Melina i Haris Džinović: Samo želimo da sve ostane po starom || Hello Magazin!

Dizajnerka koja polako osvaja svetsko tržište i jedan od najautentičnijih muzičara sa naših prostora, Melina i Haris Džinović iza sebe su ostavili još jednu dobru godinu tokom koje su postigli mnogo uspeha i na privatnom i na poslovnom planu.

Po čemu ćete pamtiti 2015. godinu?

Melina: Po vrlo lepim trenucima, kako privatnim tako i poslovnim, što Harijevih, što mojih. Bila je ovo perfektna godina u kojoj se nije desilo ništa loše. Uživali smo na porodičnim putovanjima, proslavi dečjih rođendana u Majamiju, a dogodilo se i da sam prvi put imala priliku da sarađujem sa nekim iz inostranstva, što je donelo dodatno uzbuđenje. Desilo se mnogo lepih stvari koje niko nije očekivao, pa su samim tim donele i više radosti.

Haris: I ova i prethodne godine provodim na sličan način, za razliku od onih kada nisam bio oženjen. Međutim, sada je život neuporedivo bolji. Možda bih 2015. mogao da opišem: “Kuća-posao, kuća-posao”. Bila je ovo dobra godina, svi smo zdravi, a pomalo se i radilo. Ništa previše, ali je sve bilo korektno.

Po čemu ćete pamtiti saradnju sa Šeron Stoun i Dženifer Lopez?

Melina: Saradnju sa Šeron pamtiću prvo po velikom šoku posle poziva koji sam dobila, potom i po putu u Los Anđelesu gde smo imali fiting. Tamo sam zatekla neverovatno prijatnu i ljubaznu ženu čija me je inteligencija najviše fascinirala. Posle toga, svaki put kada bi mi stigle fotografije sa događajima na kojima je nosila moje stvari, danima sam se osećala euforično. Sa Dženifer se nisam upoznala niti sam je oblačila, ali je sigurno san svakog dizajnera da ona nosi njegove stvari, s obzirom na to da važi i za modnu ikonu. To su stvari koje se dešavaju jednom u životu, a najdraže mi je to što su te lepe stvari prenele i na “Hamel” u Beogradu, gde sam se trudila da sve te stvari budu u radnji dok sada radim na novoj kolekciji. Ovo iskustvo mi je još jednom potvrdilo da su najveći ljudi najjednostavniji za saradnju. Podsetila sam se i svog prvog rada sa Cecom, koja je naša diva i koja mi je prva ukazala poverenje. Koliko mi je ona značila, toliko su i Šeron i Dženifer.

Kakve su vaše ambicije u Novoj godini ?

Melina: Mnogo toga je već pokrenuto, radi se na novoj kolekciji i reviji koja će uslediti, kao i na onlajn šopu. Ambicije su mi da odgajam decu koja polako ulaze u pubertet, da nastavim da radim posao koji volim i da se nadam da će sve biti dobro. Ne mora da bude uspešna kao ova, ali i da bude upola kao 2015 - biću presrećna.

Haris: Nisam čovek koji pravi dugoročne planove. Nisam to radio ni kada sam bio mlad, pa ni u ovim godinama nemam nameru da nešto planiram na duge staze. Možda bih mogao da postavim ciljeve za jednu ili dve godine, ali nemam običaj da to radim. Neka sve bude kao što je bilo do sada, nećemo tražiti više i ne žalimo se.

Planirate li porodično zimovanje tokom školskog raspusta?

Melina: Planiramo, ali kao i ostali čekamo da vidimo da li će biti snega jer nema ničeg goreg od odlaska na planinu kada nema snega. Njih troje su odlični skijaši, dok ja više volim toplije krajeve.

Haris: Mi planiramo stalno, ali se naši odlasci i na zimovanje, ali i bilo gde drugde uglavnom dešavaju tako što se danas dogovorimo da krenemo sutra ili kroz nekoliko dana. Lako se pokrenemo bilo gde i to kod nas funkcioniše jednostavno.

Kako provodite vreme na planini dok članovi vaše porodice skijaju?

Melina: Skijam i ja, ali mnogo manje i što sam starija sve manje mi prija taj sport. Radije provodim vreme u druženju i hrani, tako da se uvek vratim sa nekoliko kilograma viška. To je i vreme kada pročitam knjigu koju sam želela, a nisam imala vremena ili pogledam neki dobar film.

Ko je od vas dvoje zahtevniji roditelj?

Melina: Mrtva trka. Iako je neko od nas možda u nekim stvarima zahtevniji, uvek nastupamo kao tim i imamo isti stav. Ne postoje mamina ili tatina očekivanja, već su sva očekivanja zajednička. Pri tom, decu ne opterećujemo time da moraju da donose dobre ocene niti im ambiciozno tražimo da uče sedam jezika ili sviraju četiri instrumenta. Najvažnije nam je da im detinjstvo traje što duže. Neka pravila ponašanja moraju da se znaju i tu smo odličan tandem, a smatramo da deca najbolje uče iz primera.

Haris: Nikada nismo upoređivali ko je zahtevniji, a mislim da to i ne može da se izmeri.

U današnje vreme institucija porodice sve manje se ceni, šta je po vama najvažnije za skladan brak?

Melina: Ne znam da li je došlo takvo vreme da se porodica manje ceni ili su ljudi toliko zatrpani obavezama da nemaju dovoljno vremena za porodicu. Što se mene tiče, ja sam po tom pitanju tradicionalna, da ne kažem konzervativna. I dalje volim da se za sve pita muška glava i ne donosim odluke sama, ne zato što mi to nije dozvoljeno. Naprotiv, Haris je mnoge obaveze preneo na mene, ali volim da se o svemu dogovorimo. Volim da se konsultujem sa njim, čak i o sitnicama kao što je, recimo, slučaj kada je on na putu, a ja želim da izađem sa drugaricama na večeru, potpuno mi je normalno da mu to kažem. To nije traženje dozvole, to je stvar komunikacije. Ni ja, takođe, ne bih volela da on sam donese neke odluke, a da ja nisam upućena u to. Kada funkcionišete na takav način, nema razloga za svađe i nesporazume, jer se o svemu unapred razgovara. Volim što je Hari čovek koji voli da se dogovara i da čuje moje želje, dok ja uvek gledam da se uklopim u njegov plan i da mu sve olakšam koliko god mogu, a sama donosim samo one odluke koje se tiču funkcionisanja kuće jer ne želim da ga opterećujem baš svim sitnicama. Možda sam staromodna, ali meni je takav način života normalan.

Haris: Da bi porodica dobro funkcionisala, potrebno je vrlo malo najnormalnijih i najobičnijih uslova koji su svima dobro poznati.