Slavimir Stojanović: Uz ljubav naviru ideje || Hello Magazin!

Slavimir Stojanović, poznati beogradski dizajner, bogatu karijeru započeo je već u šesnaestoj godini. Umetnik je do sada dobio preko tri stotine svetskih nagrada i priznanja iz domena grafičkog dizajna i advertajzinga. Njegovi projekti su deo kolekcija svetskih muzeja, poput Centra „Pompidu“ u Parizu, Muzeja umetnosti i reklame u Hamburgu, Muzeja plakata u Varšavi. O njegovom radu pisali su brojni svetski časopisi, a pre deset godina pokrenuo je „Futro“, kreativni servis, firmu koja se bavila dizajn projektima. Otvorio je dve kompanije, u Ljubljani i u Beogradu. Posle rada i boravka u Njujorku, odlučio je da se za stalno nastani u prestonici Srbije.
- Tada sam se skrasio u svakom smislu. Pre četiri godine pronašao sam ljubav svog života Olju i dobio i kćerku Nađu. Sa Oljom sam se poznavao ranije, bili smo mladi kada smo se zabavljali pre mog odlaska u inostranstvo. Posle ponovnog susreta smo zrelo ušli u odnose i posle šest meseci smo se venčali, i ubrzo dobili kćerku koja sada ima dve i po godine - na početku razgovora kaže talentovani umetnik koji će svoje brojne radove izložiti u Kulturnom centru Srbije u Parizu 10. septembra. Ovog leta svetski proslavljen dizajner je radio, ali je našao vremena da kćerku odvede na porodični odmor u Turskoj, gde ju je učio plivanju.
- Mnogo sam vremena utrošio pripremajući se za izložbu „Futro“ u Parizu, tako da nisam mogao da odem na još neko letovanje. „Futro“, što znači „Future Retro“, ostao je autorski brend i deo mog umetničkog pseudonima - Slavimir Futro. Inače, supruga i ja nemamo inače mnogo slobodnog vremena jer oboje imamo menadžerske poslove u okviru naših radnih mesta. Ponosan sam ne njene uspehe, ona se bavi PR-om.Ipak , dovijamo se na razne načine što se tiče poslova i brige o kćerkici. Imamo sreće da predivna gospođa Sonja čuva Nađu. Ostao sam bez majke dve nedelje pre nego što se rodila naša kćerka, i bilo je neminovno da nađemo nekog za čuvanje deteta. Tu su, naravno i Oljina majka i sestra koje nam pomažu kada god mogu - iskren je atraktivni četrdesetdvogodišnjak koji sa suprugom planira da Nađu prvog dana septembra upiše u jaslice.
- Mnogo smo joj posvećeni, i to se vidi. Dete je konstantno nasmejano. Fizički liči na oboje. Na mene je jako ličila kada se rodila, a sada sve više potseća na majku, na moju veliku radost. Nađa po ceo dan crta, tako da ima jaku kreativnu crtu. To me raduje jer znam šta sve mogu da je naučim. Ja nisam u njenom dobu bio toliko zainteresovan za crtanje. Inače, dobijanjem kćerke i nalaženjem prave ljubavi našao sam balans i fokus za sve, i za svoju kreativnost. Ranije sam se gubio u izmaglici ideja i nepreciznih misli. Daleko sam bolji i uspešniji u svom poslu, ali ono što je najvažnije, i kao čovek - kaže poznati Beograđanin koji se u mladosti bavio atletikom, a danas igra fudbal nekoliko puta nedeljno.
- Povredio sam se pa ne igram dva meseca, jer mi je pukao ligament. Trebalo je gips da nosim pet nedelja ali sam se „izvukao“ terapijama. Volim sport i bez toga ne bih mogao ovoliko da radim. Komercijalni deo „Futro“ agencije se pretočio u „Designis“, i u partnerstvu sam sa Ivanom Stankovićem, vlasnikom advertajzing agencije „Communis“- kaže svestrani umetnik koji i danas voli da zaigra u noćnom klubu. Nekada je imao plesnu grupu koja se bavila brejkdensom.
- Osamdesetih je ples zapravo bio moj prvi javni istup. Dizajn mi se „desio“ posle toga. Dugo sam mislio da ću profesionalno da se bavim plesom. Na mom sajtu može da se vidi segment mog plesa, koji je neozbiljan, ali se po tome može naslutiti šta stalno mogu da uradim s telom uz muziku. Sada nameravam da se snimim kako đuskam, da napravim dobar snimak, i da to prikažem na izložbi u Parizu 10. septembra - kroz osmeh završava harizmatični umetnik.

Piše: Nadežda Jokić