Pola sata sa... Ivan Bosiljčić

Šarmantni glumac, pre četiri godine, kada je u Beču imao priliku da pogleda mjuzikl „Rebeka“, poželeo je da jednog dana zaigra u istom komadu. Želja mu se ostvarila i 9. decembra u „Madlenianumu“ pojaviće se u naslovnoj ulozi gospodina De Vintera. Osim toga, ovaj tridesettrogodišnji umetnik priprema i mjuzikl „Zona Zamfirova“, a uskoro će početi i prikazivanje šou-programa „Ja imam talenat“, gde je ove sezone jedan od članova žirija. Jedan od naših najzaposlenijih glumaca slobodne trenutke provodi sa suprugom, pevačicom Jelenom Tomašević i devetomesečnom kćerkom Ninom.
Jesu li počele probe za mjuzikl „Rebeka“?
- Zvanično smo počeli sa probama sredinom oktobra, a produkcijski deo posla na toj predstavi počeo je u aprilu jer je trebalo uraditi veoma ozbiljne pripreme. Mi, glumci, u junu smo imali audiciju i to je bila možda jedna od najtežih na kojima sam bio. Posle je usledila letnja pauza tokom koje su se naši utisci slegli. Za sada sve ide izvanredno, a premijera je zakazana za 9. decembar.
Imate zavidno iskustvo kada je reč o mjuziklima, koliko su pauze tokom pripremanja predstava tog žanra dragocene?
- Veoma. Na primer, mjuzikl „Zona Zamfirova“, koji takođe trenutno pripremam u "Pozorištu na Terazijama", trebalo je da bude premijerno izveden u maju. Međutim, producentski tim odlučio je da odloži sve za novembar, što je u prvi mah izazvalo loše reakcije. Mislim da će publika od 9. novembra imati priliku da vidi zbog čega nam je pauza bila dragocena. „Rebeka“ je drugi primer za to jer smo svi tokom leta imali priliku da čitamo knjigu, gledamo seriju i film i slušamo muziku Silvestera Levaja, tako da smo spremni krenuli u posao.
Publika „Rebeku“ poznaje uglavnom kroz istoimeni film Alfreda Hičkoka, postoji li sličnost u scenariju?
- Sličnosti su ogromne u dramskom delu jer je mjuzikl inspirisan filmom, a radi se prema motivima romana. Radnja je ista, kao i mnoge replike, uz to što pored filmske muzike ovde postoje i songovi koji pojačavaju atmosferu. Specifičnost ovog komada je u tome što je priča po žanru triler i mislim da je jedinstveni primer mjuzikla trilera. Osim toga, iako se „Rebeka“ već izvodila u Evropi, prava brodvejska premijera je zakazana posle beogradske, što možda publici ne znači mnogo, ali to mnogo cene ljudi iz sveta umetnosti.
Pre četiri godine imali ste priliku da u bečkom pozorištu pogledate ovaj komad, koliko će vam to iskustvo biti dragoceno?
- Bio sam očaran tom predstavom i ta inspiracija je trajala četiri godine. Kada sam čuo da će se u Beogradu pripremati taj komad, rekao sam sebi da moram da iskoristim šansu i nadam se da ću posle premijere moći sebi da kažem da sam dobro obavio posao.
Nedavno ste odlučili da iz „Pozorišta na Terazijama“ pređete u nacionalni teatar čiji ste sada član. Zašto ste preduzeli takav korak?
- Posle deset godina intenzivnog bavljenja mjuziklom smatram da je odlična šansa da se sada više posvetim drami. I do sada sam održavao balans jer sam imao predstave i u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u "Zvezdara teatru" i u Narodnom pozorištu. Polako ulazim u godine kada se od mene očekuje i dramska zrelost, ali ne napuštam mjuzikl već nastavljam da igram u svim komadima u "Pozorištu na Terazijama", kao i u "Madleniaunumu".
Publika će uskoro imati priliku da vas gleda u šou-programu „Ja imam talenat“. Koliko vam je to iskustvo inspirativno?
- Nisam očekivao da će biti ovoliko uzbudljivo. Pre nego što sam postao član žirija smatrao sam da je to pristojan šou koji daje šansu mladim ljudima da iskažu svoj talenat. Ali, dok sam radio zaprepastio sam se koliko mnogo talentovanih ljudi ima naša zemlja u svim oblastima što će se najbolje videti u polufinalnim i finalnim večerima. Ovaj šou jedinstven je po tome što je centar ogromne produkcije jedan anonimni izvođač, koji tek treba da pokaže šta zna.
Kako najviše volite da provodite slobodno vreme sa porodicom?
- Jelena, Nina i ja nemamo rituale već provodimo zajedničko vreme u skladu sa okolnostima. Nekada odemo na Košutnjak, u goste kod prijatelja ili rođaka ili smo jednostavno kod kuće. Jedino je važno da smo zajedno.
Nina je nedavno napunila devet meseci, da li je već počela da govori?
- Polako počinje da govori. Za sada ima devet zubića, a ono na šta sam ja posebno ponosan je što su joj gornje jedinice razmaknute. Mnogi mi kažu da sve bebe imaju takve zube, ali ja ipak želim da verujem da je to nasledila od mene. Inače, ona je dete koje ne liči ni na mene ni na majku, već je jednostavno svoja i to ne kažemo samo Jelena i ja, već svako ko je vidi.
Ko češće čuva Ninu, vi ili vaša supruga?
- S obzirom na to da ja mnogo radim, a i Jelena je sada vrlo zaposlena jer je ušla u studio i pripreme njenog novog CD-a polako se finalizuju, menjamo se kada je reč o obavezama oko kćerke. Dobro smo organizovani, a kada ni ja ni ona ne možemo da budemo uz Ninu, pomažu nam bake, kao i naša prijateljica, teta Mima. Uvek se nađe neko da zabavlja našu kćerku, što je najbitnije.

Piše: Ivana Nikolić

Foto: Janko Petković

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +