Pola sata sa... Biljana Krstić || Hello Magazin!

Zahvaljujući Biljani Krstić mnoge stare izvorne pesme nisu otišle u zaborav. Sa grupom „Bistrik“, koju je oformila pre deset godina, proputovala je skoro ceo svet i nastupala na velikim festivalima gde je stranu publiku upoznala sa srpskim narodnim stvaralaštvom. Pred sebe uvek postavlja nove ciljeve. Uskoro će objaviti novi album, sprema se za odlazak u Austriju na festival „Krems“, a posebno se raduje putovanju i koncertima u Indoneziji. Priprema i još jednu audiciju za radionicu „Bistrik“ koja će biti održana sredinom septembra u „Kolarcu“. Biljana, pored mnogobrojnih poslovnih obaveza, ima vremena i za sve ostale aktivnosti, ali na prvom mestu su joj kćerke Milica i Lenka sa kojima uživa dok šeta Tašmajdanom.
Kako ste proveli leto?
- Svakog leta imam mnogo posla sa grupom „Bistrik“, pa sam i ovo provela uglavnom radno. Pošto sam zaposlena u „Radio Beogradu“ godišnji odmor najčešće provodim sa grupom. Ako ta putovanja mogu da se podvedu pod odmor, onda mogu da kažem da sam provela lepe dane u Ulmu u Nemačkoj na festivalu „Donaufestu“, na kojem smo gostovali. Uspeli smo da upoznamo to prelepo mesto koje se ponosi svojom istorijom, jedinstvenim ulicama i katedralama. Obišli smo i Italiju, Bosnu, a u Skoplju sam se družila sa prijateljima na festivalu „Karpoš“. Upoznala sam potpuno novi izgled makedonske prestonice.
Proputovali ste skoro ceo svet, koja zemlja je na vas ostavila najjači utisak?
- Za ovih deset godina održala sam više od četiristo koncerata u zemlji i inostranstvu. U nestvarnom Salvadoru bili smo uvučeni u ritam čija je jedina poruka bila: „Bi kul men, dis is Baija“. Prelepo je boraviti tamo u vreme Božića kada je sve okićeno. Trideset šest stepeni Celzijusovih, bazen, koktel „kaipirinja“, jelo „fežoada“, ogromne količine raznovrsnog voća, maštam o povratku. Još kao devojka često sam odlazila u Rim, divila sam se tom prelepom gradu i njegovim božanstvenim trgovima. Nisam ni sanjala da ću jednog dana u čuvenom „Koloseumu“ imati priliku da nastupam. Bila sam oduševljena kada sam dobila poziv Ministarstva kulture Vlade Italije da budem učesnik velikog humanitarnog koncerta „Tajm for lajf“,posvećenog miru, koji je okupioučesnike iz celog sveta. Rej Čarls je otvorio koncert, a ja sam bila presrećna što sam na istoj sceni, rame uz rame sa velikim svetskim zvezdama poput Kaleda, Mersedes Sose, Nikole Pjovanija. Rim je nešto posebno.
Postoji li pesma koja vas uvek može naterati da zaigrate, uz koju zaplačete, a koju naručujete za svoju dušu?
- Brazilske i meksičke kompozicije me uglavnom teraju da se pokrenem, posebno pesme velike zvezde Lile Dauns. Obično mi oči zasuze uz pesmu „Toda una vida“ koju peva divna Mersedes Sosa. Kada imam priliku da poručim pesmu, to obično bude stara vranjska „Ne goni konja, mori, mamice“.
Kada ste u životu bili najsrećniji i najponosniji?
- Više puta u životu sam bila baš srećna i ponosna, posobno na kćerke kada su se rodile, pošle u školu, upisale fakultet, glumile u „Narodnom pozorištu“. Bila sam veoma srećna i kada sam oformila „Bistrik“ i krenula sa njima u avanturu.
Da li vam je bilo teško da sami izvedete kćerke na pravi put?
- Bilo je mnogo teških trenutaka, kao i kod drugih porodica. Ponosna sam u kakve su osobe izrasle Milica i Lenka, što su izabrale dobar put, što su optimistički nastorjene i trude se da rade upravi ono što mi život činiradosnim.
Viđate li se često sa kumom Goricom Popović i kako izgledaju vaša druženja?
- Kad god imamo vremena, družimo se u njenoj porodičnoj kući na Srebrnom jezeru, a ja jedva čekam da Gora smisli jelovnik za taj dan.
Da li vam je otkrila neke svoje kulinarske tajne?
- Bez obzira na to što mi sve tajne kuvanja otkriva, nikada nisam uspela da nešto slično napravim, mada sam se trudila. Moja starija kćerka Milica je njena naslednica u kuhinji, ona odlično kuva i pravi slatkiše, vešto koristi Goričine kulinarske tajne u kojima svi uživamo.
Kakvi su vam planovi u vezi za grupom „Bistrik“?
- Zbog finansijskih problema kasnimo sa izdavanjem albuma. Biće dva kompakt-diska „Izvorišta“ i „Sedi, nano, na visoko“. Znam da će to biti značajna izdanja za našu muzičku scenu. Pesme sam pažljivo odabrala, osim „Kraj potoka biste vode“, „Dimitrijo, sine Mitre“, biće i pesma koja je proslavila Esmu Redžepovu „Čaje, šukarije“