Lamine Dijara: Volim život u Srbiji

Fudbaler „Partizana“, poreklom iz Senegala, Lamine Dijara već četiri godine je mezimac navijača, ali i devojaka. Na terenu je korektan, zna šta znači fer-plej, a van igre je dostupan navijačima i svakome ko želi daće autogram ili sefotografisati sa njim. Lamine je dobar i normalan momak koji pleni kako na terenu tako i van njega. Uživa u životu u Beogradu, sluša narodnu muziku, obožava Natašu Bekvalac i Željka Samardžića, a opušta se i smeje uz Čkalju. Smatra da su naše devojke lepe, ali on voli samo jednu, svoju suprugu Nafi. Pomalo stidljivo, sa osmehom koji mu ne silazi sa lica, za magazin „Hello!“ započinje priču:
- Moja supruga je Senegalka. Iako sam govorio da ću se oženiti belkinjom jer mi je to bila želja odmalena, to nisam učinio jer sam se zaljubio na prvi pogled. Moju Nafi mnogo volim i nikada je ne bih ostavio. Čuvam je i nikada je nisam prevario.
U Bignoni, rodnom gradu Laminea Dijare, postoji nepisano pravilo po kome veća porodica znači veći ponos. Posebno ako ta porodica iznedri nekoga za koga se smatra da je uspeo u životu. To je razlog što je golgeter „Partizana“ neobično cenjen i u familiji i u kraju iz koga je krenuo u svet. Ima status najvažnijeg člana u vlastitom domu i pita se za sve iako je čak dvanaestoro braće i sestara rođeno pre njega i jedno posle.
- Porodica mi je najvažnija u životu. Ne prođe nijedan dan a da se ne čujemo telefonom. Ponekad provedem i sat vremena u razgovoru sa njima. Bez lažne skromnosti, moji su mnogo ponosni na mene što igram fudbal u Evropi. I ne samo oni već i društvo iz komšiluka. Kod nas je normalno da pomažemo jedni drugima. Bila bi velika sramota da je drugačije.
Mnogo odlučujućih golova i bezbroj asistencija uticalo je da Lamine postane ljubimac „juga“, gde je i nastao nadimak „Crna mamba“, jer na terenu “ujeda“ brzo i smrtonosno, a van njega je dobar i nežan, spreman svakome da pomogne.
- Nenametljiv sam, volim da se družim sa dobrim ljudima i mislim da su Srbi takvi. Nikada nisam imao neprijatnosti. Ja sam Srbin. Želja mi je da nastavim da živim ovde i da mi se deca ovderode. Već sam i imena spremio. Ako dobijem kćerku, daću joj ime Milena ili Anita, možda i Jelena, a ako bude muško, onda imam mali problem jer još ne znam kakvo ime da mu dam.
Nije od onih fudbalera koji vole ludi noćni provod, već posle završenog treninga ili utakmice obavezno ide u stan, koji se nalazi u blizini „Beogradske arene“, gde ga čekaju supruga Nafi i njihova dva psa, pomalo luckasti Lino i Deni koji mu prave problem jer, kada ih šeta, uvek pođu za slučajnim prolaznikom. Neko bi možda pomislio da je asocijalan i dosadan jer, dok napolju Beograd vri, on boravi kod kuće, ali ne i Dijara.
- Volim da provodim vreme kod kuće, to mi najviše prija. Nije mi dosadno, stalno nešto radim. Volim, recimo, da kuvam, mada mi žena sprema hranu. Obožavam meso i često eksperimentišem sa začinima. Volim piletinu, jagnjetinu i ćevape.
Pored kulinarstva, najviše vremena oduzimaju mu igrice na kompjuteru.
- Svaki dan igram „soni plejstejšn“. Ne idem na spavanje dok ne odigram makar jednu partiju „Fife“. Žao mi je što u novoj verziji nema „Partizana“, zato uglavnom biram „Barselonu“. Najzanimljivije mi je da prodajem velike igrače, poput Mesija, pa većinom kupujem  malo poznate fudbalere, koji su u stvarnom životu moji drugovi. Imam ih mnogo, igraju u različitim državama, pa mi je to baš super.
Nasmejani Senegalac se odomaćio u prestonici Srbije, a koliko mu prijaju Beograd i srpske šale govori i to da mu nijedan dan ne prođe bez serije u kojoj igra Miodrag Petrović Čkalja, jer ga neizmerno zasmejava. Dopada mu se i srpska narodnamuzika, a posebno balade jer je prilično romantičan. Voli da ide u šoping sa suprugom, ali samo ako ga ne mrzi jer ne podnosi gužvu u saobraćaju.
- Ne može da mi prođe dan a da ne pogledam Čkalju. Da li je film ili delovi iz serijie, svejedno. On me nasmeje i oraspoloži kada sam tužan. Ni sam ne znam koliko sam puta pogledao njegove skečeve. Setio sam se scene iz „Kamiondžija“’ kada vozi onu babu sa buvama. Kakav je to komičar bio.
Već na početku razgovora naglasio je da ima jasnu predstavu o tome šta hoće od života. Afriku je napustio sa jednom ambicijom - da uspe u fudbalu i uspeo je. Dijara je završio osnovnu i srednju školu, a kao dečak maštao je da postane advokat. Obožava kućnu atmosferu i kad nema obaveza, po ceo dan bi mogao da leži u krevetu, a supruga da ga služi.
- Navikao sam tako. Završim trening, umoran sam, dođem kući, moja supruga bi da izađe, a ja da ležim. Posluša me, nikada ne pravi problem. Ja sam taj koji je sebičan. Samo mislim na sebe, a na nju tek kada sam u karantinu. Ona me uvek pita kako si, hoćeš li da jedeš, da spavaš, a ja nju nikada. Volim je i mislim da grešim zbog toga, a ona se ne buni, sve prihvata i razume me, znači da me voli. Ali, ja sam takav, potrudiću se da se promenim i pokažem joj ljubav jer ona to zaslužuje - kaže nasmejani Dijara.

Piše: Tijana Dimitrijević                                                                                                                                                  

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +