Ekskluzivno: Vudi Alen govori o ljubavi i snimanju filma "Ponoć u Parizu" || Hello Magazin!

Novi film Vudija Alena “Ponoć u Parizu” otvorio je šezdeset četvrti filmski festival u Kanu. Pojavljivanje kontroverznog reditelja na prestižnoj evropskoj filmskoj smoti zasenilo je dolazak ostalih svetskih zvezda poput Anđeline Džoli, Breda Pita, Šona Pena, Penelope Kruz, Selme Hajak i plejade slavnih holivudskih imena. Pred projekciju kojom je otvoren ovogodišnji “Kanski festival”, crvenim tepihom prošetao je Vudi Alen u pratnji četrdesetjednogodišnje supruge Sun Ji Previn. Film “Ponoć u Parizu” romantična je komedija o porodici i mladom paru koji iz Amerike dolazi u Francusku zbog posla. Opčinjeni Parizom, ali svako iz svog ugla, ni ne slute da će im susret sa prijateljima iz detinjstva promeniti život i možda ih zauvek razdvojiti. Ona biva opčinjena intelektualcem i stručnjakom za umetničke predmete Polom, koga tumači slavni Majkl Šin, dok Gil posle ponoći, udarom kazaljke na satu, upoznaje idole “zlatnog doba Pariza” poput Hemingveja, Pikasa, Dalija, koji ga upoznaju sa gradom svetlosti dvadesetih godina prošlog veka. Ovo je drugi film sedamdesetšestogodišnjeg reditelja o francuskoj prestonici posle ostvarenja ”Svako može reći volim te”.
Kako ste došli na ideju za ovakav scenario?
- Još dok sam snimao prethodni film u Parizu poželeo sam da opet uradim film o tom gradu. Ali najteže je naći ideju. To može da traje mesecima i godinama. Sedite za stolicom, mozgate i ništa. I onda, kada se sve kockice slože, ide kao “po loju”. Za šest nedelja sam sve završio. Najteži je rad koji prethodi pisanju scenarija.
U filmu ste nam predstavili najveće umetnike dvadesetih godina: Hemingveja, Pikasa, Dalija. Kako ste odlučili da baš njih prikažete, a ne neke druge?
- Kada kažete Pariz i “zlatno doba”, svi znaju za njih, za Matisa, Dalija, Pikasa, oni su legende. Možda sam mogao još nekog da ubacim, alieto tako se potrefilo.
Kada biste mogli da birate, koga biste voleli da sretnete u ponoć i gde?
- Frojda i tražio bih mu da mi vrati pare.
Pisali ste o ljubavi u Barseloni, sada u Parizu. Da li vas još neki grad inspiriše?
- Može da me inspiriše svaki grad. Ja ne volim države, već gradove. Volim Njujork, Pariz, London... Kada stvaram film, želim da i gledaoci osete dušu tog grada, a ne samo da grad bude tamo negde. Želim da oni žive sa njim, a ne da se samo priča o Rimu, a Rim bude tamo negde, ni ne vidim ga. U svakom gradu tražim njegovu energiju i dušu.
Mnogo se pisalo o pojavljivanju Karle Bruni u vašem filmu, kako ste je izabrali?
- Bio sam sa njom i njenim suprugom. Ona je lepa, harizmatična, prijatna i pomislio sam kako bi njen personaliti bio sjajan za ekran. Pitao sam je da li ima ambicije da glumi. Ona mi je odgovorila da su joj ambicije s tim u vezi zanemarljive, pošto je veoma zauzeta. Ali da bi volela da radi sa mnom jer bi želela da to pokaže svojim unucima. I tada sam joj rekao da za nju imam savršenu ulogu, koju će snimati samo dva dana, i u kojoj će biti vodič muzeja u Versaju.
Da li volite moderan ili stari Pariz? I šta bi bilo vaše “zlatno doba?
- Ako bih mogao da ga posetim, ali samo na jedan dan, a ne da se zaglavim u vremenu, onda bih otišao tamo gde je želeo da to bude bel epok Pariza. Oduševljava me ta arhitektura, prozori, vrtovi, vrata na kućama, podzemni prolazi i svi sjajni umetnici koji su živeli tamo.

Vaš junak Gil, koga tumači Oven Vilson, srodnu dušu nalazi baš po kiši u Parizu. Je li grad svetlosti zaista najlepši kada pada kiša?
- Jeste, ali to morate osetiti i biti u Parizu sa srodnom dušom ili je baš tamo naći.
Kakva je bila vaša saradnja sa Ovenom?
- On je sjajan čovek i komičar, rođen je da bude glumac. Toliko je spontan, sa brzim dosetkama, da nije bili potrebe da ga mnogo usmeravam tokom snimanja. On je prava kombinacija starog i novog vremena, pravi muški heroj koji izgleda kao da je došao iz “starih ratnih filmova”, a ima sve što žene i danas vole.Intervju: Biljana Obradović