Boško Jakovljević: Nemirni duh šarmantnog emotivca

Popularni Beograđanin Boško Jakovljević jedno je od najomiljenijih televizijskih lica. Maneken koji pleni harizmom i pozitivnom energijom, a osvaja iskrenim osmehom i ljubaznošću idejni je tvorac emisije “City”, koja je oduvek bila simbol zabavnog programa televizije „Pink“. Oprobao se kao voditelj i urednik mnogih emisija na „ružičastoj televiziji“, a u međuvremenu je radio kao modni kreator. Njegove kreacije za brend “Martini Vesto” nosile si velike zvezde, među kojima i Zdravko Čolić, kao i Marko Kon kada je Srbiju predstavljao na “Evroviziji”. Svestrani Boško vodi emisiju „Šou snova“, u tandemu sa Natašom Pavlović, u kojoj je osim plesnog, pokazao i zavidno pevačko umeće. Emisija humanitarnog karaktera beleži sve veću gledanost a atraktivni voditelj ne krije da je zadovoljan.
- Posle ovoliko godina rada, znače mi projekti koji mi donose srećuzbog kvalitetnog sadržaja - uz obavezan osmeh za magazin „Hello!“ u dahu kaže Boško, koji je poznat kao pasionirani ljubitelj sportskih aktivnosti, pre svega vožnje bicikla pored reke. Upravo zbog toga, ali i zbog naslednih gena, uspešni četrdesettrogodišnjak može da se pohvali izuzetno dobrom figurom.
Vrlo je iskren i srdačan u komunikaciji, i ističe da je veoma vezan za porodicu, majku i sestru, sa kojima je odrastao posle očeve smrti. Tridesetčetvorogodišnja sestra Sanja je pre dve godine unela radost u njihovu porodicu kada je dobila kćerku Laru koja je postala Boškova mezimica.
Zaljubljenik ste u sport. Da li ste uspeli i sestru Sanju da „zarazite“ tom pasijom?
- Moja sestra Sanja veoma mnogo radi. Kada primeti da bi trebalo da počne da radi na sebi, krene rekreativno na sport. Ipak, svakog dana radi puno radno vreme, pa joj ne ostaje mnogo vremena, a ima i roditeljske obaveze prema Lari.
Koliko vremena provodite sestričinom?
- Sa Larom provodim sat vremena dnevno. Ona je vrlo zahtevna, ponaša se kao odrasla devojčica, što je veoma simpatično. Otac joj je Italijan, pa barata kombinacijom srpskog i italijanskog govora. Smešne su mi situacije u kojima ona zna bolje italijanski nego ja. Inače, prepoznaje me na televiziji kada me vidi, i rado gleda u emisijama „Dadu“, kako me zove.
Da li vam je rad u emisiji humanitarnog karaktera doneo veću osetljivost na tuđe probeme i patnje?
- Češće se susrećem sa saznanjem da neki ljudi koji imaju velike životne probleme i pored svega uspevaju da funkcionišu normalno, uz neprestanu borbu za bolju budućnost. Mnoge stvari koje smatramo velikim preprekama i problemima, zbilja to nisu kada shvatimo šta su prave životne nedaće.
Budući da ste bili „vukovac“ u školi ima li to veze sa vašom potrebom da uvek budete najbolji?
- Ima veze sa time što sam savestan radnik, odnosno što volim dobro da obavim posao koji mi je poveren. Ono što jeste moja manjkavost u radu je činjenica da radim stvari dok god mi je to zanimljivo. Kada prestane da me nešto inspiriše, prelazim na neku drugu poslovnu sferu, što možda i nije tako dobro. Zahvaljujući raznim talentima, nonšalantnije se ponašam prema svom poslu što u ovim vremenima „samopromocije“ i nije baš najpametnije. Bilo bi za mene bolje kada bih stalno isticao kako mi je bilo jako teško da stignem do svega što sam postigao. Ono što ja mogu iskreno da kažem je to da sam koristeći sve svoje veštine, znanje, i marljivost „fino“ došao do životnih dostignuća.

Intervju: Nadežda Jokić
Foto: Miša Obradović

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +