo.

Miodrag: Lepota je, kažu, u očima posmatrača i to je jedan univerzalni princip individualnog doživljavanja lepote. Dakle, što je meni lepo ne mora i drugome da bude, što je sasvim tačno. Međutim, ako niste sigurni, treba verovati onim dokazanim vrednostima i ličnostima koje se bave stvaranjem lepote koja je, kako kaže Angelina, svuda oko nas, samo je treba primetiti. Mikelanđelo i Leonardo su univerzalni kreatori lepote, i još puno njih je njoj prišlo na jedan sopstveni način koji je kasnije postao opše priznat.

Oboje u svojim pozivima težite lepoti i savršenstvu u svakom obliku. Da li je teže biti supruga uspešnog estetskog hirurga ili suprug svetski priznate kostimografkinje?

Angelina: Svako u svom poslu traga za lepotom, skladom, savršenom proporcijom. Biti suprug ili supruga samo je još jedan od načina traganja za lepotom, posebno u našem slučaju u kome je to i profesija. Ako su nam putovanja pomogla da je bar delom pronađemo, naša misija je ostvarena.

Da li su spoj fizičke lepote i stilske elegancije savršena kombinacija ili prednost ipak dajete jednom od ta dva?

Angelina: Lepo je kada u svemu postoji ravnoteža, forma i sadržaj. Jedno bez drugog ne može.

Više ste nego kvalifikovani da iznesete svoj stav o tome gde žive najlepše žene?

Miodrag: Svi misle da se one nalaze u Brazilu, kolevci estetske hirururgije. Međutim, po meni najlepše su žene Centralne Azije, spoj plavih dugonogih ruskih lepotica i orijentalnog izgleda, često sa ukošenim očima, što daje poseban čar i jednu drugačiju lepotu.

Počasni ste konzul Republike Peru, kako je došlo do toga i koliko ste puta posetili tu zemlju?

Miodrag: Posetio sam je nekoliko puta do sada, a imenovali su me za konzula kada su Peruanci iz ekonomskih razloga zatvorili svoju ambasadu u Beogradu. Trebao im je posrednik koji će i dalje održavati i negovati dobre odnose mađu našim narodima, a pošto sam znao španski, posredstvom moje saradnice Snežane koja je radila kao sekretarica u peruanskoj ambasadi, postao sam počasni konzul te zemlje.

Uskoro ćete organizovati humanitarni Bogojavljenjski koktel, na kome ćete prodavati knjigu “Moj put oko sveta” i prihod od prodaje pokloniti u humanitarne svrhe.

Miodrag: Sav prihod od prodaje otići će Školi za učenike oštećenog vida “Veljko Ramadanović” u Zemunu. Stara praksa “Lions klubova” širom sveta je da pomažu slabovidim i slepim osobama, što smo u “Lions klubu Beograd” često činili.

Koliko je vama teško da odolite estetskim korekcijama na sebi i da li ste ikada razmišljali o tome?

Miodrag: Moram da priznam da nikada nisam poželeo da nešto menjam na sebi. Estetika jeste moj posao, ja pomažem drugima koji nisu zadovoljni svojim izgedom da postignu neki svoj ideal lepote, kao i Angelina koja radi kostime i scenu za pozorište, ali nikada nije poželela da se i sama nađe na sceni.

Šta je u ovom trenutku najlepše u životu kojim živite?

Miodrag: Treba uživati u svakom trenutku, jer nijedan život nije dovoljno dug, ali zato može biti ispunjen. Ne moraju to biti samo putovanja, treba biti ispunjen profesijom, lepotom, ljubavlju. Ako je sve to spojeno u jednom, onda je to najlepše.