Aja Jung: Život posvećen igri i porodici || Hello Magazin!

Jedna od naših najuspešnijih balerina i organizatorka prestižne manifestacije „Beogradski festival igre“ Aja Jung još u ranom detinjstvu zavolela je ovu vrstu umetnosti, jer je sa majkom i bakom redovno išla da gleda baletske predstave. Česti odlasci u pozorište opredelili su životni put ove priznate umetnice koja je u svojoj karijeri osim kod nas, živela i radila u Americi, Nemačkoj i Grčkoj gde je upoznala i svog supruga Fortusa Kenelopulusa, uspešnog građevinskog inženjera. Zbog organizatorskih sposobnosti uglavnom je sama bila producent predstava koje je radila, a ta osobina bila je ključna kada je pre devet godina odlučila da domaću kulturnu scenu obogati festivalom igre.
- U mojoj porodici su se svi bavili egzaktnim poslovima, ali smo redovno odlazili u pozorište, pa sam sa sedam godina, kada sam odgledala balet „Romeo i Julija“, poželela da se bavim igrom. Najpre sam završila školu „Lujo Davičo“, a sa nepunih sedamnaest godina dobila sam stipendiju i otišla u Njujork gde sam se usavršavala u čuvenoj školi „Džofri baleta“ - počinje priču za magazin "Hello!" harizmatična balerina.
- Za vreme studija u Americi osim klasičnog baleta usavršila sam i druge vrste igre, kao što su džez i moderne igre, stepovanje, akrobatika i ostale veštine koje tamošnji umetnici moraju da znaju da bi mogli da stanu na scenu. Međutim, boravak u toj zemlji za mene je bio dragoceno životno iskustvo, jer sam naučila da je svako zamenljiv i da moram da se borim za svoje mesto.
Posle višegodišnjeg boravka u Njujorku, Aju je životni put ponovo doveo u Beograd gde je sa nepunih dvadeset godina dobila priliku da postavi sopstvenu predstavu u tek renoviranom pozorištu „Atelje 212“.
- Posle dve i po godine boravka u Americi dobila sam posao u Bohumu i tada je počela moja velika nostalgija za Beogradom. Zbog toga sam po završetku angažmana u Nemačkoj odlučila da se vratim kući iako sam imala brojne ponude za poslove u Njujorku. I danas se često pitam gde bi me životni put odveo da sam donela drugačiju odluku - iskrena je Aja koju je životni put ubrzo odveo na Krf gde je provela nekoliko godina i gde je rođeno njenoprvo dete.
- Moja kćerka Dora sada ima četrnaest godina i povukla je tu ostrvsku genetiku, svoje ciljeve postiže bez mnogo nerviranja i žrtava, a ako nešto i ne ostvari, ne nervira se, što je dobro. Za razliku od mene i mlađe kćerke, trogodišnje Zoi, Dora je veoma pasivna. Pošto sam imala samo dvadeset i tri godine kada sam rodila Doru, tokom trudnoće sam zakazivala sebi nastupe tako da sam na taj način sebe naterala da se brzo posle porođaja vratim u formu. Imala sam sreću da je Dora bila veoma mirno dete tako da je mnogo vremena provodila sa mnom u pozorištu, a vodila sam je često i na nastupe širom sveta. Zato verujem da će ona, kada za to dođe vreme, pronaći sebe u nekoj vrsti umetnosti koja je povezana sa pozorištem, jer je odustala od baleta. S druge strane, Zoi je sušta suprotnost i verujem da će se njih dve u životu lepo dopunjavati. Deca su se u mom životu desila neplanirano, ali su one nešto najlepše što mi se dogodilo I, kao i svakoj majci, najbitnija mi je njihova sreća.
Nekadašnja uspešna balerina pre devet godina odlučila je da pokrene pionirski posao i da organizuje jedini festival igre u ovom delu Evrope, koji se sada ne razlikuje mnogo od sličnih manifestacija u velikim svetskim metropolama, a „Njujork tajms"ga je prošle godine proglasio festivalom sa najboljim programom.
- Kada sam se vratila iz Grčke, gde sam radila kao delegat „Uneska“, kod nas je takođe oformljen njihov savet, a ja sam imala zadatak da revitalizujem našu baletsku scenu. Kasnije je organizovan i „Beogradski festival igre“. Mislim da smo uspeli da, s jedne strane, oformimo novu publiku koja se interesuje za tu vrstu umetnosti, a uspelo nam je i da poslednjih godina dovedemo najveće igračke zvezde u svetu. Naredni festival će biti održan od 28. marta do 12. aprila i naša publika će imati priliku da vidi poznate umetnike kao što su Silvi Gilen, Arham Kan, Kristal Pajf i mnoge druge koji trenutno pune dvorane u velikim metropolama - zaključuje Aja Jung.