Kemal Monteno: Uvek se borim do kraja || Hello Magazin!

Legenda jugoslovenske muzičke scene Kemal Monteno održaće 29. oktobra koncert u Sava centru, simboličnog naziva "Vratio sam se, živote", po njegovom velikog hitu. Sarajevski pevač, sa zagrebačkom adresom, kome je početkom godine ugrađen trostruki bajpas, ističe da ni u najtežim trenucima, dok je bio vezan za bolničku postelju, nije klonuo duhom. Pesma i publika su, kaže, najbolja terapija. Dok čeka transplataciju bubrega, slavni kantautor je odlučio da se ponovo lati mikrofona i stane na pozornicu.
- Dobro sam, sada se super osećam i radujem se beogradskom koncertu. Kada mi je krajem decembra pozlilo, prvo mi je palo na pamet da li ću više ikad zapevati u Beogradu. Već sam imao 7. i 8. marta ugovorene nastupe u Novom Sadu i Beogradu, ali zbog mog zdravstvenog stanja nisam mogao da održim te koncerte. Hvala bogu, preživeo sam, evo me uskoro ponovo pred Beograđanima. Pevaću na koncertu najbolje što mogu, makar umro na pozornici.
Šta vam je u trenucima dok ste ležali u bolnici još prolazilo kroz glavu?
- Strašno sam se prepao i zapitao da li ću ikada stati na svoje noge. A onda sam se malo smirio, lekari su mi govorili da nije tako strašno i da će sve biti u redu. Jednostavno, prihvatite situaciju u kojoj se nalazite i život ide dalje. Posle dve nedelje mi je ugrađen trostruki bajpas. Sve je dobro prošlo, iako je, sećam se, bio petak, 13. februar. U mom slučaju to nije bio baksuzan dan.
Naziv koncerta najbolje simbolizuje sve ono što vam se dogodilo u poslednje vreme?
- Koncert nosi takav naziv zbog pesme, ali svakako, ima smisla sa stvarima koje su mi se dogodile. Zašto se koncert ne bi tako zvao, ja sam se stvarno vratio! Kad proradi onaj naš inat, tu niko ništa ne može. Ne predajem se tako lako, ja sam tvrdoglavi Bosanac. Mogu da kažem da će koncert u Sava centru biti veče za raju. Znate, kada na nastupima počnem da pevam neku staru pesmu, svi u publici krenu da pevaju sa mnom, a često se dašava da muž zagrli svoju suprugu. Mnogi se uz moje pesme prisećaju mladalačkih dana i velikih ljubavi. Isto na moje pesme reaguje i mlađa raja, koja nije bila ni rođena kada sam neke od tih hitova napisao. Svako se u njima prepozna.
Beograđanima ćete premijerno otpevati i nekoliko novih pesama?
- Kada sam posle svega došao sebi, prvo sam snimio nekoliko novih pesama, kako bih se uverio da mi je glas u redu. Hvala bogu, dobro je. Uradio sam gotovo ceo album, ostalo je još nekoliko pesama. Mislim da će biti gotov do Nove godine. Beogradskoj publici ću otpevati četiri-pet novih pesama. Imaću pored sebe podsetnik za tekstove, ako je to Pavaroti mogao da radi, zašto ne bih i ja. A ostale, stare stvari, pevaćemo svi zajedno.
Hoćete li posle Beograda održati koncerte i u drugim gradovima?
- Nastupiću u Novom Sadu, Nišu, zatim 28. novembra u Sarajevu, gde sam poslednji koncert imao pre tačno deset godina. Kada sam nedavno išao u Sarajevo, ljudi su me pitali zašto ponovo ne održim koncert. Znate, ne volim velike koncerte, dvorana u Sava centru je baš po mojoj meri. Volim da ljudi sede ispred mene, i da se gledamo dok zajedno pevamo. Kada nastupate u velikoj dvorani, tu se gubi bliskost sa publikom i nema prave razmene emocija i energije.
Predstoji vam transplatacija bubrega u Zagrebu?
- Još čekam, ne znam kada će tačno biti, ali može da se desi uskoro. Hrvatska je vodeća zemlja u svetu po transplataciji bubrega, samo prošle godine je tamo urađeno 250 intervencija.
Optimizam vas nije napuštao ni u najtežim trencima?
- U mom slučaju je tako. Neke stvari očigledno ne mogu da sprečim. Ako je suđeno da mi plafon padne na glavu, to će se desiti. Ima raznih ljudi, neko vole da od muve pravi slona, a neko da ga drugi sažaljevaju. Posle operacije srca pitao sam lekara da li mogu da ustanem iz kreveta, čim mi je rekao da je to poželjno, odmah sam počeo da šetam po hodnicima. Nikad se nisam predavao, već sam se borio do kraja.
Šta vas posle toliko godina još drži na sceni?
- Nije to samo ljubav prema pesmi, već povratna energija i emocije od strane publike. Živim za raju i to me još drži. Ako je neko, recimo, spreman da pređe 300 kilometara da dođe na moj koncert, znači da me voli. Kako onda da im ne dam sve, i srce i dušu.