Ivana Berendika: Putovanja kao životna strast || Hello Magazin!

Kada je Ivana Berendika, Beograđanka sa uspešnom inostranom manekenskom karijerom, pre šest godina na bajkovitom venčanju na Bahamima izgovorila sudbonosno „da“ američkom biznismenu Tomasu Jermoluku, mogla je samo da nasluti koliko će se njihova ljubav i zajednička interesovanja razviti u skladan i nežan odnos koji supružnici imaju. Nekadašnja članica grupe „Models“ i jedan od osnivača internet pretraživača „Gugl“ vode vrlo zanimljiv i ispunjen život, protkan dinamičnim putovanjima, druženjem sa prijateljima iz celog sveta i čudesnim interesovanjima. Njihova bračna harmonija i sreća su očigledni, a uspešni supružnici dele istu strast prema putovanjima, te su gotovo uvek u pokretu.
Lepa brineta sa stalnom adresom u Njujorku fascinirana je Azijom, posebno jogom i meditacijom. Ivana je posle venčanja sa suprugom najpre živela u Majamiju, da bi se potom preselila u Njujork, jer je želela da studira na tamošnjem fakultetu za dizajn. Tomas ju je u toj odluci podržao, i za nekoliko meseci ona se upisala na jedan od najpoznatijih američkih koledža za dizajn. U međuvremenu, osim putovanjima, bila je zaražena još jednim strasnim interesovanjem - fotografijom. Na proputovanjima je iz hobija počela da fotografiše sve što joj se učinilo zanimljivim, a njene fotografije „pričaju“ najzanimljivije priče o drugačijim kulturama koje je sa radošću upoznavala.
- Putovanja su nešto čime sam bila fascinirana otkako znam za sebe, tako da sam još kao devojčica maštala da postanem stjuardesa kako bih što više putovala. Imala sam sreće da nađem partnera koji u putovanjima uživa koliko i ja - kroz osmeh otpočinje razgovor za magazin „Hello!“ zanosna Ivana, koja blista od zadovoljstva dok govori o interesovanjima koja deli sa Tomasom.
Kako odlučite gde ćete putovati?
- Na početku svake godine uzmemo kalendar i beležimo gde bismo voleli da idemo i šta bismo želeli da vidimo. Potom Tomas počne da planira detalje putovanja, a ja to pregledam i ponešto dodam ili oduzmem. U početku sam pokušavala da učestvujem u organizaciji, ali sam ubrzo odustala jer on to najbolje radi. Svaki dan nam je isplaniran do najsitnijih detalja.
Počeli ste da se bavite fotografijom. Šta najradije beležite vašim objektivom?
- Fotografijom se bavim iz hobija. Počela sam da slikam jer je to jedini način da se prisetim svih divnih trenutaka koje sam proživela. Mnogo toga se događa, a moja memorija nije baš najbolja. Šalu na stranu, najviše volim da fotografišem portrete. Bore i oči ljudi mi kažu više o nekoj zemlji nego bilo šta drugo.
Volite li da putujete sami, samo sa suprugom ili u društvu prijatelja?
- Obično putujemo sami. Većina naših prijatelja zbog posla ili obaveza oko dece ne može da izdvoji dve-tri nedelje za putovanje. Pored toga, na našim putovanjima nema odmora. Svaka dva, tri dana smo u novom gradu. Prošle godine je naš obilazak Vijetnama, Kambodže i Burme trajao dvadeset četiri dana tokom kojih smo promenili sedamnaest letova. To nam je trenutni rekord.
Da li često obilazite zemlje trećeg sveta?
- Ne idemo samo u zemlje trećeg sveta, mada su mi one interesantnije od drugih destinacija. Bitno je napraviti dobar miks. Šalu na stranu, na prošlom letovanju sam pravo sa jahte u Sen Tropeu sa nekoliko drugarica otišla na Tibet. Tamo smo provele tri nedelje spavajući u šatoru ili tamošnjim kućicama koje nazivaju čajnim. Najinteresantnije je bilo kada je jednog dana toliko padala kiša da nismo mogle da postavimo šatore. Posle nekoliko sati lutanja, našle smo nomade kod kojih smo provele noć. To nikada neću zaboraviti.
Bavite se jogom i meditacijom?
- Azija zauzima posebno mesto u mom životu. Ne samo zato što je taj kontinent bio važan u mojoj manekenskoj karijeri već sam na njemu, što je mnogo značajnije, pronašla jogu i meditaciju. To je ono što mi pruža mir i stabilnost koje niko ne može da mi oduzme. Sve je krenulo od kundalini joge, da bih pre nekoliko meseci došla u kontakt sa tao masterom, odnosno učiteljem, i od tada praktikujem taoizam. To je filozofska i religiozna tradicija, sa fokusom na kosmosu, poznata u narodu istočne Azije i postoji već dve i po hiljade godina.
Koji su najlepši trenuci koje ste doživeli na putovanjima?
- Ima ih mnogo. Krstarenje Nilom, migracija gnuova i antilopa u Tanzaniji, vožnja balonom u Baganu, izlazak sunca na Borobuduru sa aktivnim vulkanom u pozadini i zvukom jutarnje molitve iz džamija i budističkih manastira. Zalazak sunca na ostrvu Neker, koje je vlasništvo Britanca ser Ričarda Bransona, poznatog po izdavačkoj kući „Virgin“. Ipak, možda je najlepši trenutak od svega bio kada sam ronila sa jednom vrstom kita. Bio je težak oko četrdeset hiljada kilograma i dug šesnaest metara. Našla sam se na pet metara od njega i tako provela više od pola sata pod vodom. Nije postojao nikakav strah, nisam bila svesna šta se dešava. To se desilo blizu Dominikanske Republike gde svakog februara stotine kitova dolazi da bi na svet doneli mladunce.
Kako provodite ovo leto?
- Prošlog meseca smo bili u Berlinu. Oduševila sam se arhitekturom i galerijama postmoderne. Odatle smo otišli u Pariz na fantastičan događaj u Luvru, gde je prvi put otvoren apartman Napoleona III. Tu smo proslavili godišnjicu braka. Put smo završili u Poizitanu u Italiji, koji je po meni najromantičniji grad na svetu.
Da li vašeg ljubimca, maltezera Atilu, uvek vodite sa sobom?
- Atilu vodimo gde god možemo, ali uglavnom kada putujemo po Evropi. Ta putovanja su drugačija. U evropskim zemljama smo uvek u društvu prijatelja i na poznatoj teritoriji.
Šta je najbitnije za skladan brak?
- Poštovanje i komunikacija su ključni. Najvažnije od svega je da svako zadrži nešto što je samo njegovo. Nije bitno šta je to, posao ili hobi. Primera radi, svake godine barem nekoliko puta Tomas ide na pecanje ili golf sa svojim društvom, dok ja obično završim u asramu, hramu meditacije, ili na skijanju sa drugaricama.
Da li vas Tomas u svemu podržava?
- Kada sam odlučila da se iz Majamija preselimo u Njujork kako bih studirala na koledžu dizajna „Parsons“, apsolutno me je podržao. U roku od nekoliko meseci krenula sam na fakultet. Inače, na fakultetu boravim samo šest meseci godišnje da Tomasa ne bih potpuno zapostavila. Studiram dva programa u isto vreme - modni i unutrašnji dizajn.
Gde se najčešće viđate sa roditeljima?
- Njih obično viđam u Americi, jer retko dolazim u Beograd.
Pitaju li vas najbliži kada ćete se ostvariti kao majka?
- Svi od mene očekuju nešto u vezi s tim, ali ja ništa ne radim zato što neko misli da mi je vreme za to. Neke devojčice se rode i maštaju o danu kada će biti majke. Nisam bila jedna od njih. Šalu na stranu, ako mi se materinski instinkt javi u pedesetoj, kada više ne budem mogla da imam decu, usvojiću mališana i učiniti dobro delo. Verujem u jutarnje buđenje sa osmehom na licu, šta god da ga je izazavalo.
Koja je vaša životna želja, plan i moto?
- Želim da napravim razliku u bilo čemu, a životni plan je da plan ne postoji - živim u momentu. Moj životni moto ne može da se prevede sa engleskog: „Life isn't about finding yourself, life is about creating yourself“.