Ivica Dragutinović: Posvećen porodici || Hello Magazin!

Nekadašnji srpski reprezentativac, Ivica Dragutinović, koji je u dresu fudbalskog kluba „Sevilja“ okončao sedamnaest godina dugu karijeru pre godinu dana i dva meseca, uživa u danima sreće uz porodicu.
- Da budem iskren, uopšte mi ne nedostaje da igram - otvoreno započinje razgovor sportista dok ljubazno dočekuje ekipu magazina „Hello!“ u svom beogradskom restoranu.
Od kako nije peofesionalni fudbaler, markantni sportista uživa u druženju sa prijateljima i porodicom mnogo više nego ranije kada je igrao za evropske klubove. Nasmejan i srdačan u ophođenju, Ivica otkriva da je, iako je penzionisan, nedavno imao ponudu da se vrati u srpski fudbal.
- Imam dva razloga što sam odbio ponudu da igram za „Crvenu zvezdu“. Prvi je taj što sam imao strašnu povredu od koje sam se oporavljao deset meseci, a nisam ni hteo da uzimam mesto nekom „novom klincu“ koji bi tek trebalo da napravi karijeru i tako se materijalno obezbedi - kaže atraktivni tridesetšestogodišnjak koji živi na relaciji Beograd-Sevilja, i koji je veoma ostvaren u porodičnom životu. U vanbračnoj zajednici sa tridesetogodišnjom Belgijankom Selin ima tri kćerke.
Na početku iskrenog razgovora govori kako je organizovao život i priča o svojim kćerkama.
- Baza za život meni i mojoj porodici je Sevilja. U tom gradu, kao i u Beogradu, bavim se privatnim biznisom. Moje kćerka, sedmogodišnja Elena, drugi je razred škole koju pohađa u Sevilji. Petogodišnja Sara je nedavno krenula u prvi razred po španskom obrazovnom sistemu, koji je drugačiji od našeg. Elena tečno govori četiri jezika, dok Sara govori tri. Viktorija, koja je napunila osam meseci, sve nas iznenađuje svojom blagošću, nikada ne plače i nije zahtevna beba. Plašio sam se da će starije kćerke biti ljubomorne kada se ona rodi. Međutim, nema ljubomore, obožavaju je i igraju se sa njom - govori Ivica o svojoj deci. Njegove starije kćerke, što se karakternih crta tiče, podelile su se: Elena podseća na oca, dok Sara ima osobine svoje lepe majke.
Tokom dvonedeljnog letovanja koje je bivši sportista sa porodicom proveo u Budvi, društvo im je pravila bebisiterka koja već šest godina živi sa njima.
- Prvi put smo svi zajedno bili na letovanju u Crnoj Gori, pa sam starijim kćerkama želeo što više toga da pokažem. Viktoriju nismo preko dana vodili na plažu jer su vladale velike vrućine, samo smo je uveče izvodili u šetnju. Nama je organizacija dobra strana i sve stižemo da uradimo. Inače, Selin i ja nemamo roditeljsku pomoć oko dece, jer su njeni u Belgiji, a moji otac i majka žive u Srbiji - govori šarmantni otac tri devojčice i ističe da mu je najvažnije da njegovoj deci odgovara život u Sevilji, gde starije kćerke već imaju veliko društvo.
- Skoro dvadeset godina stalno putujem, tako da je meni svejedno gde živim. Cilj mi je da mojoj deci bude lepo. U Španiji mi jedino nedostaju drugovi i roditelji, koji žive na relaciji Zlatibor-Beograd-Prijepolje, gde sam rođen.Moj sedam godina stariji brat Vujica, koji je bio odličan fudbaler i moj uzor, živi u Beogradu sa porodicom. Posećujemo se često, on dolazi kod nas u Sevilju, mada je to ređe otkako je pre dve godine dobio sina. Moji roditelji su vrlo posvećeni unucima, nedostaju im moje kćerke, ali shvataju da one pohađaju školu u Španiji - kaže Ivica, koji ponosno otkriva da njegova starija kćerka već pokazuje sklonost ka sportu, trenira tenis. Simpatični Ivica naglašava da deci ne želi da nameće interesovanja, i da će ih podržati šta god one odaberu da rade. Nije srtog otac, ali im ne omogućava sve, uči ih da se ništa ne dobija preko noći i da sve mora da se zasluži.
Nežni otac tri devojčice prisustvovao je njihovom dolasku na svet, što je ovekovečio kamerom.
- Odluka da budem uz Selin na svakom njenom porođaju, bila je isključivo moja želja. Dolazak naše dece na svet snimao sam kamerom. Iako se u Španiji ne dozvoljava snimanje porođaja, bolničko osoblje u Sevilji mi je izašlo u susret. Povremeno volim da pogledam te dragocene snimke dolaska naše dece na svet. Nisam se plašio krvi, nisam paničar, te nije bilo straha od onesvešćivanja. Bilo mi je zanimljivo, jedino sam se pre prvog porođaja pitao da li sam spreman za to - iskren je Ivica, koji će krštenje osmomesečne Viktorije upriličiti do kraja godine.
- Moja supruga Selin bila je katolkinja, ali je posle rođenja prve kćerke izrazila želju da se krsti u pravoslavnoj crkvi. Nisam to tražio od nje, a kada je izrazila želju da primi pravoslavnu veru, emotivno sam odreagovao. Zbog ljubavi je to učinila, sada uvek posti kada i ja to činim. Inače, majka joj je Belgijanka, a otac Sicilijanac - govori o svojoj izabranici sa kojom planira crkveno venčanje u trenutku kada bude mogao da okupi prijatelje koji žive svuda po svetu.
- Moji prijatelji su sportisti, trebalo bih da nađem termin da ih okupim. Selin i ja ćemo, za koji dan, proslaviti deset godina zabavljanja, i bilo bi idealno da smo tog dana uspeli da organizujemo svadbu. Desetogodišnjicu zajedničkog života proslavićemo odlaskom na produženi vikend i romantičnom večerom, ali za Selin će to biti iznenađenje - kaže nekadašnji sportista, koji ističe da je njegova partnerka blage naravi i divna majka:
- Nijednom se nismo posvađali za sve ove godine, vrlo je stabilna ličnost, i uz nju imam mir. Upoznao sam je slučajno, dok sam igrao u Belgiji. Na večeri sa poznanicima smo ostvarili prvi kontakt, a veza je rođena iz drugarstva, i to na moju inicijativu.