Pola sata sa: Neda Ukraden || Hello Magazin!

Šta ste poželeli u novogodišnjoj noći?

- Da u zdravlju, slozi i ljubavi moja porodica i ja živimo i radimo ono što volimo, i da svi ljudi pronađu ljubav u sebi, kako za najbliže tako i za sve što nas okružuje.

Koji doček pamtite kao najlepši u svom životu?

- Svaki doček je uvek neka interesantna priča, ali doček nove 2003. u dalekom Sidneju pamtiću zauvek, jer sam slavila na 35 stepeni Celzijusovih, u sandalama i tankoj haljini, ali sa sve Deda-
Mrazevima i kompletnom dekoracijom, kao da je prava zimska idila.

Koju ste odluku u životu najteže doneli?

- Najteže mi je bilo pre šest godina da donesem odluku da majku smestim u dom zbog Alchajmerove bolesti. Ona je ceo život provela sa mnom, živele smo zajedno, ali zbog teškog oblika demencije bila sam primorana na to, jer je medicinsko osoblje sposobnije da se brine o njoj od nas i raznih kućnih pomoćnica. Ali, kada smo nedavno proslavili njen devedeseti rođendan, vidim da sam bila u pravu.

Koliko vas ovo praznično vreme asocira na bezbrižne dane detinjstva?

- Prva asocijacija na Božić je moja baka, miris kuće sa naloženom vatrom, glasovi rodbine i prijatelja koji su se onako sa puno buke šalili i gostili. Sve je mirisalo na ljubav i sreću.

Verujete li u muško-ženska prijateljstva?

- Verujem. Ceo život sam imala dobre drugare.

A u prijateljstva u javnom poslu?

- Da, i u javnom poslu prijateljstva su moguća. Ko se bolje razume od nas međusobno?

Jeste li pristalica “belih laži”?

- Nikada nisam bila pristalica laži, ali želim da moji unuci veruju u Deda-Mraza kao nekog dobrog i dragog koji ih nagrađuje.

Šta je vaš najveći porok?

- Šoping je moj najveći “doping”, kao što kaže jedna moja pesma. Posebno volim da kupujem za moje unuke, ali i stvari za kuću.

Kakvi ste kada vam dođe “žuta minuta”?

- Mislim da niko od nas u tim trenucima besa nije sav svoj, ali nastojim da izbegnem teške reči zbog kojih bih se kasnije kajala. I, naravno, bez razbijanja po kući.

Šta vam je izgovor kada kasnite?

- Sve, od saobraćajne gužve do novinara koji me je zadržao svojim pitanjima.

Kada ste poslednji put dočekali zoru u kafani?

- Nedavno na Kopaoniku, u jednom prijatnom ambijentu sa dragim kolegama i uz raspoloženo društvo. Dugo se nisam bolje provela, onako iz čista mira.

Zašto su šezdesete najlepše životno doba?

- Jer tada znate kako treba živeti i uživati, znate da cenite to što imate i shvatate koliko je glupo trošiti energiju na negativne ljude i nebitne stvari.

Šta je vaš eliksir mladosti?

- Srećna porodica i zadovoljstvo u muzici, koncertima, susretima sa publikom, a pre svega nega tela i duševni mir.

Šta vam kćerka najčešće zamera?

- Moja kćerka je moja najveća podrška. U svemu, pa i u tome da više mislim na sebe i više se odmaram, i žarko želi da se zaljubim.

A vi sebi?

- Žalim što nisam digla sidro i nastavila dalje, daleko od ovog nesretnog Balkana. No, opet, tu sam ja - ja, tu je moj dom.

Kada ste poslednji put sebi rekli: “Bravo, Nedo, svaka čast”?

- Kada sam prećutala ogavne napade i prozivke raznih bolesnih dušebrižnika koji su sebi dodelili ulogu Boga i tako moralni i čisti dele lekcije o dobru i zlu.

Koji vam je najveći cilj u ovoj, novoj godini?

- Želim da konačno, posle četiri godine izdam novi album za koji upravo završavam pesme, kao i knjigu, autobiografiju koju sebi i publici dugujem.