Olga Odanović: Lepota stvaranja i roditeljstva || Hello Magazin!

Olga Odanović, prvakinja „Narodnog pozorišta“, koja igra u popularnim predstavama „Dr“ i „Gospođa ministarka“, televizijsku publiku osvojila je ulogom Zlatane u hit seriji „Selo gori, a baba se češlja“, reditelja Radoša Bajića. Umetnica koju će bioskopska publika uskoro videti u filmu „Led“, ostvarenju Jelene Bajić-Jočić, ostavlja jak utisak na sagovornika već pri prvom susretu. Srdačna i topla u ophođenju, sa gotovo detinjim entuzijazmom govori o radu sa režiserkom filma, kćerkom Radoša Bajića, o minulim i srećnijim vremenima i svom utičištu - porodici.
Glumica koja je rođena u Celju, a odrastala u Aleksincu, prvo je u Beogradu studirala andragogiju na Filozofskom fakultetu. Tri godine kasnije upisala je Fakultet dramskih umetnosti, gde je upoznala ljubav svog života. Sa suprugom, glumcem Draganom Petrovićem Peletom, u dve decenije dugom braku, ima dvoje dece, dvadesetčetvorogodišnjeg Jakova i petnaestogodišnju Lenku.
Sedamdesetih godina, dok je studirala glumu, Olga je proživela lepe godine pa se prvo osvrće na to vreme, u kome je smeštena radnja filma „Led“.
- Fakultet sam upisala 1978, pa mi je vreme u kome se dešava radnja filma veoma blisko. Meni je ono bilo predivno. Pored ostalog, tada mi se desio i sudbinski susret sa suprugom Draganom Petrovićem. Ne želim da zalazim u politiku, ali u vreme kada je Josip Broz Tito bio živ, svi smo uživali i bezbrižnije smo živeli. Kada je on umro, sećam se da smo svi plakali na ulicama - za magazin „Hello!“ kaže umetnica koja je krajem avgusta napunila pedeset četiri godine. Tri godine mlađeg Dragana upoznala je tokom rada na diplomskoj predstavi „Groblje automobila“.
Simpatična Olga, koja je veoma vitka iako ne pazi na unos kalorija, u filmu "Led" igra Životijevu suprugu, koga glumi Velimir - Bata Živojinović. Ovo ostvarenje premijerno će biti prikazano 10. oktobra u Centru „Sava“. Umetnica ističe da sa ekipom filma „Led“, čiji je scenarista Radoš Bajić, sarađuje već četiri godine i da se i na ovom projektu osećala kao deo porodice.
- Igram Savetu, baku glavnog lika Milivoja, koga glumi Momčilo Otašević. Tokom snimanja živeli smo kao porodica. Rediteljka Jelena Bajić-Jočić tražila je sedamdesetogodišnju glumicu za lik Savete. Uopšte nisam bila predviđena za tu ulogu, jer je komplikovano praviti masku starice. Ipak, pozvala me je u maju i rekla mi da želi da rizikuje, i da bi jako volela da ja igram Savetu. Rad sa Batom Živojinovićem, koji tumači mog muža u filmu, bio je fantastičan. Uživala sam u zajedničkim kadrovima, mnogo toga sam od njega naučila, a prelepo mi je bilo i naše druženje van seta. Nadam se da će brzo ozdraviti - kaže Olga, koja je film snimala tri meseca u Kragujevcu, a povremeno posećivala porodični dom u Beogradu.
- Nisam imala toliko snimajućih dana kao Nela Mihajlović ili Momčilo Otašević, pa sam mogla da posećujem porodicu. Inače, supruga često pitam za savet kada biram uloge, jer mu najviše verujem, i trudim se da sve što mi kaže sprovedem u delo. Smatram da dugotrajan i srećan brak ne podrazumeva izuzimanje poslovnih razgovora u domu. Pele i ja smo glumci, pričamo o ulogama. On radi i na fakultetu, ima svoju klasu sa studentima kao profesor glume i ne možemo da izbegnemo te teme. Ipak, trudimo se da u kući toga bude što manje - kaže glumica, koja je sa Draganom otpočela romansu i zajednički život tri dana pošto su se upoznali. Njihova deca nisu krenula stopama poznatih roditelja.
- Naš sin Jakov završio je fakultet, a kćerka Lenka pohađa gimnaziju. Srećna sam što moj sin nije upisao glumu jer su vremena čudna i veoma teška za umetnike. Mladi ljudi često ne mogu da nađu angažman. Vrlo sam popustljiva prema deci, ali sam strog roditelj, moraju da postoje određene granice do kojih deca smeju da idu. Moja kćerka je u pubertetu, ali je dobra i nemam problema sa njom. Imam sreću da su moja deca otvorena u komunikaciji - kaže junakinja komada „Staklena menažerija“ koji je premijerno izveden prošle godine u „Narodnom pozorištu“. Ističe da joj prija da se transfomiše svakom novom ulogom.
- Volim uloge u komediji isto koliko i u drami. Komedija je iscrpljujući, vrlo zahtevan žanr, a drama traži unutrašnje punjenje i davanje kako bi uloga bila autentična. Uvek sam se trudila da dam maksimum i da budem potpuno dugačija u različitim projektima. Pravi izazov u glumi je praviti transformacije - zaključuje umetnica koja je iz pozorišta „Boško Buha“ 2006. prešla u nacionalni teatar.