Pavle Jerinić otkriva sve o snimanju serije "Igra Sudbine" || Hello Magazin!

Pavle Jerinić, čovek koji je pored glume uživao u mnogim profesijama.

Samurajska veština kendo naučila ga je kako da pronađe duhovni mir, da nije glumac, bio bi sportista, novinar ili psihijatar, a ovog leta mašta da sa suprugom i psom sedne u auto i krenu u nepoznatom pravcu

O čemu maštate na početku leta?

‒ O jezerima i poljima Srbije, pošto me more neće videti. Želja mi je da supruga, pas i ja sednemo u auto, pa gde nas put odvede. Nisam siguran da će biti vremena za predah, ali mogu da maštam. (smeh)

Ima li više stepeni na beogradskom asfaltu ili u studiju, pod reflektorima?

‒ Ne mogu da se žalim, naprotiv. Prijatno je u studiju, imamo stvarno lepe uslove za rad.

Pavle Jeinić o anegdotama vezanim za setiju "Igra Sudbine"

Kako izgleda jedan vaš običan radni dan?

‒ Nedeljom mi stiže obaveštenje o rasporedu snimanja za narednih pet dana. Kad pročitam “lokacija: Matijin stan”, znam da ću na poslu biti od sedam ujutru do sedam uveče. Ali, to su lepi izazovi.

Pročitajte: Luka Raco i Stevan Piale - Uloge koje su im promenile život

View this post on Instagram

A post shared by Pavle Jerinic (@pavle_jerinic) on Dec 24, 2019 at 7:52am PST

Ispričajte nam neku anegdotu vezanu za snimanje serije “Igra sudbine”.

‒ Miloš Vlalukin i ja prvi dan snimanja imali smo u pravom kazinu, gde su nas hostese častile vaučerima od hiljadu dinara. Tad sam prvi put u životu ušao u kockarnicu. Pošto smo završili s poslom rešio sam da iskoristim poklon, po principu “nemam šta da izgubim”. Kući sam odneo šest hiljada dinara. (smeh)

Jeste li se pokajali što ste prihvatili ulogu negativca?

‒ Ne, naprotiv. Mislim da su uloge negativaca živopisnije od ostalih. Zabavno mi je da igram čoveka koji ima hiljadu lica, zanimljivo mi je da vidim na koje sve načine može da bude odvratan. Imajući u vidu da dobijam poruke u kojima me gledaoci upozoravaju da ni slučajno ne naudim Aleksi, koji je divan i dobar, rekao bih da sam uspešno rešio zadatak. (smeh)

“Prvo sam bio pozvan za ulogu Matije, koju je dobio Pavle Jerinić. Kad sam ga video na kastingu, pomislio sam: “Džaba sam dolazio, nema šanse da prođem pored ovog dečka,” rekao je Stevan Piale u intervjuu za “Hello!”.

‒ Hvala mu na lepim rečima. Uoči kastinga produkcija nam je poslala opis lika, uz molbu da se obučemo onako kako zamišljamo tu osobu. Iako je bio vreo letnji dan ja sam došao u odelu, sa kravatom. Kad sam video ostale kolege, pomislio sam da sam malo preterao. (smeh) Ne mogu da kažem da sam prošao zbog odela, ali verovatno im se dopalo moje viđenje Matije.

Pavle iskreno o tome kako podnosi kritiku

Sećate li se neke vaše “nema šanse” situacije koja se dobro završila?

‒ Prvo što mi pada na pamet je prijemni na fakultetu. Širi izbor je traumatičan – tu si, ali ne znaš kakve su ti šanse. Čim sam saznao da sam ušao u uži izbor, znao sam da će sve biti u najboljem redu.

Kada smo reditelja Miloša Avramovića zamolili da otkrije jednu tajnu o glumcima, rekao je: “Nesigurni su i osetljivi. U sekundi možete da im srušite samopouzdanje.”

‒ Ne treba generalizovati. Ja vrlo dobro znam svoje mogućnosti. Ne postoji osoba koja može da me “poljulja”. Spreman sam da saslušam savete i kritike, ali moja reč je poslednja.

Pročitajte: Una i Stevan Piale - Ćerka stiže na leto

View this post on Instagram

A post shared by Pavle Jerinic (@pavle_jerinic) on Jul 19, 2020 at 3:15am PDT

Jeste li oduvek bili sigurni da ćete postati glumac? Kažu da ste izuzetno talentovani za mnoge sportove.

‒ Na kraju srednje škole mislio sam da je gluma jedino što umem da radim, što je bila kompletna budalaština. Naknadna pamet, gledano kroz prizmu interesovanja koja danas imam, kaže mi da sam mogao da odem i na jezike ili novinarstvo, da upišem medicinu, pa kasnije izučavam psihijatriju. I sport je bio jedna od opcija, dugo sam trenirao fudbal i košarku. Na kraju, eto me tu gde sam. S obzirom na to da mi dobro ide, rekao bih da nisam pogrešio.

Ko vas je podučavao samurajskom mačevanju?

‒ „Kendo klub Beograd“ je ekipa zlata vredna koja je obeležila predivnih pet godina mog života. Ta borilačka veština me je naučila istrajnosti i upornosti, da razdvojim bitno od nebitnog i da nađem duhovni mir. Žao mi je što nemam više vremena da joj se posvetim.

Pripadate li generaciji koja je učila španski jezik uz “Kasandru” i slične telenovele?

‒ Ja sam odrastao uz „BBC“ i na britanskom humoru. Uzgred, “Igra sudbine” ne liči na španske srceparajuće priče. Suptilnija je i životnija, može joj se verovati.

Da li ste zadovoljni kako vas slušaju studenti glume koje podučavate?

‒ Apsolutno. Ne namećem autoritet, već se trudim da im kroz savete i iskustva ukažem na ono što ih čeka. Najveća mi je nagrada što vidim da su svi stasali u dobre i pametne ljude.

Postoji li “glumački gen”?

‒ Jeste da sam treća generacija glumaca u porodici, ali ne mogu da govorim o genu, pre o glumačkom vaspitanju.

View this post on Instagram

A post shared by Pavle Jerinic (@pavle_jerinic) on Feb 21, 2020 at 3:04am PST

Imate li brata ili sestru?

‒ Imam starijeg brata. Živi u Kanadi, programer je u “Amazonu”. Ozbiljna je faca. To je najpametniji čovek kojeg poznajem. Jako sam ponosan na njega i srećan što ima lep život sa suprugom i detetom.

Dok gledam burmu na vašoj ruci prisećam se reči koje sam nedavno pročitala na jednom portalu: “Pavle je slobodan i pretenduje da postane najpoželjniji srpski neženja”.

‒ Nasmejao sam se kad sam to video. Niko nije kontaktirao sa mnom kada je pisao članak, a samo da je pogledao moj „Instagram“, shvatio bi da sam oženjen već dve godine.