Vesna Dedić: Tragedije se dešavaju - sreća se gradi || Hello Magazin!

Ovih dana, za Vesnu Dedić nema težeg pitanja od jednog, vrlo jednostavnog - šta radi? Ona na to kaže:
- Pripremam novogodišnje emisije, promovišem novi roman, organizujem audiciju za školu novinarstva. Hoćete dalje?! Pokušavam kćerki Lenki da objasnim da u školi mora da uči i gluposti, bankarima da ne mogu redovno da plaćam ratu za stan kada mi plata nije redovna, svađam se sa lažovima koji misle da su pametni. Trudim se da ne vidim one koji poružne kada se nasmeju i psujem kada pomislim da se u nekoj zemlji lagodno živi samo od elitne prostitucije, partijskog lopovluka i medijskih prevara. Hoćete dalje?!
I da, ima tu da se doda i dalje i više, ali voditeljka umesto toga bira "rezervna" pitanja. Vodi nas u "šetnju" njenom "Balkanskom ulicom", potvrđujući istinu da se najbolje priče i ispovesti "odigravaju" za kafanskim stolom. Zato je i u novoj sezoni emisije, karirani stolnjak ostao "ulaznica" za kvalitetne i nesputane razgovore sa sagovornicima.
- Mislim da sam uspela da dočaram taj specifični trenutak kada dva prijatelja sede, iskreno razgovaraju i kada im "dođe" - naruče omiljenu pesmu. Nikada nisam uvela publiku u studio, upravo zato što u realnom životu intimni razgovori nemaju svedoke koji im tapšu.
U brizi o gledaocima nije zanemarila ni činjenicu da se njena emisija emituje u vreme nedeljnog ručka, kada je većina Srba sita, pa je insistirala da atmosfera bude smirujuća i, kako kaže, južnjački nihilistička. Od žive muzike i balada koje svaku tugu čine smislenijom, nije odustala. A narednih nedelja, u goste je pozvala Kemala Montena, Šabana Šaulića, Boru Čorbu...
Šta kažu gosti po izlasku iz vaše "kafane" - šta im se najviše dopalo?
- Vole tu scenografiju, karirani stolnjak i to što umem da ih gledam u oči. Znam da osetim njihovu emociju i u pravom trenutku postavim pitanje koje ne vređa njihovo dostojanstvo, a dira im dušu.
Zavide li vam drugi na konceptu kariranog stolnjaka u studiju, za koji ste se izborili?
- Ne bih rekla da je to zavist. Pre deset godina, bila sam prva koja je u zabavni intervju uvela elemente dokumentaristike i portretskog intervjua. U međuvremenu, svi su počeli da razgovaraju o trenucima sreće i tuge, pesmama koje naručuju u kafani... Najlakše je gosta iznervirati ili napraviti od svakog budalu, ali moja ideja je bila da pokažem da svako ima ono malo duše, svoju prošlost i pravo na ličnu patnju.
Da li posle emisije produžite u "pravu" kafanu?
- Posle emisije sam umorna i željna kćerke. Odlazim kući, pojačavam grejanje, oblačim pidžamu i vičem na Lenku ako je zaboravila da uradi domaći, a grlim je ako ga je uradila. Onda uživam u njenoj duhovitosti i pevanju.
Gde je vaš kutak za pisanje?
- Sve romane sam napisala u Budvi, u stanu svoje prijateljice, slikarke Milene Mijović Durutović. I to zimi. Sada samo prikupljam građu za novi roman "Pola duše" koji će izaći za dve godine. Mogla bih da ga objavim i ranije, ali nemam snage da se nosim sa ovom hajkom na novinarke koje pišu. Pre neki dan, jedna pesnikinja sa nacionalnom penzijom i srednjom medicinskom školom mi je objašnjavala da je ona verifikovan pisac i da ne mora da zna padeže, jer postoje lektori, a da je stotine hiljada Srba primitivno zato što čita moje ljubavne romane, a ne njenu erotsku poeziju.
Po koju cenu bi u vašem životu pisanje moglo da dobije primat u odnosu na voditeljski posao?
- Tiraži mojih romana su takvi da bih, da živim u nekoj srećnijoj zemlji, mogla da odem u televizijsku penziju. Ali ne živim u takvoj zemlji, do penzije imam još 20 godina, a i obožavam da radim svoju emisiju, tako da ću i dalje biti i novinarka i bestseler pisac.
Romanom "Sunce meni, sunce tebi", koju ste "najsunčaniju" poruku poslali čitaocima?
- Da u životu treba tražiti sunčanu stranu, a ne debelu 'ladovinu.
Šta ostaje "zauvek u vašem srcu"?
- Samo ljubav. Sve ostalo - sećanja, ambiciju, sujetu, ranjivost, tugu, izdaje čuvam u mozgu. Zato me glava ponekad boli, ali mi je srce zdravo.
Kada kažete "ti si meni sve", mislite na...?
- Na one za koje pod Ostrogom uvek upalim sveću - moju Lenku i neke ljude koji su me učinili boljom, lepšom, srećnijom, voljenijom i hrabrijom. Palim sveću i za gledaoce moje emisije i za čitaoce mojih romana.
Ako odlučite da napišete autobiografsku priču, na koji žanr možemo da računamo?
- Ne znam da li bi to bila komedija ili melodrama, jer ja sam tek na polovini života i tek planiram da se opet udam, zaradim prvi milion i obiđem svet za 365 dana. Kao i junakinje mojih romana, verujem da se tragedije u životu dešavaju, a da se sreća gradi.