Maja Nikolić tvrdi da se ne plaši ni za sebe ni za svoju decu i poručuje kako će učiniti sve da ne izgubi starateljstvo nad mlađim sinom || Hello Magazin!

Poslednjih deset dana pevačici Maji Nikolić život se promenio iz korena. Otkako je izbačena iz rijaliti-programa „Dvor“ svakodnevno se pojavljuju novinski tekstovi o njoj, a zbog svojih antisemitskih izjava u rijalitiju čak šest puta pojavila se u informativnoj emisiji „Dnevnik“. Sa svim nedaćama koje su je zadesile hrabro se bori, a najveća briga su joj dva sina, četvorogodišnji Lazar i četrnaestogodišnji Novak.
Dok pevačicin stariji sin teško preživljava sve što se dešava i suočava se sa raznim negativnim komentarima o svojoj majci, od čega Maja pokušava da ga zaštiti, mlađi ne shvata šta se dešava. Sa njim Maja ima druge brige, jer već godinu dana sa bivšim suprugom Vukom Kandićem vodi sudski spor o starateljstvu nad njim.

Antisemitske izjave koje je izrekla zajedno sa pevačem Milošem Bojanićem u živom prenosu rijalitija „Dvor“ skupo su je koštale. Izgubila je honorar zbog kojeg je i prihvatila učešće u emisiji, i sada svima mora da objašnjava da je pogrešno interpretirana i da nikoga ne mrzi.

- Nikada nisam rekla da mrzim i ne poštujem bilo koji narod ili ljude bilo koje veroispovesti. Pojedini mediji su izvukli i samo delimično preneli moju izjavu koja je dobila drugačiju konotaciju od onoga što sam zaista rekla. U svakom narodu ima dobrih i loših ljudi. Moja rečenica „ne volim Jevreje“ odnosi se na situaciju koju smo svi preživeli za vreme agresije Natoa, a pod tim nisam podrazumevala jevrejski narod u celini, već samo one koji su donosili odluku o bombardovanju naše zemlje. Želim da kažem da je moj patriotizam veliki, ali da nikada nisam bila šovinista i da nisam vaspitavana da mrzim. Žao mi je zbog neprijatnosti koju su pretrpeli Jevreji u Srbiji zbog ovako loše interpretirane izjave, ali ću takođe uraditi sve da nadoknadim moralnu štetu koju su mi naneli pojedini mediji zbog konteksta u koji su stavili moju izjavu - kaže na početku razgovora Maja.

Kajete li se posle svega što ste pristali da budete učesnik rijalitija „Dvor“?

- Zaista mi je cela ova priča smešna. Ne mogu da verujem da je Maja Nikolić u Srbiji postala problem broj jedan. To što sam izgovorila nije rasni govor mržnje. U svojoj zemlji imam puno pravo da kažem koga volim, a koga ne. Ne kajem se što sam bila na „Dvoru“. Iz celog sveta mi stižu mejlovi podrške. Nisam ni sanjala da ću ovoliko dobiti na popularnosti. Mislim da bih posle svega mogla da napunim „Arenu“. Dobila sam naslovnih strana kao nikada do sada i šest puta sam pored Gadafija u „Dnevniku“ bila glavna vest. Hvala svima koji su mi napravili ovako dobru kampanju.

Šta vas je motivisalo da ponovo učestvujete u jednom rijalitiju?

- U „Dvor“ sam ušla isključivo zbog honorara i smatram da je nepravedno da ostanem bez njega. Novac mi je potreban da bih izdržavala svoja dva sina, jer ne dobijam alimentaciju. Takođe izdržavam i majku, koja je razvedena i nema svoju kuću, a kupila sam i stan na Vidikovcu od pedeset sedam kvadrata.

Zar niste izgubili starateljstvo nad mlađim sinom Lazarom koga ste rodili u braku sa Vukom Kandićem?

- Ta priča je neistinita. Laž koju je izrekla majka mog bivšeg supruga mora biti kažnjena tužbom. Ta žena će sve svoje izjave morati da objasni na sudu. Od njenog sina razvedena sam već tri godine i o tome nije javno pričala sve dok nisam ušla u „Dvor“. Iskoristila je to što sam bila u izolaciji i što nisam imala mogućnost da se branim da bi me optužila. Treba da je bude sramota, jer ona je ipak baka mom detetu. Inače, nju sam videla samo pet puta u životu. Tokom mog i Vukovog šestogodišnjeg boravka u Americi nijednom nas nije posetila. Meni mog Lazara niko ne može da oduzme. On ima četiri godine i svi dobro znaju da po zakonu dete do svoje osamnaeste godine pripada majci, sem ako ona ima karton u psihijatrijskoj ustanovi, bavi se najstarijim zanatom na svetu ili je ovisnik, nema primanja i krov nad glavom. Srećom, ne spadam ni u jednu kategoriju. Imam svoj stan koji sam kupila na kredit i redovna primanja tako da ne postoji osnov da mi oduzmu dete.

Hoćete da kažete da Lazar živi sa vama?

- Prava istina je da je posle mog izlaska iz „Farme“ moj bivši suprug podneo tužbu u kojoj zahteva starateljstvo nad sinom. Iskoristio je to što sam sto dana bila u rijalitiju. To je bio prvi put da sam tako dugo bila odvojena od svoje dece. Od Lazara se do tada nisam odvajala duže od četiri dana, i to je bilo samo onda kada sam nastupala u inostranstvu. Istog trenutka od mene je dobio kontratužbu. Suđenje traje već godinu dana i trenutno imamo zajedničko starateljstvo, tako da je Lazar pola nedelje kod mene, a pola kod svog oca. Verujem da ću Lazara dobiti na sudu. Ponavljam da sam u „Farmu“ i „Dvor“ ušla samo zbog novca koji je namenjen mojoj deci. To mi niko ne može zameriti. Bavim se pevanjem i pošteno zarađujem novac i niko mi ne može oduzeti sina.

Ne biste se protivili mogućnosti da se redovno viđaju?

- Nikada ih ne bih razdvojila, jer svako dete treba redovno da viđa i oca i majku. Prilikom razvoda uvek prvo treba misliti na decu. Nikada ne bih dozvolila da moj sin pati.

Da li je tačno da ste se razveli zbog vašeg neverstva?

- Bivšu svekrvu sam tužila i zbog te izjave. Inače, sud na kojem se vodi parnica o starateljstvu je zabranio da se pojedinosti iz tog slučaja pojavljuju u javnosti, što je ona prekršila, i zbog toga će ona i njen sin morati da snose posledice.

Komunicirate li sa bivšim suprugom?

- Samo u vezi s onim što se odnosi na našeg sina. Nas dvoje nismo u braku već tri godine i svako ima svoj život. Osim Lazara, nemamo više zajedničkih tačaka.

Održavate li kontakt sa prvim suprugom, Novakovim ocem, koji živi u Crnoj Gori?

- Dovoljno je da kažem da Novak živi sa mnom, izdržavam ga već četrnaest godina, a njegov otac do dana današnjeg nije platio nijednu alimentaciju. Novak sa njim retko kontaktira. Tek posle jedanaest godina, prvi put mu je čestitao rođendan.

Kako sve to utiče na njega?

- Zaista ne bih starijeg sina povlačila po novinama. Cela ova situacija mu je poprilično stresna, teško je podnosi. Trudim se da ga zaštitim, ali je moja majka pre neki dan slučajno pred njim pustila „Dnevnik“ i čuo je da mi preti kazna zatvorom od šest meseci do tri godine. Od tada neprestano plače. Dobio je visoku temperaturu i nekoliko dana nije išao u školu. Dete je uznemireno, a i vršnjaci mu stalno govore kako će njegova majka da bude robijaš. Novak je sedmi razred, a deca u tom uzrastu su veoma surova.

Plašite li se za svoju decu?

- Niti se plašim za njih, niti za sebe. Sve ovo što mi se dešava je velika nepravda, a ja jasno stojim iza svojih stavova i nisam plašljiva osoba. Niko mi ne preti niti strahujem da li ću imati novca, jer verujem da ću na sudu dobiti toliku cifru da ćemo nekoliko godina moći lepo da živimo.

Hoćete li se možda negde skloniti dok se ne stiša situacija?

- Na to nisam ni pomislila. Imam brata Marka koji sa svojom porodicom živi u Beču, tamo ima i svoj studio, ali ću kod njega ići samo u goste. Iz Srbije ću otići samo negde na odmor.

Koliko je teško biti samohrani roditelj?

- Ne možete ni da zamislite koliko je teško. Poštenim radom, trudom i znojem zarađujem svoj honorar. Nikada mi niko ništa nije poklonio niti kupio, nisam sponzoruša, ne živim na račun drugih muškaraca i priče o meni koje postoje u javnosti su neistina.

Iza sebe imate dva braka, da li biste se udali i po treći put?

- Nikad ne reci nikad. Kad god sam rekla „ne“, desilo mi se suprotno. Nisam protivnik braka, ali znam da ću se ponovo udati samo ako budem rodila još dece. Želim da ih imam još troje. Na taj korak se još nisam odlučila, jer je Lazar još mali, a i moram da se posvetim karijeri. Moram i da radim, a ne samo da rađam.

Želju za brojnim potomstvom niste izgubili i pored toga što ste tri puta izgubili bebu?

- To mi se desilo dok sam bila u braku sa Vukom. Radilo se o jednoj vanmateričnoj trudnoći i dva spontana pobačaja. To me nije obeshrabrilo i posle svega sam rodila Lazara. Najkritičnije mi je bilo kada sam izgubila bebu u avionu, dok sam iz San Dijega letela u Beograd. Tim lekara iz klinike „Narodni front“ cele noći se borio za moj život, dva puta su me oživeli. Od tada postim, pričešćujem se svake nedelje i zahvalna sam načelnici Branki Nikolić što mi je spasla život, a rekla mi je da sam joj bila najteži slučaj u karijeri.

Dok ste boravili u „Dvoru“ niste pominjali Jana. Da li to znači da više niste zajedno?

- Nije tačno da ga nisam pominjala, nego se to nije čulo jer nije bilo u direktnom prenosu. On 15. februara obeležava dan kada je preživeo tešku nesreću i tada sam mu čestitala njegov simbolični, „drugi“ rođendan. Naša veza još traje, već tri godine smo zajedno. Bio je u Beogradu, morao je da ode na službeni put, ali se ovih dana vraća.

Pruža li vam podršku u ovim trenucima?

- Najveću podršku su mi pružili majka i sinovi. Što se tiče Jana, on je uz mene, ali sam poprilično samostalna i podrška nijednog muškarca mi ne znači. Inače, od njega ništa nisam uzela, ako se jednog dana budemo venčali, moći ću da živim u njegovoj kući i da vozim automobil koji mi on pokloni.

Jeste li pričali o venčanju, vereni ste već godinu dana?

- Dva puta sam se opekla i neću da žurim. Janu treba još nekoliko godina da bih mu sto posto verovala. Što se veridbe tiče nas dvoje ništa zvanično nismo objavili. Novinari su iskonstruisali priču kada mi je poklonio prsten. Od njega sam dobila mnogo nakita i ako prstenje koje mi je dao gledate kao veridbu, onda sam verena već pet puta. Meni status verenice ništa ne znači.

Sandra A. Rilak