Pola sata sa... Duška Jovanić || Hello Magazin!

Novinarka Duška Jovanić svojim oštroumnim tekstovima, atraktivnim izgledom i načinom života godinama intrigira javnost. Život po šablonu nikada nije bio njena realnost, ali se zato drži kineske poslovice da treba umreti mlad, ali što kasnije. U skladu sa tim ona je svoj mladalački duh osim u novinske tekstove utkala i u knjige „Ženski viteški roman“ i „Gola elita“.
Prija li vam što vas u našoj javnosti često porede sa Keri Bredšo?
- Toliko puta sam čula da živim u nerealnom svetu pa mi to simpatično poređenje sve češće deluje kao ozbiljna zamerka. Ono obično znači da se ne suočavam sa činjenicama. Da, nisam se udala i rodila decu, ne razmišljam previše šta će drugi reći i, što je najgore, nisam se pomirila sa sudbinom. Ispada da ja ne shvatam da život u siromašnoj Srbiji nije fensi „HBO“ serija. To mi je jasno koliko i svakoj namučenoj ženi, ali šta mogu kada, da bih sav taj tranzicioni bedak lakše podnela, ponekad nešto izrežiram. Dodam prstohvat romanesknog zapleta i melodrame. Uostalom, to mi je i posao. Profesionalno se bavim pisanjem, i pokušavam da od toga živim, pa je normalno da se borim za svakog novog i mlađeg čitaoca. I tako ću do kraja. Uostalom, ni Keri nije savršena, ali ume da se šali na svoj račun i zna kako joj je u glavi. S druge strane, nije lako “glumiti” napirlitanu singl curu kada sve moje drugarice, koje su ostale u Srbiji, već imaju unuke. Pošto još moram tržišno da se dokazujem, praviću se da se to nije desilo.
Postoji li u vašem životu gospodin Zverka?
- Da! Ali, s obzirom na to da smo trenutno na domaćem terenu, onda je ta zverka neki vuk.
Koji gest muškarca vas "obara s nogu"?
- Odnosi između muškarca i žene su za mene vrhunska igra. Sve ostalo je previše ovozemaljski za moj uvrnuti ukus. Zato sam i odlepila na onog što mi se pod prozorom pojavio sa činijom musa od ljubičica koje mi još igraju u stomaku.
Spadate li u žene koje smatraju da sve mogu same?
- Naravno da ne smatram. Ali šta mi to vredi kada za razmaženu ženstvenost nisam imala ni objektivnih, a ni subjektivnih uslova. Mora da je divno kada neko brine o tebi, a ne samo vodoinstlater koji rešava pitanje vodokotlića, najveće noćne more samostanih žena. Iako takav život nije fabulozan kao na filmu i ume više da zaboli, ne mora baš uvek da bude jadan i patetičan. Sloboda ima i svojih prednosti.
Kako ste proveli proteklo leto?
- Čitala sam, pisala i zabavljala se na svoj način. Obožavam leto u vrelom Beogradu. Ove godine sam upoznala Ljilju i Dejana, vrlo zanimljive ljude, svetske putnike i lovce na avanture. Provodila sam divne dane na njihovom “skockanom” splavu na Dunavu i naučila da vozim brod.
Imate li neostvarene ambicije i koji su vaši životni ciljevi?
- Možda je krajnje vreme da odrastem. Ali mislim da mi se to ipak ne isplati. Kinezi su odavno dokazali da nisu blesavi: ”Treba umreti mlad, ali se potruditi da se to dogodi što kasnije”. Sve dok se svet, ma koliko da je postao riskantan i nepravedan, doživljava s nekom ludom nadom, novo poglavlje može da počne. Pod uslovom da i vi tako odlučite.
Jeste li vični u kuvanju?
- Od malih nogu. Nekada sam išla toliko daleko da sam za opkladu napravila komplikovanu štrudlu sa orasima, čije testo zahteva ozbiljan rad ruku. Uspelo je. Danas se sve više pretvaram u pisca o hrani. Ima li smisla pobeći u hranu od ograničenja koja nameće život? Nije li u užasnom okruženju pomalo morbidno razmišljati o nekom nedostižnom obroku? Ne, pogotovo ako to može da postane regularan posao. Zato je moj novi televizijski dečko američki advokat koji je zarađivao četiri stotine hiljada dolara godišnje i sve je to ostavio da bi se posvetio hedonizmu. Sada je siromašan, ali brlja po tanjiru kao milioner.
Poznato je da ste hedonista, u čemu najradije uživate?
- U dizajnu svakodnevnog života.
Na koji način osvajate muškarce?
- Priznajem samo magnetsku privlačnost. Tako malo je dovoljno da se na neko vreme preokrene tok ljubavne istorije. Sve što dođe kasnije računa se samo u rok službe.
Postoji li savet koji ste dobili, a tiče se muškaraca, koji ćete uvek pamtiti i koga se pridržavate?
- Razgovarala sam sa toliko fatalnih žena i ni od jedne ništa nisam naučila. Ne zato što sam bila nepažljiva na času, nego što me je srce stalno vodilo u pogrešan avion. A tek ono: "Žene dozvoljavaju da budu smuvane, ali treba da ih osvaja muškarac". Kod mene je to redovno funkcionisalo, ali obrnuto.
Pripremate li materijal za naredni roman ili ste samo posvećeni časopisu “VIP trip”?
- Krčkaju se novi prilozi za kuhinjsku književnost koji će uključiti i “kratak sadržaj ljubavnog života”. Ostajem u "VIP trip" pustolovinama, pogotovo što je rad s porodicom Pajkić uvek zabavan.