Nataša Bekvalac: Istina o mojoj zabranjenoj ljubavi

- Ovo leto mi je najlepše u životu - zadovoljno i sa iskrenim osmehom konstatovala je pop zvezda Nataša Bekvalac na početku ekskluzivnog intervjua za magazin „Hello!“, a potom je dodala da je svoj život uspela da obogati trenucima koji će krupnim slovima biti ispisani u njenu knjigu uspomena zato što je temeljno i na vreme lepo organizovala poslove i priuštila sebi dvoipomesečni odmor sa kćerkom Hanom, sa sestrom Kristinom, a potom i sa prijateljicama. Poslednjih mesec dana letovanja je bilo i stvari koje i nisu pozitivne, ali muzička zvezda čini sve da ne dozvoli da joj naruše sreću. Dok je na Hrvatskom primorju, u Poreču, uživala u trećoj etapi fantastično isplaniranog letovanja u medijima su se svakodnevno mogli naći novi detalji o navodnoj ljubavnoj priči, čiji glavni akteri su tridesetogodišnja famfatal Nataša Bekvalac i pedesetjednogodišnji tajkun albanskog porekla Ćazim Osmani. Potvrde, ali ni demantiji ove intrigantne romanse nigde se nisu mogli pročitati niti čuti. Oboje su ćutali. Interesovanje medija ne samo da nije jenjavalo nego se širilo na sve republike nekadašnje Jugoslavije, da bi se ovom ljubavnom pričom, osim srpskih i albanskih, poslednjih dana počeli da bave i mediji u Nemačkoj, Bugarskoj, Poljskoj, Češkoj.
- Do sada se nisam oglašavala najpre zato što sam sa svih strana bila napadnuta, a nisam bila pripremljena na tako nešto jer nije bilo razloga da očekujem sve što se u novinama moglo pročitati - kaže Nataša.
- Potom mi je bilo potrebno vreme da sagledam stvari i nazovem ih pravim imenom, da se konsultujem sa najbližima. Medijski linč je počeo dok sam bila na letovanju u Poreču pa iako su me neki iz mog okruženja nagovarali da se što pre vratim i kažem bilo šta, prvi put sam odlučila da poslušam samo sebe i ono što mi srce kaže. A to je da ne radim ništa zbog čega bi me osuđivali, i to je jedina istina. Inače, nikada u životu ne radim ono što se od mene očekuje, već što osećam da treba, pa makar tada bila sama i makar nemala podršku bukvalno ni svojih najbližih.
Kako sada, po povratku u Srbiju, podnosite osporavanja u medijima?
- Lakše podnosim pritisak medija nego činjenicu da sam shvatila koliko je mržnje i negativne energije čovek sposoban da usmeri ka nekome, a da se pri tom ne zapita ono osnovno, a to je šta je istina. Tek kada znaš istinu, možeš da imaš stav o nečemu. Teško podnosim mržnju i negativnu energiju koju ka meni usmeravaju ljudi koji o meni sude, a da me ni ne poznaju. A takvih je mnogo. Mediji često serviraju ono što ocene da bi narod hteo da čuje, a ljudima je, nažalost, uvek atraktivniji nečiji pad, nesreća i neuspeh i ono što je negativno od nečega što je lepo.
Koliko ima istine u novinskim napisima da ste u vezi sa albanskim tajkunom Ćazimom Osmanijem?
- Muzika je moj posao i način mog života. Mnogo putujem, upoznajem mnogo ljudi. Kada ih upoznajem i provodim mnogo vremena sa njima, nikada ih ne pitam koje su nacionalnosti, niti im postavljam pitanja koja smatram nepristojnim, pa je tako bilo i ovog puta. Otišla sam na odmor sa prijateljima koji su insistirali da idem sa njima, bilo mi je lepo i žao mi je što su fenomenalni ljudi zbog mene doživljavali neprijatne stvari.
To što sam nekoga upoznala i družim se sa njim ne mora automatski da znači da sam sa njim u emotivnoj vezi kao što se to predstavlja. U mom emotivnom životu posle razvoda se nije ništa dogodilo.
Verovatno da su se poklopile stvari koje su interesantne i intrigantne ljudima, a pogotovo medijima, a to je da je reč o čoveku druge nacionalnosti o kome kolaju različite priče. Ja zaista o ljudima ne sudim po tome šta neko o njima kaže ili po onome šta pročitam u tabloidima, već formiram svoje mišljenje o čoveku samo na osnovu vremena koje provedemo zajedno. Imam utisak da se u medijima govori o nekom drugom čoveku koga ja ne poznajem.
Kako ste se upoznali?
- Imamo zajedničke prijatelje. Stalno smo izlazili, proveli smo petnaest lepih dana, svi zajedno.
Pisalo se da ste mnogo vremena provodili na njegovoj jahti.
- Normalno je da, ako su ti ljudi bili naši domaćini, idemo u restorane i ostala mesta koje oni rado posećuju. U Poreču ne znam nikoga i bilo je normalno da oni kao domaćini meni i mojim drugaricama priušte božanstveno vreme. Žao mi je što se cela priča koja je zdrava i lepa pretvorila u totalnu agoniju koja ide i na moju i na njegovu štetu. Posmatrana iz drugog ugla, cela ta priča je mogla da bude lepa. Upoznala sam mnogo Hrvata, nekoliko muslimana i Albanaca, drugarice i ja smo Srpkinje, i provele smo dve fenomenalne nedelje družeći se. Do trenutka kada su novine to napisale nisam znala ko je koje nacionalnosti u tom društvu. I zato sam malo tužna i prilično razočarana primitivnim razmišljanjem pojedinih ljudi.
Moglo se pročitati da vas obasipa poklonima i komadima nakita koji vrede čitavo bogatstvo.
- Od muškarca mi sem ljubavi nikada ništa nije bilo potrebno. Ne znam da li sam nekada dobila i parfem. To su ogromne predrasude i dezinformacije o meni. Nema govora ni o kakvim komadima skupog kaita. Svako ko me poznaje zna da nemam ni skupe torbe ni skupe cipele, sve skupo što imam za scenu mi je kao uniforma. Da se ne bavim ovim zanimanjem, večno bih šetala u beloj majici i iscepanim farmerkama. Žena sam koja je satkana od ljubavi i sve što je fasada meni nije interesantno. Kada je reč o nakitu, svako ko me poznaje zna da nosim jedino prsten, koji je specifično napravljen jer moja koža je alergična na nakit, i dva dijamanta u ušima koje moram da nosim, jer na taj način čuvam mesto za minđuše koje stavljam za potrebe snimanja.
Ove godine ste sebi priuštili dvoipomesečno letovanje koje ste započeli odlaskom sa kćerkom Hanom na Sveti Stefan.
- Izbegavam deo Crne Gore u kojem je gužva, pa je Sveti Stefan u predsezoni bio idealan za mene i Hanu. Tamo smo bile deset dana, fantastično smo se provele i sve sam njoj podredila. Imala je malih zdravstvenih problema, alergije i gledala sam da joj bude bolje. Posle smo otišle na Zlatibor sa mojom majkom i dadiljom.
Posle Crne Gore ste kratko boravili na Zlatiboru pa ste sa sestrom otišli na Ibicu.
- Svega dva dana pred polazak odlučile smo da to bude Ibica zato što su naši prijatelji bili tamo i preneli su nam fenomenalne utiske. Pitala sam Kristinu da li ima slobodnih deset dana i kada mi je potvrdno odgovorila, otišla sam i uplatila najbolji hotel. Jedan od razloga što sam odlučila da posle Crne Gore odem u inostranstvo je što zbog paparaca odmor na Svetom Stefanu nije bio onakav kakav sam planirala. Ali ja uživam u svojoj popularnosti i nisam rob svog posla, kroz sve ovo se dobro zabavljam. Onog trenutka kada budem prestala da uživam svom radu verovatno ću i prestati da pevam.
Ibica je poznata po provodu.
- To je Kristinin i moj najbolji provod u životu. Odsele smo u hotelu koji je otvoren ove godine i u kome gostuju najbolji svetski didžejevi. Tamo su žurke dvadeset četiri časa. Doručak se služi u jedan posle podne, hotel je na plaži, a ispred moje sobe bio je stejdž na kojem je gostovao Dejvid Geta. Žurke su počinjale od pet po podne i trajale su do kasno u noća. To je bila jedna devojačka egzibicija i zbog fantastičnih utisaka sam odlučila da svoj trideset prvi rođendan provedem sa drugaricama upravo na Ibici, da budemo na zatvaranju, jer su tada najspektakularnije žurke.
Ovog leta vam je posle bure oko razvoda duži odmor verovatno bio preko potreban?
- Nekome prija da novac potroši na cipele, neko voli torbe, neko nakit, a ja nisam rob svog zanimanja niti novca koji sama zarađujem. Volim putovanja, ali nisam od onih osoba koje svoje fotografije stalno šalju, nemam fejsbuk gde bih ih kačila i hvalila se. Volim da živim svoj život koji je lep i veoma sadržajan. Bolje da je takav, a da se u javnosti spekuliše drugačije, nego da se slikam na nekim mestima, a da sam zapravo hronično nesrećna i da se ljudima predstavljam drugačija nego što jesam. Ja sam žena koja zna da se zabavi. Hana mi je najvažnija od svega, a posle toga mi je bitno da živim život punim plućima.
Da li je takav način života uticao na pojavu nerazumevanja okoline?
- Možda, ali ljudi uvek žele da vide ono što im je lakše da vidi. Dok su druga deca radila neke stvari koje su normalne za taj period, ja sam putovala sa mamom po dečjim festivalima. Kada su moje drugarice u srednjoj školi izlazile, ja sam sedela u studiju kod Joce Adamova i snimala svoj prvi album koji nikada nije ugledao svetlost dana. Ceo život uložila sam u to da budem ono što danas jesam i nadam se da ću to tek biti još niz godina. Najvažnije je dugo trajati. Podnela sam mnoge žrtve, odricala se da bih imala sadašnji status i fanove. Ljudima je lakše da kažu da je to poklonjeno i da budu gnevni zato što neko zna da živi i ima mogućnost za to. Ne vidim ništa loše u tome što trošim novac kako hoću, jer sam ga sama zaradila i sama biram svoj životni put, a on je takav da mi je moje dete najvažnije, da je srećna i lepo vaspitana devojčica.
Kada živite takvim tempom, pomislite li da vam je koža tesna?
- Meni je koža tesna otkad znam za sebe i ponekad ne znam šta ću od energije. Moji prijatelji i poznanici često ne mogu da poveruju koliko energije ima u meni. Neke prijateljice se pitaju kada spavam. Moj duh je takav. Sve ide iz glave. Malo spavam, tri-četiri sata dnevno, nekada i manje, što se na meni nikada ne primeti. Znam da spojim nekoliko dana, a da spavam samo po deset minuta, jer spavanje mi deluje kao gubljenje vremena. Bojim se da ću propustiti neke genijalne trenutke koji mi se događaju svakog dana.
Možda se hiperaktivnost i želja za putovanjima i dobrim provodom može pripisati tome što vam je to u detinjstvu bilo uskraćeno?
- Rođena sam u porodici u kojoj je stil života bio sličan ovome kakav je sada moj. Sestre i ja smo i dok smo bile male mnogo putovale sa roditeljima, tako da sada ne nadoknađujem nešto što nisam imala. Takva sam otkad znam za sebe. Moji prijatelji često kažu da imam mušku energiju i način života, a da sam zarobljena u telu žene. Možda je to istina i tim stvarima sada učim Hanu. Naučila sam je, i nadam se da će to kasnije shvatiti, da su dve najvažnije stvari u životu ljubav i sloboda. Nekada ni sama ne znam da li mi je to usud ili nagrada. Kada sagledate moj život, on je pun uspona, padova i velikih tuga. Ali nema sreće ako ne osetite i veliku tugu. Rođena sam za velike stvari, pa tako i za velike tuge. Ipak, mislim da sam rođena pod srećnom zvezdom.
Kako se borite sa tugama i šta vam daje snagu da ih prevazilazite?
- Ponekad mislim da su mi te tuge i potrebne. Svako ko se bavi nekom vrstom umetnosti mora da bude senzitivna i emotivna osoba. Najveći dar od Boga je da iza sebe ostaviš nešto što si napravio, a iza mene će ostati moja muzika koja se nekome dopada, a nekome ne, ali ću definitivno ostaviti nešto. Za takva dela su potrebne velike tuge. Kojeg god velikog umetnika da gledate nikada ga nećete čuti da priča o svom fenomenalnom životu. Dakle, privilegovana sam zato što u svom životu imam velikih ljubavi i velikih tuga. Otac i bivši suprug su bili sportisti. To su dva muškarca koja su meni kao ženi dali veliki pečat i uvek kažu da je najvažnije u sportu poraz i pobedu doživljavati na isti način. Dugo nisam to mogla da shvatim, ali kada sam taj model preslikala na svoj život, shvatila sam da to zaista jeste najveći uspeh i da na sebi treba dosta raditi. Idelano bi bilo kada bi ljudi svoju negativnu energiju, umesto da je usmeravaju ka drugima, koristili za rad na sebi. Sve tuge koje preživljavam uvek iskoristima, ako nizašta drugo onda za umetnost. Nažalost, lakše je da sakriveni iza računara odaju svoje emocije i loše misli i da se kriju iza lažnog identiteta, a ja sam drugačija.
Koji je omer tih negativnih stvari i tuga i radosti u vašem životu?
- Bore se dovoljno dugo zato što su podjednako zastupljene. To je moj put i mislim da sam privilegovana žena. Gledajući živote ljudi iz moje okoline, ne bih se menjala sa njima. Iz svega sam izvlačila pouke i možda bih sada samo u nekim situacijama pametnije odreagovala na neke stvari.
Šta biste iz ove perspektive najradije menjali u svojoj prošlosti?
- Ne bih tako otvoreno davala srce na dlanu jer sam bezbroj puta bila ranjavana. Pojedini mediji me prave drugačijom nego što jesam. Predstavljena sam kao fatalna žena koja vrlo taktizirano pristupa ljubavnim odnosima, a ja sam drugačija. U životu su me uglavnom povređivali muškarci koje sam volela.
I pored toga reklo bi se da niste izgubili veru u ljubav?
- Kada bih izgubila veru u ljubav, izgubila bih veru u sebe i život. Žena sam kojoj je ljubav centralna tema u životu. Moram voleti u životu. U krajnjem slučaju bavim se zanimanjem koje je povezano sa celom ovom pričom, a to je da dajem ljudima svoju ljubav, energiju i muziku, i toliko je bezuslovno dajem da ne očekujem da mi bude uzvraćena. Ali na svu sreću, toliko je ljudi koji mi uzvraćaju pozitivnu energiju, toliko je žena i devojaka koje u meni vide nekog ko čini sve one stvari koje bi one volele, ali ne bi smele, i zbog toga sam srećna.
Da li vam se dešavalo da vam priđe neko od fanova i kaže vam da ste mu u nekom trenutku života bili podstrek?
- Dobijam pisma i fotografije od fanova i ljudi koji me poštuju, što mi daje takvu snagu kojom bih mogla da nadjačam sve što je loše. Natpisi koji se o meni ovih dana pojavljuju ne mogu biti toliko zli koliko mi možemo da damo ljubavi i budemo dobri.
Smatrate li sebe fatalnom ženom?
- Najfatalnija sam za sebe.
A za muškarce?
- Nisam fatalna za muškarce nego umem da volim kao nijedna.
Da li su tačne spekulacije da ste zbog Osmanija iskomplikovali odnose sa roditeljima?
- Medijski linč kroz koji prolazim poslednjih nedelja retko ko bi preživeo na način na koji preživljavam ja i normalno je da je mojim roditeljima koji me pored sestara najviše vole, teško zbog situacije kroz koju prolazim, a najmanje sam za to kriva. Naravno da im ne može biti svejedno kada vide da sam nervozna i tužna, da mi posle ozbiljnih životnih lomova, od nesreće, razvoda i svega ostalog, mediji nisu dali da udahnem nego su odmah počeli sa novim napadima. Roditelji sve ovo podnose teže od mene. Meni je lakše da se ja borim sa tim problemom nego da gledam tužne i zabrinute one koje najviše volim.
Znači nema istine da su ljuti na vas i da ste iskomplikovali odnose?
- Moja majka ne pripada mom svetu. Ona ne može da shvati da neko može da radi ono što sada rade meni, a da u tome nema ni trunke istine. Normalno je da je zbog toga potrešena. Ona je od onih ljudi koji veruji onome što pročitaju u novinama. Već deset godina vodimo iste razgovore, da nije važno šta piše, nego šta je istina koja onu zna. Ona drugačije gleda na te stvari, sve doživljava emotivno, a pogotovo ono što se meni dešava. Do moje tridesete godine proživela sam više toga nego neko celog života.
Na koji način bi te opisali sadašnji trenutak svog života, koliko ste srećni i zadovoljni?
- Ovo će možda zvučiti kao fraza, ali vi šaljete signal Bogu i privlačite ono što u suštini želite da proživite. U svakom trenutku proživljavam najčarobniji momenat.
Posle bure sa Danilom u vezi sa razvodom, izgleda da ste vas dvoje ipak uspeli da ostvarite razuman i prijateljski odnos.
- Kada je dvoje ljudi povređeno i kada ih pri tome jako bole te rane, pa ih još i sa strane nagrizaju oni koji nemaju dobre namere i kao psa na psa huškaju, teško je ostati stabilan i ne podleći stvarima koje se u tom trenutku izgledaju kao lakši put. Ali kada u jednom trenutku shvataš da grizeš onoga ko je tvoj čovek, tada se dešavaju promene, kao što su se desile kod Danila i mene, a to je da smo shvatili da mi uvek treba da budemo na istoj strani, a ne da se borimo jedan protiv drugog. Onog momenta kada su nas ostavili svi na miru, i on i ja smo stali na istu stranu. I bez obzira što smo razvedeni on je uvek moj prvi čovek, kao što sam ja njegov, prvenstveno zbog toga što imamo čoveka koji je važniji i od mene i njega, a to je naša Hana koju najviše volimo. Bez obzira što nismo u braku, ne postoji čovek kome želim veću sreću nego što želim njemu. Danilo je divan otac, bio je divan muž i sada je najbolji bivši muž na svetu.
Kada je nedavno najavljeno Danilovo gostovanje u jednoj emisiji, mnogi su očekivali da će negativno govoriti o vama, a desilo se suprotno. Da li ste bili sigurni da će njegove izjave o vama biti krajnje pozitivne?
- Nisam ni znala da će ići u tu emisiju. Meni je važno ono što je istina i kako mi funkcionišemo, a ne kako će mediji to da predstave. Ne zanima me šta će da pišu, važno mi je da lepo živim. Kada je o Danilu reč verujem da on nikada nije rekao ništa ružno za mene, jer za to nije imao razloga. Još verujem da je posle našeg razlaza u trenutku slabosti bio izmanipulisan od strane ljudi koji su zloupotrebili njegovu slabost i ranjivost.

Intervju: Saša Tošić

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +